Antibiotici su lekovi koji pomažu kada bolest izaziva bakterija. Oni nisu čarobna tableta za svaku infekciju, nego oružje koje deluje samo u određenim situacijama.
U ovoj lekciji važno je da razumeš kada antibiotik pomaže, zašto ne deluje na viruse i zašto terapija mora da se popije do kraja.
Glavno pravilo: antibiotik i bakterija idu zajedno, a antibiotik i virus ne.
Antibiotici su lekovi napravljeni da uništavaju bakterije ili da ih zaustave u razmnožavanju. Zato se koriste kod bakterijskih infekcija, a ne kod svake bolesti koja liči na prehladu.
Ova lekcija se prirodno nadovezuje na temu bakterije kao izazivači zaraznih bolesti.
uništava
ili
zaustavlja bakterije
Mnogi antibiotici ciljaju delove bakterijske ćelije koji su za bakteriju važni, kao što su njen zaštitni zid ili drugi osnovni procesi. Kada taj deo bude oštećen, bakterija više ne može normalno da opstane.
Drugim rečima, antibiotik ne „lovi” nasumično, već napada ono što bakteriji treba za život.
Neki antibiotici deluju tako da bakterija ugine. Drugi ne moraju odmah da je ubiju, već joj onemogućavaju razmnožavanje, pa broj bakterija prestaje da raste.
Zato i kada se osećaš bolje, važno je da terapija traje onoliko koliko je lekar odredio.
ubija bakteriju
ili
zaustavlja umnožavanje
Prvi poznati antibiotik širokog značaja bio je penicilin, povezan sa radom Aleksandra Fleminga. U školskom gradivu je važno da zapamtiš da je to bio veliki korak u lečenju bakterijskih bolesti.
To lepo povezuje biologiju bakterija, gljiva i medicine.
penicilin
najpoznatiji rani antibiotik
Fleming
Ako je upalu grla izazvala bakterija, antibiotik može pomoći da se broj bakterija smanji i da se stanje popravi. Zato je bitno da lekar proceni šta je pravi uzročnik.
Ne boli svako grlo iz istog razloga. Nekad je uzrok bakterija, a nekad virus.
Virusi se bitno razlikuju od bakterija. Oni nemaju istu građu i nemaju delove koje antibiotici ciljaju. Zato antibiotik nema šta da „pogodi” kada je uzročnik virus.
Zbog toga antibiotik ne pomaže kod običnog gripa, prehlade ili drugih virusnih infekcija.
bakterija → antibiotik može
virus → antibiotik ne može
Kada je uzrok bolesti virus, antibiotik neće pomoći. Zato je pogrešno tražiti antibiotik svaki put kada procuri nos ili krene kašalj.
Ovu logiku poveži i sa lekcijom sprečavanje širenja zaraznih bolesti, gde je jasno objašnjeno da se protiv virusnih infekcija mnogo oslanjamo na imunitet i odmor.
Rezistencija ili otpornost nastaje kada bakterije više ne reaguju na antibiotik kao ranije. Tada isti lek postaje slabiji ili potpuno neefikasan protiv tih bakterija.
To je veliki problem, jer tada sledeća infekcija može biti teža za lečenje.
bakterija
više ne reaguje
na isti antibiotik
Bakterije su prilagodljive. Kada se antibiotik koristi bez potrebe, prekratko ili nepravilno, najotpornije bakterije imaju veću šansu da prežive i kasnije se umnože.
Zato nepravilna upotreba ne pravi problem samo sada, nego i za buduće lečenje.
Kada ti postane bolje, to ne znači da su sve bakterije nestale. U organizmu mogu ostati one najupornije. Ako tada prekineš terapiju, te bakterije prežive i ponovo se razmnože.
Zato se antibiotik pije do kraja propisane terapije, čak i ako simptomi ranije oslabe.
bolje ti je
ne znači
sve bakterije su nestale
Ako lekar kaže da se lek uzima na svakih 8 sati ili 12 sati, to nije slučajno. Tako se održava odgovarajuća količina leka u organizmu.
Kada se doze preskaču ili ozbiljno kasne, bakterije dobijaju prostor da se oporave i nastave da se šire.
redovno
i
na vreme
U našem telu, naročito u crevima, žive i korisne bakterije. Kada se antibiotik koristi, on može poremetiti i tu ravnotežu, pa se nekad javljaju stomačne tegobe ili nelagodnost.
Zato se u razgovoru o antibioticima često pominju i dobre bakterije koje čuvaju prirodnu ravnotežu organizma.
Probiotik nije isto što i antibiotik. U školskom objašnjenju dovoljno je da zapamtiš da se probiotici povezuju sa korisnim bakterijama i prirodnom ravnotežom u crevima.
Drugim rečima, antibiotik napada štetne bakterije, a probiotik se vezuje za priču o održavanju ili obnavljanju korisne crevne flore.
antibiotik = protiv bakterija
probiotik = korisne bakterije i ravnoteža
Ta pravila štite i tebe i druge ljude, jer pomažu da se ne stvaraju otpornije bakterije.
Da bi razumeo kada antibiotik pomaže, važno je da znaš i ko izaziva bolest i kako se ona širi. Zato ova tema stoji uz lekcije bakterije kao izazivači zaraznih bolesti i putevi širenja zaraznih bolesti.
Tek kad znaš da je uzročnik bakterija, antibiotik dobija pravi smisao.
Za dalje učenje poveži ovu lekciju sa temama bakterije kao izazivači zaraznih bolesti, putevi širenja zaraznih bolesti i sprečavanje širenja zaraznih bolesti.
bakterija
+ pravi lek
antibiotik
ali samo kad treba
