Najbolja borba protiv bolesti nije uvek lečenje, već sprečavanje. Ako mikrob ne uspe da uđe u telo ili da se proširi na druge, bolest se zaustavlja na samom početku.
Zato ova lekcija govori o imunitetu, higijeni, provetravanju, izolaciji i vakcinaciji kao glavnim linijama odbrane.
Glavna ideja: prekini put prenosa pre nego što uzročnik napravi problem.
Imunitet je sposobnost organizma da prepozna i uništi uzročnike bolesti. Dok ti učiš, spavaš ili treniraš, odbrana tvog tela stalno radi i prati da li se pojavio neki uljez.
Zato prevencija ne znači samo spoljašnju zaštitu, nego i pomoć telu da njegov prirodni sistem odbrane radi što bolje.
Šira slika zdravih navika je i u lekciji čovek i zdravlje.
prepoznaje
napada
pamti
Bela krvna zrnca, odnosno leukociti, stalno kruže kroz krv i tkiva. Kada prepoznaju bakteriju, virus ili drugi strani uzročnik, pokreću odbranu i pokušavaju da ga unište.
Zato se u lekciji često porede sa vojnicima koji patroliraju kroz organizam i brane ga od napadača.
Kada organizam jednom pobedi neki uzročnik, imunitet ga često zapamti. To znači da pri sledećem susretu može mnogo brže da reaguje.
Zato neke bolesti preležimo samo jednom ili ih, nakon vakcinacije, uopšte ne razvijemo u punom obliku.
prvi susret
borba
brža odbrana sledeći put
Prevencija obuhvata sve postupke kojima bolest pokušavamo da sprečimo pre nego što se pojavi. Ako mikrob ne nađe ulaz u organizam, nema ni infekcije.
Ova logika se direktno naslanja na lekciju putevi širenja zaraznih bolesti, jer prvo moraš znati kuda bolest putuje, pa tek onda možeš da zaustaviš taj put.
ne čekaj bolest
nego prekini put uzročnika
Lična higijena je najjednostavnija i najvažnija zaštita. Redovno pranje ruku, lica i tela smanjuje broj mikroba koji ostaju na koži i predmetima koje dodiruješ.
Kada su ruke čiste, manja je šansa da uzročnik pređe na sendvič, usta, nos ili oči.
U ovoj lekciji se naglašava da sapun i topla voda nisu obična formalnost. Sapun pomaže da se sa kože uklone mikrobi i prljavština, a kod nekih uzročnika deluje i na njihov spoljni omotač.
Zato dobro pranje ruku nije „sitnica”, nego stvarna zaštita od širenja infekcija.
Nije dovoljno samo brzo provući ruke kroz vodu. Da bi sapun stvarno odradio posao, ruke treba trljati oko 20 sekundi.
Ako pranje traje prekratko, na koži ostaje deo prljavštine i mikroba. Zato je vreme pranja deo zaštite, a ne samo sapun.
ne brzaj
jer kratko pranje
nije isto što i pravo pranje
Kada je učionica zatvorena i puna ljudi, mikrobi se lakše zadržavaju u vazduhu. Provetravanje unosi svež vazduh i pomaže da se zagađeni vazduh izbaci napolje.
Zato i kratko otvaranje prozora između časova ima smisla, naročito u sezoni prehlada i gripa.
Ako je čovek već bolestan, važno je da ne ide među druge ljude dok se stanje ne smiri. Izolacija ili ostanak kod kuće prekida lanac prenosa i štiti okolinu.
To je posebno važno u školi, gde jedan učenik lako dođe u kontakt sa velikim brojem drugih.
ostani kod kuće
da ne širiš mikrobe
Vakcina ne služi da izleči već razvijenu bolest, već da unapred pripremi imunitet. Organizam dobija bezbedan „trening” tokom kog uči da prepozna opasnog uzročnika.
Zato se vakcinacija svrstava u najvažnije mere prevencije.
trening
za budući susret
sa pravim uzročnikom
Tokom vakcinacije organizam dobija oslabljen ili neaktivan oblik uzročnika, dovoljan da imunitet može da ga prepozna, ali ne i da izazove pravu bolest.
Posle toga je organizam spremniji ako se kasnije sretne sa pravim, opasnim uzročnikom.
Važno pravilo za kontrolni je da se vakcina daje zdravoj osobi, kako bi je zaštitila od buduće bolesti. Ako je neko već bolestan, vakcina nije lek za to stanje.
Zato ne treba mešati vakcinaciju sa lečenjem.
vakcina = prevencija
lek = lečenje
Antibiotik je lek koji pomaže kod nekih bakterijskih infekcija. Vakcina je sredstvo prevencije koje unapred priprema imunitet.
Još važnije: antibiotici ne deluju na viruse. Zato je pogrešno piti antibiotik za običnu virusnu prehladu. Ovu razliku poveži i sa lekcijom bakterije i antibiotici.
vakcina = sprečava
antibiotik = leči bakterije
nije za viruse
U školi su najvažnije sledeće mere: pranje ruku, provetravanje, ostanak kod kuće kad si bolestan i poštovanje osnovnih higijenskih pravila.
Kada se te navike spoje sa dobrim snom, ishranom i opštom brigom o telu, organizam lakše održava jaku odbranu. To se povezuje i sa lekcijom zdrave navike – dnevni ritam, spavanje i rekreacija.
Za dalje učenje poveži ovu lekciju sa temama putevi širenja zaraznih bolesti, bakterije kao izazivači zaraznih bolesti i bakterije i antibiotici.
ti i tvoje navike
imunitet
zajedno čuvaju zdravlje
