Slom Istočnog bloka i svet posle Hladnog rata

Pozdrav, osmi razred! Ova lekcija objašnjava kako se srušio moćni komunistički savez u Istočnoj Evropi, kako je pao Berlinski zid i kako je svet posle Hladnog rata dobio nova pravila igre.

Naslov zvuči teško, ali suština je jasna: sistem koji je decenijama izgledao nepomerljivo počeo je da puca zbog ekonomske krize, nedostatka slobode i ogromnih troškova trke u naoružanju.

Ključne godine su 1989. za pad komunističkih režima u Evropi i 1991. za raspad Sovjetskog Saveza.

Glavna mapa za učenje:

Istočni blok puca iznutra, Gorbačov pokušava reforme, zid pada, režimi se ruše, SSSR nestaje, a svet postaje drugačiji.

Mapa blokovske podele Evrope tokom Hladnog rata

Šta je bio Istočni blok?

Posle Drugog svetskog rata svet je bio podeljen između dve supersile: SAD, koje su predstavljale kapitalizam i demokratiju, i SSSR, koji je predstavljao komunizam i jednopartijski sistem.

Istočni blok činile su države Istočne Evrope pod snažnim uticajem SSSR-a: Poljska, Mađarska, Istočna Nemačka, Čehoslovačka, Rumunija i Bugarska.

Ovu podelu najlakše razumeš ako je povežeš sa lekcijom Posleratni svet i njegove suprotnosti, gde se objašnjava blokovska podela sveta. Koreni te podele nastaju posle završetka rata, o čemu učiš i kroz lekciju Pobeda Antifašističke koalicije.

Bratov trik: zamisli Istočni blok kao lanac: SSSR je glavna karika, a ostale države su vezane za njega politički, vojno i ekonomski.

Ekonomska kriza sistema

Tokom osamdesetih godina Istočni blok je ušao u duboku krizu. Plansko-komunistička privreda nije mogla da prati zapadni tehnološki i životni standard.

Prodavnice su često bile prazne, ljudi su čekali redove za osnovne namirnice, a tehnološko zaostajanje za Zapadom postalo je sve očiglednije.

Važno: režimi nisu pali samo zbog protesta. Iza protesta su stajali svakodnevni problemi: nestašice, siromaštvo i osećaj da sistem nema budućnost.

Ekonomska propast: prazne radnje, redovi, mala produktivnost i zaostajanje za Zapadom.

Nedostatak slobode

Drugi veliki problem bio je nedostatak političkih sloboda. Ljudi nisu mogli slobodno da putuju, govore šta misle, kritikuju vlast ili biraju vlast na stvarno slobodnim izborima.

Komunističke partije držale su monopol vlasti. To znači da je jedna partija odlučivala o politici, medijima, privredi i javnom životu.

Nema slobodnih izbora

Nema slobodne štampe

Ograničena putovanja

Strah od tajne policije

Berlinski zid kao simbol ograničene slobode u Istočnom bloku

Trka u naoružanju

Treći razlog krize bila je trka u naoružanju. SSSR je trošio ogroman novac na vojsku, atomske bombe i nadmetanje sa SAD-om.

To je dodatno iscrpelo privredu. Dok su građani želeli bolji život, država je trošila sredstva na tenkove, rakete i vojni prestiž.

Za razumevanje vojne strane tog nadmetanja, vrati se na blokovsku podelu i strah od nuklearnog sukoba: to je okvir u kome Istočni blok troši ogromna sredstva na vojsku.

Suština: vojno nadmetanje sa SAD-om bilo je preskupo za posrnulu sovjetsku ekonomiju.

Vojna sila i naoružanje kao teret Istočnog bloka

Gorbačov dolazi na čelo SSSR-a

Godine 1985. na čelo SSSR-a dolazi Mihail Gorbačov. On je shvatio da država propada i pokušao je da sistem reformiše, umesto da ga samo silom održava.

Uveo je dve velike reforme: perestrojku i glasnost. Njegov cilj nije bio da sruši SSSR, nego da ga modernizuje i spase.

Ali reforme su otvorile Pandorinu kutiju: ljudi su dobijenu slobodu iskoristili da traže mnogo dublje promene.

Mihail Gorbačov i reforme u Sovjetskom Savezu

Perestrojka: reforma privrede

Perestrojka znači preuređenje ili reorganizaciju. U praksi se odnosila na pokušaj da se pokrene posrnula sovjetska privreda.

Gorbačov je želeo da smanji krutost planske ekonomije, uvede više odgovornosti u preduzećima i otvori prostor za promene koje bi privredu učinile efikasnijom.

Caka za pamćenje: Perestrojka = Privreda. Oba pojma počinju na P.

Perestrojka: pokušaj ekonomskog preuređenja SSSR-a.

Glasnost: sloboda govora

Glasnost znači javnost, otvorenost i slobodu govora. Ljudi su smeli više da govore o problemima, mediji su postali otvoreniji, a kritika vlasti manje opasna nego ranije.

Gorbačov je očekivao da će glasnost pomoći reformama. Desilo se suprotno: ljudi su počeli da govore o svim promašajima komunizma i da traže promenu celog sistema.

Caka za pamćenje: Glasnost = Glas. Sloboda govora i javne kritike.

Perestrojka	Glasnost
Privreda	Govor i mediji
Ekonomske reforme	Politička otvorenost

Pad Berlinskog zida

Najpoznatiji simbol Hladnog rata bio je Berlinski zid, podignut 1961. godine. Delio je Berlin na zapadni, slobodni deo i istočni, komunistički deo.

Sve se promenilo 9. novembra 1989. Pod pritiskom protesta, kapije na zidu su otvorene. Ljudi su se grlili, slavili i donosili čekiće da fizički ruše zid.

Taj trenutak označio je simbolički kraj komunizma u Evropi i kraj jedne epohe.

Za test

Berlinski zid: podignut 1961, otvoren 9. novembra 1989.

Ujedinjenje Nemačke

Pad zida nije bio samo emotivan trenutak. On je otvorio put za političko ujedinjenje države koja je decenijama bila podeljena.

Već 1990. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile su se u jednu državu. Time je nestao jedan od najvažnijih simbola blokovske podele Evrope.

Kasnije će ujedinjena Evropa sve više razvijati ekonomsko i političko povezivanje, što se nastavlja u lekciji Evropske integracije - od ideje do realizacije.

Berlinski zid kao simbol podeljene Nemačke pre ujedinjenja

Poljska i Solidarnost

U Poljskoj je važnu ulogu imao sindikat Solidarnost, predvođen radnikom Lehom Valensom. To je bio pokret koji je pokazao da radnici ne podržavaju automatski komunističku vlast.

Kroz pregovore za okruglim stolom, Solidarnost je uspela da izbori prve slobodnije izbore i miran prelazak ka novom političkom sistemu.

Poljska: primer prelaza kroz pregovore, masovni društveni pritisak i izbore.

Okrugli sto: pregovori vlasti i opozicije umesto direktnog građanskog rata.

Plišana revolucija u Čehoslovačkoj

U Čehoslovačkoj je pad komunizma poznat kao Plišana revolucija. Nazvana je tako jer je bila mirna, bez velikog krvoprolića.

Kroz masovne demonstracije i štrajkove komunisti su predali vlast bez ispaljenog metka. Zato je ovo najbolji primer mirnog sloma režima u Istočnom bloku.

Zapamti: plišana = meka, mirna, bez krvavog obračuna.

Čehoslovačka: masovni protesti + mirna predaja vlasti.

Rumunija i krvavi prevrat

Rumunija je bila drugačiji primer. Komunistički diktator Nicolae Čaušesku odbio je da mirno siđe sa vlasti.

Zbog toga je došlo do uličnih borbi. Vojska je na kraju stala uz narod, Čaušesku je uhapšen i pogubljen u decembru 1989. godine.

Najvažnije: Rumunija je primer nasilnog, krvavog pada komunizma. Nemoj je mešati sa mirnom Plišanom revolucijom.

Vojna sila i nasilni prevrati kao deo sloma pojedinih komunističkih režima

Lančana reakcija 1989. godine

Pad komunizma nije bio jedan događaj, nego lančana reakcija. Kada su prve karike popustile u Poljskoj i Mađarskoj, pritisak se proširio na Istočnu Nemačku, Čehoslovačku, Rumuniju i druge države.

Zajedničko svim primerima bilo je nezadovoljstvo naroda i slabost režima. Razlika je bila u načinu pada: negde pregovorima, negde mirnim protestima, a negde nasilno.

Država	Način pada
Poljska	Pregovori i izbori
Čehoslovačka	Mirna Plišana revolucija
Rumunija	Nasilni prevrat
Istočna Nemačka	Protesti i pad zida

Pad Berlinskog zida kao simbol lančane reakcije 1989. godine

Raspad SSSR-a 1991. godine

Kruna svih promena bio je raspad samog Sovjetskog Saveza. Republike u sastavu SSSR-a, poput Ukrajine, Belorusije i baltičkih zemalja, proglasile su nezavisnost.

25. decembra 1991. Mihail Gorbačov podneo je ostavku. SSSR je prestao da postoji krajem decembra 1991, a najveća država naslednica postala je Ruska Federacija.

1985: Gorbačov dolazi na vlast.

1989: ruše se komunistički režimi u Istočnoj Evropi.

1991: raspada se SSSR.

Ruska Federacija kao najveća naslednica Sovjetskog Saveza

Svet posle Hladnog rata

Posle kraja Hladnog rata svet je od dvopolarnog postao unipolaran. To znači da više nisu postojale dve ravnopravne supersile, nego su Sjedinjene Američke Države ostale najjača globalna sila.

Amerika je imala najveći vojni, ekonomski i politički uticaj. Ipak, kraj Hladnog rata nije značio kraj svih sukoba.

Dvopolaran svet: SAD + SSSR. Unipolaran svet: SAD kao jedina supersila posle raspada SSSR-a.

Za test: posle Hladnog rata nestaje stara ravnoteža dve supersile.

Demokratija, tržište i integracije

Većina bivših komunističkih država prešla je na višepartijski sistem, slobodnije izbore i tržišnu privredu. To znači prelazak sa državne kontrole na kapitalizam, privatno vlasništvo i slobodno tržište.

Mnoge od tih zemalja kasnije su ušle u Evropsku uniju i NATO. Time se politička mapa Evrope dodatno promenila.

Ove promene direktno se nastavljaju na lekciju Evropske integracije, jer su države istočne Evrope posle komunizma tražile mesto u zapadnim institucijama.

Višepartijski sistem

Privatno vlasništvo

Slobodno tržište

Približavanje EU i NATO-u

Evropa posle blokovske podele i put bivših komunističkih država ka zapadnim integracijama

Novi sukobi i terorizam

Iako je opasnost od direktnog nuklearnog rata između SAD-a i SSSR-a nestala, svet nije postao savršeno miran. Pojavili su se lokalni etnički i nacionalni sukobi.

Jedan od najvažnijih primera bio je raspad Jugoslavije, gde su nerešeni nacionalni i politički problemi eksplodirali posle slabljenja socijalističkog sistema. Za domaći kontekst vrati se na lekciju Društveni, ekonomski, politički i kulturni razvoj.

Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih raste i opasnost od globalnog terorizma, pa savremeni svet dobija nove bezbednosne izazove.

Novi vojni sukobi i bezbednosni izazovi posle Hladnog rata

Najčešće greške i zaključak

Greška 1: mešanje perestrojke i glasnosti. Perestrojka je privreda, glasnost je glas i sloboda govora.

Greška 2: tvrdnja da je pad komunizma svuda bio miran. Rumunija je bila krvav primer.

Greška 3: pisanje da je Jugoslavija bila deo Istočnog bloka. Nije: od sukoba sa Staljinom 1948. vodila je samostalniji put.

Da sumiramo najbitnije:

Istočni blok bio je sistem država pod sovjetskim uticajem.
Gorbačov je pokušao da reformiše SSSR perestrojkom i glasnošću.
Berlinski zid pao je 9. novembra 1989.
SSSR se raspao 1991. godine.
Svet posle Hladnog rata postao je unipolaran, sa SAD-om kao glavnom silom.

Zapamti: 1989. je godina pada zida i komunističkih režima u Evropi, a 1991. godina raspada SSSR-a.

Zaključak: slom Istočnog bloka pokazuje da ekonomska kriza, nedostatak slobode i preveliki vojni troškovi mogu srušiti i sisteme koji deluju nepobedivo. Posle toga Evropa i svet ušli su u novu savremenu epohu.

Za poređenje sa jugoslovenskim putem, ponovi lekciju Jugoslavija 1945-1948., jer Jugoslavija nije bila obična članica Istočnog bloka.

Za peticu: perestrojka, glasnost, Berlinski zid, 1989, 1991, Istočni blok, unipolaran svet.

Najbrže pamćenje: P = privreda, G = glas.

Kvizovi48otvorizatvori