Mikrobi nisu mađioničari. Da bi izazvali bolest, moraju imati izvor zaraze i neki put prenosa kojim dolaze do nove osobe.
Zato je ova lekcija važna: kad razumeš kako se bolest prenosi, lakše je da prekineš taj put i sačuvaš zdravlje.
Osnovna ideja: mikrob mora da izađe iz jednog izvora i da uđe u novo telo.
Izvor zaraze je mesto gde mikrob živi i razmnožava se. To može biti bolestan čovek, zaražena životinja, prljava voda ili zagađena hrana.
Put zaraze je način kojim mikrob prelazi od izvora do zdrave osobe. To može biti vazduh, hrana, voda, dodir ili ujed prenosilaca.
Ova lekcija se prirodno naslanja na teme čovek i zdravlje i bakterije kao izazivači zaraznih bolesti.
izvor = gde mikrob živi
put = kako mikrob putuje
U osnovnoj školskoj podeli najvažniji su sledeći putevi:
U dopunskom gradivu dodaju se još zemljište i predmeti iz okoline kao česti indirektni putevi prenosa.
4 glavna školska puta
+ zemljište
+ predmeti
Kada bolesna osoba kija, kašlje ili glasno govori, izbacuje sitne kapljice pljuvačke. Ako su u tim kapljicama prisutni mikrobi, druga osoba ih može udahnuti.
Zato se bolesti ovog tipa često prvo javljaju u nosu, grlu ili plućima.
Najpoznatiji primeri su prehlada, grip i neke druge respiratorne infekcije. Zajedničko im je da se mikrobi vrlo lako prenose kada ljudi stoje blizu jedni drugima.
Zato pokrivanje usta pri kijanju i kašljanju nije samo lepo ponašanje, nego i važna mera zaštite.
Kada je hrana zagađena ili voda neispravna, mikrobi ulaze u telo kroz usta i stižu u želudac i creva. Zato se ovaj put često zove i put prljavih ruku.
Tipična posledica su bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje i proliv.
Ako ruke nisu oprane posle toaleta ili pre jela, mikrobi lako pređu sa kože na sendvič, voće, čašu ili drugi predmet koji ide u usta.
Jedan od tipičnih primera je Salmonela, koja može izazvati trovanje hranom. Ovu temu poveži i sa lekcijom trovanje hranom.
Neki mikrobi ne putuju sami, već koriste vektore kao „prevoz”. Vektori su najčešće komarci, krpelji, buve i druge životinje koje prenose uzročnika sa jednog domaćina na drugi.
Ovaj put prenosa je važan zato što mikrob tada može dospeti direktno pod kožu ili u krvotok.
živi prenosilac
prenosi mikrob
sa jednog domaćina na drugi
Krpelj može preneti bakteriju koja izaziva lajmsku bolest. Posle boravka u travi ili šumi važno je pregledati kožu, jer rizik raste ako krpelj dugo ostane zakačen.
Ova tema se detaljnije nastavlja u lekciji ubodi insekata i drugih beskičmenjaka.
U različitim delovima sveta različiti vektori prenose različite bolesti. U lekciji je važan primer malarije, koju prenosi određena vrsta komarca u tropskim krajevima.
Bitno je da zapamtiš logiku: vektor ujede zaraženog domaćina, preuzme mikrob i zatim ga prenese dalje.
Direktan kontakt postoji kada infekcija pređe dodirivanjem kože, rane, telesnih tečnosti ili ujedom zaražene životinje. Tu mikrob ne koristi vazduh, hranu ni vodu kao posrednika.
Zato se neke bolesti prenose samo ako postoji blizak dodir sa zaraženom osobom ili životinjom.
Šuga se prenosi dužim, direktnim kontaktom sa zaraženom osobom ili deljenjem posteljine i odeće. Besnilo se prenosi kada ujedom zaražene životinje njena pljuvačka dospe u tkivo ili krvotok.
Ovi primeri pokazuju da nije svaki kontakt podjednako rizičan, već zavisi od toga šta prenosi uzročnika i gde on ulazi u telo.
dodir
posteljina
ujed
bez spoljnog „prevoza”
U dopunskom gradivu važna su još dva puta prenosa. Neke bakterije opstaju u zemljištu i mogu ući kroz ranu, kao kod tetanusa. Drugi mikrobi ostaju na predmetima kao što su kvake, igračke, pribor i posteljina.
Zato i predmeti iz okoline mogu učestvovati u širenju bolesti, iako na prvi pogled deluju bezopasno.
Jedna dobra caka za učenje glasi: gde mikrob uđe, tu i pravi haos. Ako uđe kapljično, prve tegobe su u nosu, grlu i plućima. Ako uđe hranom ili vodom, prve tegobe su u želucu i crevima.
Kod vektora se često javljaju i opšti simptomi kao što su temperatura, malaksalost i bolovi u telu, jer uzročnik ulazi dublje u organizam.
vazduh → disajni organi
hrana / voda → varenje
ujed → opšta reakcija tela
Česta greška je mišljenje da se čovek razboli samo zato što mu je hladno ili zato što je bio na promaji. Hladnoća može oslabiti otpornost, ali bolest nastaje tek kada u telo uđe virus, bakterija ili drugi uzročnik.
Zato je u ovoj temi uvek važnije pitanje kuda je mikrob ušao nego da li je spolja bilo hladno.
Kada znaš put širenja, znaš i kako da ga zaustaviš. Pranje ruku, pokrivanje usta pri kijanju, pažnja sa hranom, pregled kože posle boravka u prirodi i higijena prostora direktno prekidaju širenje zaraze.
Ovo je glavni most ka lekciji sprečavanje širenja zaraznih bolesti.
Za dalje učenje poveži ovu lekciju sa temama bakterije kao izazivači zaraznih bolesti, sprečavanje širenja zaraznih bolesti i ubodi insekata i drugih beskičmenjaka.
izvor
put
ulaz
bolest
