Pobeda Antifašističke koalicije

Pobeda Antifašističke koalicije — veliko finale rata

Gde si, osmaku! Ovo je završnica Drugog svetskog rata: Sile Osovine, koje su na početku gazile sve pred sobom, sada su opkoljene sa svih strana.

Saveznici pokreću džinovske operacije sa mora, kopna i iz vazduha, diktatori padaju jedan za drugim, a karta sveta se ponovo kroji na velikim konferencijama.

Glavna nit lekcije:  pad Italije → Dan D → pad Berlina → atomske bombe → kapitulacija Japana → Jalta, Potsdam i Ujedinjene nacije.

Ovo nastavlja priču iz lekcije Početak rata - dominacija sila Osovine 1939-1943, gde su objašnjene prve velike prekretnice rata.

Savezničko iskrcavanje kao početak završnog sloma sila Osovine

Pad Italije — prva domina u nizu

Sve počinje da se ruši za Sile Osovine u leto 1943. godine. Nakon pobede u severnoj Africi, Britanci i Amerikanci pokreću veliko iskrcavanje na Siciliji u julu i avgustu 1943.

Saveznički pritisak pokazao je da Italija više ne može da izdrži rat. Nemačke snage počinju povlačenje ka unutrašnjosti Apeninskog poluostrva, a u Rimu izbija politički zemljotres.

Zašto je Sicilija bitna? Otvorila je vrata napadu na samu Italiju i pokazala da se Osovina može razbijati direktnim savezničkim iskrcavanjem.
Kralj Vitorio Emanuel III u vreme pada fašističke Italije

Kapitulacija Italije — Musolini pada, Nemci zauzimaju sever

Italijanski kralj Vitorio Emanuel smenio je i uhapsio Benita Musolinija. Nova italijanska vlada potpisala je kapitulaciju 8. septembra 1943. godine.

Nemci su odmah reagovali: okupirali su severni deo Italije, oslobodili Musolinija iz zatvora i pomogli mu da osnuje marionetsku fašističku republiku.

Ipak, savezničko napredovanje nije zaustavljeno. Amerikanci su 5. juna 1944. oslobodili Rim, a nemačke trupe su potiskivane ka Alpima.

Ne mešaj: Italija kapitulira 1943, ali borbe na njenoj teritoriji traju i posle toga jer Nemci drže sever.

Italija 1943-1944

Sicilija

kapitulacija

oslobođenje Rima

Dan D i operacija Overlord — otvaranje Zapadnog fronta

Samo dan posle oslobođenja Rima, 6. juna 1944. godine, odigrava se ključni događaj rata u zapadnoj Evropi: iskrcavanje saveznika u Normandiji.

Operacija je nosila šifrovano ime Overlord, a u istoriji je poznata kao Dan D. Cilj je bio oslobađanje Francuske i otvaranje Zapadnog fronta kako bi Nemačka morala da se bori i na zapadu i na istoku.

Ovaj front bio je direktna pomoć Sovjetskom Savezu, koji je već godinama nosio najveći teret rata na istoku. Zato se Dan D uvek vezuje za završni slom nacističke Nemačke.

Britanske snage tokom iskrcavanja u Normandiji 6. juna 1944. godine

Najveća pomorska invazija — Ajzenhauer i ogromne brojke

Operacija Overlord bila je najveća pomorska invazija u istoriji čovečanstva. U njoj je učestvovalo oko 3.000.000 ljudi, 7.000 brodova i 13.000 aviona.

Glavnokomandujući operacije bio je američki general Dvajt Ajzenhauer, kasniji predsednik SAD. Do ponoći prvog dana preko 57.500 Amerikanaca i 75.000 Britanaca i Kanađana uspelo je da probije nemačku odbranu i učvrsti položaje.

⚓
7.000 brodova

prebacivanje vojske preko La Manša

✈️
13.000 aviona

vazdušna podrška i kontrola neba

🪖
milioni ljudi

operacija ogromnih razmera

General Dvajt Ajzenhauer, glavnokomandujući operacije Overlord

Oslobođenje Pariza i prodor preko Rajne

Uspeh u Normandiji otvorio je put ka Parizu. Francuske snage, predvođene generalom Šarlom de Golom, trijumfalno su ušle u oslobođeni Pariz 25. avgusta 1944. godine.

Do kraja 1944. cela Francuska je bila oslobođena. U martu 1945. savezničke trupe prelaze reku Rajnu i ulaze na teritoriju same Nemačke.

Uloga De Gola nastavlja priču o otporu iz prethodnih lekcija: dok je Višijevska vlada sarađivala sa Nemcima, Slobodna Francuska je nastavila borbu.

ZAPADNI FRONT
Normandija → Pariz → Rajna → Nemačka.

Crvena armija sa istoka — pritisak koji se ne zaustavlja

Dok Amerikanci i Britanci nadiru sa zapada, sovjetska Crvena armija sa istoka potiskuje nemačke snage. Sovjeti oslobađaju Rumuniju i Bugarsku, zatim prodiru u Mađarsku.

U isto vreme, zajedno sa partizanskim snagama oslobađaju istočne delove Jugoslavije. Zato završnica rata u Evropi nije samo priča o Normandiji, već i o ogromnom sovjetskom prodoru sa istoka.

Za jugoslovenski deo te priče pogledaj lekcije Antifašistički pokreti otpora i građanski rat i Jugoslovensko ratište i završna faza rata 1943-1945. godine.

Dva pravca

Zapad: SAD i Britanija

Istok: Crvena armija

Nemačka pritisnuta sa obe strane

Laba, Musolini i Hitler — diktatori padaju jedan za drugim

Kraj nacističkog ludila bio je na vidiku u aprilu 1945. godine. Američke i sovjetske trupe srele su se 25. aprila 1945. na reci Labi i time faktički prepolovile Nemačku.

Dva dana kasnije, 27. aprila 1945, partizani su uhvatili i ubili Benita Musolinija na severu Italije. Adolf Hitler je 30. aprila 1945. izvršio samoubistvo u svom podzemnom bunkeru u Berlinu.

Hronologija za pamćenje: Laba 25. april → Musolini 27. april → Hitler 30. april 1945.
Hitlerov bunker i završni dani Trećeg rajha u Berlinu

Pad Berlina i Dan pobede — kraj rata u Evropi

Crvena armija je posle brutalnih uličnih borbi zauzela Berlin 2. maja 1945. godine. Konačna, bezuslovna kapitulacija Nemačke potpisana je u Berlinu 9. maja 1945.

Taj datum se širom sveta obeležava kao Dan pobede nad fašizmom. Važno: to je kraj rata u Evropi, ali ne i kraj celog Drugog svetskog rata, jer Japan nastavlja borbu na Pacifiku.

Česta zamka: 9. maj 1945. je kapitulacija Nemačke; 2. septembar 1945. je završetak celog Drugog svetskog rata.
🏁 DAN POBEDE

9. maj 1945. — bezuslovna kapitulacija Nemačke i kraj rata u Evropi.

Pacifik posle Midveja — Japan se povlači, ali ne odustaje

Iako je rat u Evropi bio završen, na Dalekom istoku se i dalje vodila krvava borba. Japan je ratovao protiv Kine i držao veliki deo jugoistočne Azije.

Prekretnica na Pacifiku desila se još u junu 1942. godine u bici kod Midveja, gde je američka mornarica nanela težak poraz Japanu. Posle toga SAD prelaze na taktiku "preskakanja ostrva".

Ovaj deo je prirodan nastavak priče o Pearl Harboru iz lekcije o dominaciji sila Osovine.

Rat na Pacifiku posle japanskog napada i američkog preokreta

Lejte, kamikaze i Ivo Džima — fanatična završnica na ostrvima

U oktobru 1944. u bici u zalivu Lejte na Filipinima Japanci prvi put masovno koriste kamikaze: pilote samoubice koji avionima punim eksploziva udaraju u američke brodove.

Bitka za Ivo Džimu 1945. pokazala je koliko bi kopnena invazija na Japan bila krvava. Od oko 21.000 japanskih vojnika na ostrvu preživelo je jedva nekoliko stotina.

Suština: SAD su napredovale, ali je svaki korak ka Japanu nosio ogromne gubitke.
Američka artiljerija tokom krvavih borbi za Ivo Džimu

Odluka o atomskoj bombi — moralna dilema završnice rata

Američka komanda je procenila da bi direktna kopnena invazija na Japan odnela milione života. Pre toga su zapaljivim bombama uništili centar Tokija, gde je poginulo oko 100.000 ljudi.

Predsednik Hari Truman zatim donosi šokantnu odluku o upotrebi novog, tajnog oružja: atomske bombe.

Moralna dilema: atomske bombe su ubrzale kapitulaciju Japana, ali su izazvale masovno civilno stradanje i otvorile nuklearno doba.
Atomsko bombardovanje Japana kao najteža moralna dilema završnice rata

Hirošima i Nagasaki — atomska pečurka nad Japanom

Prva atomska bomba, nazvana Mališan (Little Boy), bačena je na Hirošimu 6. avgusta 1945. u 08:15. Grad je zbrisan, a u trenutku je stradalo preko 80.000 ljudi.

Druga atomska bomba, Debeljko (Fat Man), bačena je na Nagasaki 9. avgusta 1945. Japan se našao pred potpunim uništenjem.

DatumGradBomba
6. avgust 1945.HirošimaMališan
9. avgust 1945.NagasakiDebeljko
Razaranja u Hirošimi posle atomske bombe 1945. godine

Kapitulacija Japana — zvaničan kraj Drugog svetskog rata

Japan je potpisao zvaničnu kapitulaciju 2. septembra 1945. godine na američkom bojnom brodu Misuri.

Tim činom završava se Drugi svetski rat, najrazorniji sukob u istoriji čovečanstva. Zato razlikuj dva ključna datuma: 9. maj je kraj rata u Evropi, a 2. septembar je kraj celog rata.

Finale: Nemačka kapitulira 9. maja, Japan 2. septembra 1945.
Kapitulacija Japana na bojnom brodu Misuri 2. septembra 1945. godine

Kina posle povlačenja Japana — novi građanski rat

Čim su se Japanci povukli, Kina nije dobila mir. U oktobru 1945. buknuo je građanski rat za kontrolu nad Mandžurijom.

Na jednoj strani bili su nacionalisti, Kuomintang, koje je vodio Čang Kaj Šek. Na drugoj strani bili su komunisti koje je predvodio Mao Cedung.

Ovo pokazuje da kraj Drugog svetskog rata nije automatski doneo mir svuda: u mnogim delovima sveta odmah su počeli novi sukobi i posleratne krize.

🇨🇳 KINA 1945.

Japanci odlaze, ali počinje sukob nacionalista i komunista.

Diplomatija u ratu — pobeda se kroji i za zelenim stolom

Pobeda Antifašističke koalicije nije nastala samo na ratištima. Lideri velikih sila redovno su se sastajali kako bi dogovorili strategiju i izgled posleratnog sveta.

Najvažniji učesnici bili su SAD, SSSR i Velika Britanija, a kasnije i Kina i Francuska u izgradnji posleratnog poretka. Diplomatski dogovori vodili su ka stvaranju novog sistema međunarodne bezbednosti.

SAVEZNIČKA DIPLOMATIJA
Atlantska povelja → Deklaracija UN → Jalta → Potsdam → Ujedinjene nacije.
Atlantska povelja kao početak savezničkog planiranja posleratnog sveta

Atlantska povelja i Deklaracija Ujedinjenih nacija

Atlantska povelja nastala je u avgustu 1941, na sastanku Vinstona Čerčila i Franklina Ruzvelta na brodu u Atlantiku. Tu su postavljeni prvi demokratski principi posleratnog sveta.

Deklaracija Ujedinjenih nacija potpisana je 1. januara 1942. u Vašingtonu. Potpisalo ju je 26 država, obavezujući se da neće sklapati separatni mir sa fašistima.

Ključna ideja: saveznici nisu želeli samo vojnu pobedu, već i novi međunarodni poredak posle rata.
🌊
1941

Atlantska povelja

🕊️
1942

Deklaracija UN

Jalta — Velika trojica crtaju posleratnu mapu

Konferencija na Jalti održana je u februaru 1945. na Krimu. Učestvovali su Staljin, Ruzvelt i Čerčil.

Dogovorena je podela Nemačke na okupacione zone, razmatrana je sudbina Poljske i potvrđena potreba za stvaranjem svetske organizacije koja bi čuvala mir.

Na Jalti se vidi i buduća podela uticaja u Evropi: Crvena armija je već bila duboko u istočnoj Evropi, što će oblikovati posleratni poredak.

Jalta

februar 1945.

pre pada Berlina

Velika trojica

Potsdam — odluke o već poraženoj Nemačkoj

Konferencija u Potsdamu održana je u julu i avgustu 1945, posle kapitulacije Nemačke. Učestvovali su Staljin, novi američki predsednik Hari Truman i Čerčil, koga je kasnije zamenio Klement Etli.

Odlučivalo se o sudbini poražene Nemačke. Granica Poljske pomerena je na reke Odru i Nisu, a Austrija je stavljena pod upravu četiri velike sile.

Za razumevanje kasnije podele sveta ova konferencija je most ka lekciji Posleratni svet i njegove suprotnosti.

JALTA vs POTSDAM

Jalta — pre pada Berlina.

Potsdam — posle kapitulacije Nemačke.

Ujedinjene nacije — novi pokušaj čuvanja svetskog mira

Ideja o svetskoj organizaciji razrađivana je kroz savezničke konferencije, naročito u Dumbarton Ouksu 1944. godine, a konačno je oblikovana u San Francisku.

Predstavnici 50 zemalja usvojili su Povelju Ujedinjenih nacija. UN su zvanično počele sa radom 24. oktobra 1945. godine.

Ključni organ postao je Savet bezbednosti, u kome pet sila pobednica — SAD, SSSR, Velika Britanija, Francuska i Kina — dobija status stalnih članica sa pravom veta.

Saveznički principi koji vode ka osnivanju Ujedinjenih nacija

Međunarodno pravosuđe — Nirnberg, Tokio i nova odgovornost

Saveznici su posle rata želeli da kazne odgovorne za ratne užase. Moskovskom deklaracijom o zverstvima 1943. postavljeno je pravilo: zločincima se sudi tamo gde su zločini izvršeni, a glavnim vođama na osnovu zajedničke odluke saveznika.

Londonskim sporazumom 8. avgusta 1945. osnovan je Međunarodni vojni sud u Nirnbergu. Prvi put je jasno utvrđena individualna krivična odgovornost, čak i za šefove država ili one koji tvrde da su samo izvršavali naređenja.

KategorijaZnačenje
Zločini protiv miraplaniranje i vođenje agresivnog rata
Ratni zločinikršenje pravila ratovanja
Zločini protiv čovečnostisistematski progon i istrebljenje ljudi

O posledicama rata, Holokaustu i genocidu uči se detaljnije u lekciji Posledice rata - holokaust, genocid, stradanja u ratu.

Novo pravilo

Zločin ne nestaje zato što je naređen odozgo.

Bratov savet i najčešće greške

KAKO PAMTIŠ KONFERENCIJE
Jalta je pre pada Berlina, Potsdam je posle pada Berlina.
Greška 1: 9. maj 1945. nije kraj celog rata, nego kapitulacija Nemačke i kraj rata u Evropi.
Greška 2: Hari Truman nije bio na Jalti; SAD je tada predstavljao Franklin Ruzvelt. Truman je važan za Potsdam i atomsku bombu.
Greška 3: Dan D nije napad na Nemačku, nego iskrcavanje u okupiranoj Francuskoj.

Za srpski i jugoslovenski doprinos završnici rata pogledaj i lekciju Doprinos Jugoslavije pobedi nad fašizmom.

DATUMI

6. jun 1944. — Dan D.

9. maj 1945. — Dan pobede u Evropi.

2. septembar 1945. — kraj Drugog svetskog rata.

Zaključak

REZIME
Pobeda Antifašističke koalicije nastala je udruženim pritiskom Saveznika sa zapada, Crvene armije sa istoka i američke snage na Pacifiku.

Kroz Dan D, pad Berlina, kapitulaciju Nemačke, atomske bombe i predaju Japana završava se najveći rat u istoriji, ali počinje i novi posleratni svet.

Da sumiramo najbitnije:

  • 1943. — pad Italije počinje slom Osovine.
  • 6. jun 1944. — Dan D otvara Zapadni front.
  • 9. maj 1945. — kapitulacija Nemačke i Dan pobede nad fašizmom.
  • 2. septembar 1945. — kapitulacija Japana i kraj Drugog svetskog rata.
  • Jalta i Potsdam — saveznici kroje posleratni poredak.

Ova lekcija zato povezuje završnicu rata sa nastankom UN, podelom Nemačke i posleratnim svetom koji će uskoro ući u Hladni rat.

Kapitulacija Japana kao zvaničan kraj Drugog svetskog rata