Društveni, ekonomski, politički i kulturni razvoj

Društveni, ekonomski, politički i kulturni razvoj Jugoslavije

Pozdrav, osmi razred! Ako ti istorija deluje kao brdo podataka, ova lekcija pakuje priču o tome kako se posle Drugog svetskog rata živelo, radilo, gradilo, kupovalo, protestovalo i slušalo u Jugoslaviji.

Ovo nije samo niz godina. Ovo je priča o vremenu kada su tvoji baka i deka bili mladi, kada su se nosile farmerke, gradili blokovi, išlo u Trst i slušao rok. Nastavlja se na lekciju Jugoslavija 1945-1948., jer prvo treba razumeti kako je nova vlast nastala.

Glavna nit lekcije: Jugoslavija je od siromašne agrarne zemlje postala industrijsko društvo, ali su političke krize i Ustav iz 1974. oslabili državu iznutra.

Šta pratiš kroz lekciju?

Industrijalizaciju, selidbu selo-grad, rast standarda, kulturu roka i filma, proteste 1968, MASPOK, Ustav 1974. i vreme posle Titove smrti.

Novi Beograd kao simbol urbanizacije socijalističke Jugoslavije

Od njive do fabrike

Zamisli Srbiju i Jugoslaviju odmah posle 1945. godine: zemlja je porušena, a većina stanovništva živi na selu i bavi se poljoprivredom. Nova vlast je imala jasan cilj: zemlja mora postati industrijska država.

Promena se najbolje vidi kroz brojke. Godine 1947. poljoprivredno stanovništvo činilo je čak 75% ukupnog stanovništva. Do 1971. taj broj pao je na 38%.

GodinaUdeo poljoprivrednog stanovništvaŠta to znači?
1947.75%Jugoslavija je pretežno seljačka zemlja.
1971.38%Industrija i gradovi preuzimaju glavnu ulogu.
Fića kao simbol rasta standarda i motorizacije u Jugoslaviji

Urbanizacija i Novi Beograd

Industrijalizacija je pokrenula ogromnu selidbu stanovništva iz sela u gradove. Udeo gradskog stanovništva porastao je na 45% do 1977. godine, a gradovi su rasli ogromnom brzinom.

Beograd je rastao posebno snažno i često nekontrolisano. Zaposleni u Beogradu 1984. činili su čak 25% svih zaposlenih u Srbiji i 9,4% svih zaposlenih u Jugoslaviji.

Novi Beograd je najbolji simbol tog procesa: od močvarnog prostora do velikih blokova za novu radničku i službeničku klasu.

Izgradnja Novog Beograda i širenje gradova u socijalističkoj Jugoslaviji

Planska industrijalizacija

Neposredno posle rata Jugoslavija je uvela plansku privredu. Godine 1947. donet je ambiciozni Petogodišnji plan, sa ciljem da se teška industrija izgradi brzo i po svaku cenu.

Država je sprovela konfiskaciju i nacionalizaciju privatne imovine, pa je ekonomska moć stare građanske klase uklonjena. U praksi je država odlučivala šta se gradi, gde se ulaže i koji delovi privrede imaju prednost.

Plan: država određuje razvoj.
Industrija: teška industrija ima prioritet.
Radnička klasa: nastaje masovnim prelaskom ljudi u fabrike.

Najkraće: posleratna vlast je svesno žrtvovala sporiji razvoj sela da bi brzo dobila fabrike, energiju i radničku klasu.

Radne akcije i veliki projekti

Pošto su nedostajali mehanizacija, tehnologija i stručni kadrovi, obnova se oslanjala na entuzijazam i fizički rad. Omladinske radne akcije bile su simbol novog društva.

U periodu od 1953. do 1976. izgrađeni su veliki objekti: energetski sistem Đerdap, pruga Beograd-Bar, mostovi, kanal Dunav-Tisa-Dunav, topionice u Trepči i Boru i petrohemijski sistem u Pančevu.

Ovo je nastavak ratnog napora i obnove zemlje, pa ga možeš povezati sa lekcijom Doprinos Jugoslavije pobedi nad fašizmom.

Đerdap

Veliki energetski sistem na Dunavu.

Beograd-Bar

Pruga koja je povezivala unutrašnjost sa morem.

DTD

Sistem kanala za odbranu od poplava i navodnjavanje.

Đerdap kao veliki energetski projekat socijalističke Jugoslavije

Selo kao žrtva industrijalizacije

Industrijski razvoj nije bio besplatan. Poljoprivreda je podnela veliki teret, jer je država morala da prehrani gradove i finansira fabrike.

Uveden je sistem obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda po simboličnim cenama. To je izazvalo nezadovoljstvo seljaka, represiju i hapšenja, ali i pad poljoprivredne proizvodnje.

Paradoks je bio ozbiljan: zemlja koja je ranije izvozila žitarice morala je da ih uvozi. Poljoprivreda je tek 1956. ponovo dostigla predratni nivo proizvodnje.

Česta zamka: industrijalizacija jeste podigla zemlju, ali nije bila laka ni pravedna za selo.

Radna akcija i fizički rad u izgradnji posleratne zemlje

Trgovina, deficit i migracije

Jugoslavija je izvozila svoje proizvode u SSSR, Italiju, Saveznu Republiku Nemačku i Veliku Britaniju. Ipak, imala je trgovinski deficit, što znači da je više uvozila nego što je izvozila.

Najviše se uvozilo iz Nemačke, SSSR-a i Italije. U Srbiji je posle rata bilo mnogo više doseljenih ljudi nego onih koji su iz nje odlazili, što pokazuje privlačnost većih gradova i industrijskih centara.

IzvozUvozProblem
SSSR, Italija, SR Nemačka, Velika BritanijaNemačka, SSSR, ItalijaViše uvoza nego izvoza

Deficit znači minus u trgovini: država više kupuje iz inostranstva nego što prodaje.

Standard, Trst i zapadna pomoć

Posle sukoba sa SSSR-om, zapadne zemlje, naročito SAD, davale su Jugoslaviji veliku nepovratnu novčanu pomoć. Ta pomoć, a kasnije i zaduživanje, pomogli su rast životnog standarda.

Ljudi su imali više novca, pa su putovali u kupovinu u susedne zemlje, najviše u Italiju i Austriju. Trst je postao simbol šopinga: farmerke, garderoba, tehnička roba i zapadni stil života.

Ova otvorenost prema Zapadu bolje se razume ako se zna širi posleratni svet i blokovska podela.

Trst kao simbol kupovine i rasta standarda u Jugoslaviji

Reforma školstva

Da bi privreda napredovala, moralo je da se menja i obrazovanje. Osmogodišnje obrazovanje postalo je obavezno za svu decu, a veronauka je izbačena iz škola.

Osamdesetih godina uvedeno je takozvano usmereno obrazovanje. Privremeno su ukinute klasične gimnazije, a vraćene srednje stručne škole koje su đake usmeravale prema određenim poslovima.

Obavezno: osmogodišnje školovanje.
Sekularno: veronauka se izbacuje iz škola.
Praktično: usmereno obrazovanje vezuje školu za posao.
Obrazovanje, mediji i svakodnevica u socijalističkoj Jugoslaviji

Kulturni preokret posle 1948.

Kultura u Jugoslaviji prošla je kroz ozbiljan zaokret. Do 1948. bila je pod jakim uticajem sovjetske kulture i socijalističkog realizma. Posle sukoba sa Informbiroom, vrata se otvaraju prema zapadnoj kulturi.

Američki i zapadnoevropski filmovi, muzika, moda i način života postaju sve prisutniji. Jugoslavija ostaje socijalistička, ali nije zatvorena kao zemlje istočnog bloka.

Zato je Jugoslavija kulturno izgledala drugačije: socijalistička država sa džinsom, rokenrolom, holivudskim filmovima i putovanjima na Zapad.

Rok muzika i popularna kultura u Jugoslaviji posle 1948. godine

Film: od Slavice do Kusturice

Prvi domaći igrani film bio je Slavica, snimljen 1947. godine. Film je bio važno sredstvo oblikovanja sećanja na rat, partizansku borbu i novo društvo.

Osamdesetih godina jugoslovenski film dostiže svetski vrh. Emir Kusturica osvaja Zlatnog lava u Veneciji 1981. filmom Sećaš li se Doli Bel, a 1985. Zlatnu palmu u Kanu filmom Otac na službenom putu.

1947: prvi domaći igrani film Slavica.
1981: Zlatni lav u Veneciji.
1985: Zlatna palma u Kanu.
Jugoslovenski film i medijska kultura posle Drugog svetskog rata

Moda i rokenrol

Sa rastom džeparca i standarda pedesetih godina, ljudi sve više prate modu. Organizuju se sajmovi automobila i nameštaja, prvo su hit šuškavi kišni mantili, a zatim stižu farmerke.

Domaća pop i rok scena eksplodirala je do kraja sedamdesetih. Slušali su se Bijelo dugme, Riblja čorba, Smak, Leb i sol, Parni valjak i mnogi drugi bendovi koje roditelji i danas puštaju.

Bratov trik
Ako vidiš farmerke, Trst i rok - misli na rast standarda i zapadni kulturni uticaj.
Bijelo dugme i jugoslovenska rok scena kao deo masovne kulture

Studentske demonstracije 1968.

Šezdesete i sedamdesete godine pokazale su da ispod slike uspeha postoje ozbiljni problemi. U junu 1968. godine studenti u Beogradu i drugim gradovima izašli su na ulice.

Tražili su ukidanje privilegija za političare, posao za sve i prestanak bogaćenja pojedinaca. Došlo je do sukoba sa milicijom, ali je Tito na kraju javno podržao studente i smirio situaciju.

Zapamti: studentski protesti 1968. nisu tražili rušenje socijalizma, nego pravedniji sistem bez privilegija.

Studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu

Nemiri na Kosovu i Metohiji 1968.

Iste 1968. godine izbile su demonstracije Albanaca na Kosovu i Metohiji. Zahtevi su bili politički i nacionalni: da Kosovo postane republika, da se donese novi ustav i da se otcepe teritorije na kojima Albanci žive.

Ovi nemiri pokazali su da nacionalno pitanje u Jugoslaviji nije rešeno. Ono će ostati jedan od najvećih problema države, naročito posle slabljenja savezne vlasti.

Kosovo 1968. i studentski protesti 1968. nisu ista stvar. Godina je ista, ali uzroci i zahtevi su različiti.

Za test: Kosovo 1968. poveži sa zahtevom za republikom i jačanjem albanskog nacionalnog pitanja.

MASPOK i Hrvatsko proleće

Godine 1971. u Hrvatskoj se pojavio snažan nacionalistički pokret poznat kao MASPOK, odnosno Hrvatsko proleće. Njegovi učesnici tvrdili su da je Hrvatska ugrožena u Jugoslaviji i tražili veću samostalnost.

Tito je krajem 1971. oštro intervenisao: smenio je tadašnje hrvatsko rukovodstvo i privremeno smirio situaciju. Ipak, zahtevi za većom republičkom samostalnošću nisu nestali.

1968: studenti i Kosovo.
1971: MASPOK u Hrvatskoj.
1974: Ustav daje mnogo veću samostalnost republikama i pokrajinama.
Hrvatsko proleće i MASPOK 1971. godine

Ustav iz 1974. i konfederalni elementi

Da bi se smirile krize, donet je novi Ustav iz 1974. godine. Zvanično je Jugoslavija ostala federacija, ali je u praksi dobila mnogo konfederalnih elemenata.

Republike su dobile ogromnu samostalnost, a pokrajine u Srbiji, Vojvodina i Kosovo, prava skoro kao republike. Doneti su i ustavi republika i pokrajina.

Ovakvo slabljenje zajedničke države važno je i za razumevanje kasnijih pokušaja povezivanja Evrope kroz evropske integracije, jer pokazuje koliko je teško održati složene zajednice bez funkcionalnog centra.

Za kontrolni zapamti jednu reč: decentralizacija. Ustav iz 1974. oslabio je saveznu vlast, a ojačao republike i pokrajine.

Federacija na papiru: Jugoslavija ostaje savezna država.

Konfederalni elementi u praksi: republike i pokrajine dobijaju ogromnu samostalnost.

Zašto je Ustav iz 1974. bio presudan?

Ustav iz 1974. bio je presudan jer je funkcionisanje države sveo na usklađivanje stavova republika i pokrajina. Umesto jakog centra, svaka jedinica je sve više gledala svoj interes.

Autonomne pokrajine u Srbiji definisane su kao konstitutivni elementi federacije. Imale su sopstveni ustav, predsedništvo, ustavni sud, zakone i teritorijalnu organizaciju vlasti.

To je posebno oslabilo Srbiju: pokrajinske vlasti mogle su da utiču na Srbiju, dok republičke vlasti u Beogradu nisu imale stvaran uticaj na unutrašnje prilike u pokrajinama.

Savezni centarRepublike i pokrajine
Slabi, teško donosi odluke.Jačaju i vode sopstvene interese.
Država zavisi od dogovora.Pokrajine dobijaju državne atribute.
Josip Broz Tito kao autoritet koji je držao Jugoslaviju na okupu

Ekonomski partikularizam i kriza

Ustavna rešenja i samoupravni sistem podstakli su zatvaranje republičkih tržišta i fragmentaciju obrazovanja. Umesto da razlike nestanu, one su rasle.

Razvijeniji delovi zemlje, poput Slovenije, imali su znatno viši prosek plata nego nerazvijeni krajevi. Sve više se postavljalo pitanje: ko koliko daje, ko koliko dobija i kome se zajednička država isplati?

Privredni rast i standard oslanjali su se i na zapadnu pomoć, a kasnije i na inostrano zaduživanje. Posle Titove smrti, ti dugovi i regionalne razlike postali su deo velike sistemske krize.

Važno: ekonomska kriza nije nastala preko noći 1980. godine. Njeni koreni bili su u dugovima, razlikama i slabom saveznom odlučivanju.

Partikularizam znači da svaki deo države sve više gleda samo svoj interes.

Smrt Tita i Predsedništvo

Sve se prelomilo 4. maja 1980. godine, kada je umro Josip Broz Tito. U zemlji je zavladala opšta žalost, a na njegovu sahranu u Beogradu došli su mnogi najvažniji svetski političari sa obe strane Gvozdene zavese.

Posle Tita zemlju nije preuzeo jedan čovek, nego Predsedništvo, kolektivno telo sa predstavnicima republika i pokrajina. Problem je bio jasan: niko nije imao Titov autoritet da smiri nacionalne tenzije.

Tako se završava epoha nastala iz pobede u ratu, o čemu više u lekciji Pobeda Antifašističke koalicije.

Ključ za razumevanje
Državu su više držali Titov autoritet i JNA nego ustavni mehanizmi.
Josip Broz Tito i kraj jedne političke epohe u Jugoslaviji

Najčešće greške i zaključak

Greška 1: mešanje federacije i konfederacije. Jugoslavija je po ustavu bila federacija, ali je 1974. dobila konfederalne elemente.

Greška 2: pogrešne godine. Studentski protesti i nemiri na Kosovu bili su 1968, a MASPOK 1971.

Greška 3: mišljenje da je sovjetski kulturni uticaj trajao sve vreme. On slabi posle 1948, kada jača zapadna moda, film i muzika.

Da sumiramo najbitnije:

  • Industrijalizacija je promenila zemlju iz agrarne u industrijsku.
  • Urbanizacija je dovela milione ljudi iz sela u gradove.
  • Zapadni uticaj doneo je Trst, farmerke, film i rokenrol.
  • Ustav 1974. oslabio je saveznu vlast i ojačao republike i pokrajine.
  • Titova smrt otvorila je problem ko može da drži državu na okupu.

Zaključak: posleratna Jugoslavija prošla je ogroman društveni, ekonomski, politički i kulturni razvoj. Od siromašne seljačke zemlje postala je industrijska država u kojoj se nosio džins i slušao rok, ali su nacionalne krize, ekonomske razlike i slabljenje centra posle 1974. otvorili put ka raspadu.

Za širi kontekst ratnih posledica i posleratnog opterećenja, poveži ovo i sa lekcijom Posledice rata - holokaust, genocid, stradanja u ratu.

Bratov savet: za Ustav 1974. pamti reč decentralizacija, odnosno slabljenje centra.

Za peticu: 1947, 1971, 1974, 1980. i pojmovi industrijalizacija, urbanizacija, MASPOK, Predsedništvo.