Pojam razlomaka je baza za celu oblast razlomaka. Kad razumeš šta su brojilac i imenilac, lakše radiš i računske operacije i zadatke na brojevnoj polupravoj.
Ova lekcija se prirodno nadovezuje na pojam razlomka i vodi ka računskim operacijama sa razlomcima.
.webp)
Razlomak je broj oblika \(\frac{a}{b}\), gde je \(b\neq 0\).
Primer: u razlomku \(\frac{5}{8}\) brojilac je \(5\), imenilac je \(8\).
Posle ovoga prelaziš na sabiranje i oduzimanje razlomaka.
Kad celinu podeliš na jednake delove, razlomak govori koliko tih delova uzimaš.
| Zapis | Čitanje | Značenje |
|---|---|---|
| \(\frac{1}{2}\) | jedna polovina | 1 deo od 2 |
| \(\frac{3}{4}\) | tri četvrtine | 3 dela od 4 |
| \(\frac{2}{5}\) | dve petine | 2 dela od 5 |
Kad vidiš obojenu figuru, postupak je uvek isti:
Na primer, ako je obojeno \(3\) od ukupno \(6\) delova, zapis je \(\frac{3}{6}\).
Ako je \(a
Ako je \(a>b\), tada je \(\frac{a}{b}>1\).
Ako je brojilac deljiv imeniocem, dobijaš ceo broj, npr. \(\frac{8}{4}=2\).
Ako je \(a=b\), onda je \(\frac{a}{b}=1\).
\(\frac{7}{4}=1\frac{3}{4}\)
\(2\frac{1}{3}=\frac{7}{3}\)
Pravila sa nulom:
Vežbaj i kroz decimalni zapis razlomaka.
Brojevna poluprava počinje iz tačke \(0\) i ide udesno. Svaki ceo broj je obeležena tačka.
Za razlomke manje od \(1\) radiš samo u intervalu od \(0\) do \(1\).
Primeri:
Ovo koristiš i u lekciji deljenje razlomaka.
Nepravi razlomak je veći od \(1\), pa često prvo pretvoriš u mešoviti broj.
\(\frac{7}{4}=1\frac{3}{4}\)
Tačka je između \(1\) i \(2\), i to na \(\frac{3}{4}\) tog intervala.
\(\frac{2}{5}\) i \(\frac{5}{2}\) nisu isti broj.
Imenilac uvek određuje broj jednakih delova.
Ako je brojilac veći od imenioca, tačka je desno od \(1\).
Pojam razlomaka i razlomak na brojevnoj polupravoj su osnova za množenje razlomaka, deljenje razlomaka i celu oblast matematike za 5. razred.
