Jugoslavija 1945-1948. - Na tragu sovjetskog modela

Jugoslavija 1945-1948. - na tragu sovjetskog modela

Gde si, osmaku! Ova lekcija objašnjava prve posleratne godine, kada je zemlja izašla iz Drugog svetskog rata razorena, gladna i politički prelomljena. Nova komunistička vlast htela je da preuredi državu iz korena, i to po uzoru na Sovjetski Savez.

Gradivo prati put od obnove, „tačkica”, radnih akcija i izbora sa ćoravim kutijama do Ustava FNRJ, sukoba sa Informbiroom, Golog otoka i rađanja jugoslovenskog samoupravnog modela.

Glavna nit lekcije: Jugoslavija je od kopiranja sovjetskog modela stigla do istorijskog „ne” Staljinu i stvaranja sopstvenog puta u socijalizam.

Omladinske radne akcije

Nova vlast je pokrenula masovne omladinske radne akcije. Stotine hiljada mladih, zajedno sa vojskom i građanima, gradili su pruge, puteve, mostove i fabrike.

Najpoznatiji simbol tog vremena bila je pruga Brčko-Banovići. Radilo se volonterski, uz politički zanos, pesme i parolu da mladi grade novu zemlju.

Nacionalizacija i agrarna reforma

Po sovjetskom uzoru uvedene su velike ekonomske reforme. Nacionalizacijom je država preuzela fabrike, banke, saobraćaj, hotele i rudnike. U privatnim rukama ostale su uglavnom sitne zanatlije, poput pekara i obućara.

Agrarna reforma oduzimala je zemlju privatnim vlasnicima i crkvi. Prvobitni maksimum bio je 25 hektara, a kasnije je spušten na 10 hektara obradivog zemljišta. Od oduzete zemlje stvarana su velika državna poljoprivredna dobra.

Sporazumi Tito-Šubašić

Da bi nova vlast dobila međunarodno priznanje SAD-a i Britanije, komunisti su morali da naprave kompromis sa kraljevskom vladom u Londonu. Zato su u junu i novembru 1944. potpisani Sporazumi Tito-Šubašić, na Visu i u Beogradu.

Oni su predviđali stvaranje jedinstvene privremene vlade i Namesništva, kao i proširenje AVNOJ-a u Privremenu narodnu skupštinu.

Ovi sporazumi prirodno se nastavljaju na završnicu rata, jer pokazuju kako se vojna pobeda pretvara u novu državnu vlast.

Izbori 1945. i ćorave kutije

Izbori za Ustavotvornu skupštinu raspisani su za 11. novembar 1945. godine. Pravo glasa prvi put su dobile žene i vojna lica starija od 18 godina, ali su ga izgubili oni koji su proglašeni za saradnike okupatora ili predratne ministre.

Opozicija je bojkotovala izbore jer nije bilo slobode medija i jer je delovala pod pritiskom tajne policije OZNA. Glasalo se gumenim kuglicama u dve kutije: jednu za Narodni front i praznu crnu kutiju, popularno nazvanu ćorava kutija.

Ustav FNRJ iz 1946. godine

Prvi Ustav FNRJ donet je 31. januara 1946. godine. Bio je skoro doslovna kopija sovjetskog ustava iz 1936. godine.

Njime je Jugoslavija definisana kao federativna zajednica ravnopravnih naroda, podeljena na šest republika: Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru.

Jugoslavija i SSSR 1945-1947.

U prvim posleratnim godinama Jugoslavija je bila najbliži saveznik SSSR-a. Dobijala je veliku vojnu i privrednu pomoć, a privreda, spoljna politika i odbrana snažno su se oslanjale na Moskvu.

To je razlog zašto se kaže da je Jugoslavija bila „na tragu sovjetskog modela”: ustav, privreda, partijska vlast i politička kontrola razvijali su se po uzoru na SSSR.

Ali Tito je na Balkanu počeo da vodi samostalniju politiku: pomagao je komunistima u Grčkoj i planirao federaciju sa Bugarskom i Albanijom. To je izazvalo Staljinov gnev.

Rezolucija 1948. i istorijsko ne Staljinu

U junu 1948. godine Informbiro je doneo Rezoluciju o stanju u KPJ. Jugoslovensko rukovodstvo optuženo je za „odstupanje od marksizma-lenjinizma” i neprijateljstvo prema SSSR-u.

Staljin je očekivao da će Tito pasti. Međutim, KPJ je odbila da se povinuje Moskvi i rekla istorijsko „ne”. Posledice su bile dramatične: SSSR je povukao stručnjake, poništio vojne i ekonomske ugovore i uveo potpunu političku i ekonomsku blokadu Jugoslavije.

Zapadna pomoć i vanblokovski put

Pošto je SSSR prekinuo ugovore i uveo blokadu, Jugoslavija se našla u teškoj privrednoj i bezbednosnoj krizi. Granice su bile mesto stalnih incidenata, a zemlja se osećala ugroženo sa Istoka.

Spas je pronađen u brzom okretanju ka zapadnim zemljama, posebno kroz finansijsku i vojnu pomoć SAD-a. Tako je sukob iz 1948. trajno odvojio Jugoslaviju od sovjetskog bloka.

Kasnije će ovaj položaj biti važan za nesvrstanost i kulturu posebnog puta, što možeš povezati sa lekcijom Kultura tokom Hladnog rata.

Zakon iz 1950. i radnički saveti

U junu 1950. godine donet je Zakon o upravljanju privrednim preduzećima. Njime je zvanično uvedeno radničko samoupravljanje.

Glavna parola bila je: „Fabrike radnicima, zemlja seljacima!” Ideja je bila da fabrike ne vodi samo država kroz stroge planove, nego da u njima postoje Radnički saveti, koje čine sami radnici.

Radnici su trebalo da odlučuju o proizvodnji, organizaciji rada i raspodeli zarade. Time je Jugoslavija počela da gradi jedinstven ekonomski sistem po kome je postala prepoznatljiva u svetu.

Tehnološke i privredne promene posleratnog sveta možeš povezati i sa lekcijom Tehnološki napredak u epohi Hladnog rata.