Gde si, osmače! Veznici su nepromenljive reči koje povezuju reči, delove rečenice ili cele rečenice. Bez njih bi govor zvučao kao iseckan spisak.
Veznik ne glumi glavnog lika, ali drži celu rečenicu na okupu.
Najvažnije za test: nezavisni i zavisni veznici, pravila za zapetu, razlika jer/je l i zamka sa veznikom da.
Veznike uvek poveži sa lekcijama rečenice i rečenični članovi.
Veznici su nepromenljive reči koje povezuju dve reči, dve sintagme ili dve cele rečenice. Oni nemaju službu subjekta, objekta ili priloške odredbe.
| Primer | Šta povezuje? |
|---|---|
| Marko i Ana uče. | dve reči |
| Brz, ali pažljiv učenik. | dva opisa |
| Došao sam jer sam obećao. | dve rečenice |
Nezavisni veznici povezuju delove koji mogu stajati ravnopravno. To mogu biti reči, rečenični članovi ili nezavisne rečenice.
| Vrsta | Veznici | Odnos |
|---|---|---|
| Sastavni | i, pa, te, ni, niti | dodavanje |
| Suprotni | a, ali, nego, no, već | suprotnost |
| Rastavni | ili, ili...ili | izbor |
Ova podela je bliska lekciji naporedni odnos među rečeničnim članovima.
Sastavni veznici spajaju reči ili rečenice koje idu u istom smeru. Najčešći su: i, pa, te, ni, niti.
Marko i Ana uče.
Ustao je pa je krenuo u školu.
Ne peva ni ne igra.
Ispred veznika i najčešće nema zapete. Zapeta se piše kada se i ponavlja radi posebnog isticanja ili kada rečenica ima naknadno dodavanje.
| Bez zapete | Sa zapetom |
|---|---|
| Peva i igra. | I peva, i igra, i skače. |
| Marko i Ana uče. | Došao je, i to kasno. |
Za šire pravopisno ponavljanje koristi spojeno i odvojeno pisanje reči.
obično ne
ali: I peva, i igra...
Suprotni veznici povezuju delove koji se značenjski suprotstavljaju. To su: a, ali, nego, no, već.
| Želeo sam da dođem, ali sam zaspao. |
| Nije nizak, nego visok. |
| Učio je, a nije položio. |
Suprotni veznik je stop znak: stani i stavi zapetu.
Rastavni veznici nude izbor: jedno ili drugo. Najčešći je ili, a može se ponavljati kao ili...ili.
Popij sok ili vodu.
Ili uči, ili prihvati posledice.
Zavisni veznici uvode zavisnu rečenicu, odnosno deo koji dopunjuje glavnu rečenicu. Zavisna rečenica često ne zvuči potpuno kada stoji sama.
da, jer, ako, mada, iako, pošto, dok, čim, ukoliko, kako.
Primer: Kasnim jer je autobus stao. Deo jer je autobus stao ne stoji prirodno sam.
Zavisni veznik često najavljuje vrstu zavisne rečenice, ali konačan odgovor daje značenje.
| Odnos | Veznici | Primer |
|---|---|---|
| uzrok | jer, pošto | Kasnim jer je gužva. |
| uslov | ako, ukoliko | Ako učiš, znaćeš. |
| dopusnost | iako, mada | Iako je kasno, učim. |
| vreme | dok, čim, kad | Čim dođeš, javi se. |
| namera | da, kako, ne bi li | Došao sam da učim. |
Veznik da može uvoditi različite zavisne rečenice. Najčešće se mešaju izrično i namerno značenje.
| Primer | Pitanje | Značenje |
|---|---|---|
| Kažem ti da učiš. | Šta kažem? | izrično |
| Došao sam da učim. | S kojim ciljem? | namerno |
Uvek pitaj šta zavisna rečenica radi: prenosi sadržaj ili pokazuje cilj.
Šta? = izrično
Radi čega? = namerno
Izrične rečenice dopunjuju glagole govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja: reći, kazati, misliti, verovati, videti, čuti, želeti.
Kažem ti da učiš. Šta kažem?
Mislim da si u pravu. Šta mislim?
Čuo sam da dolaziš. Šta sam čuo?
Za detaljnije ponavljanje pogledaj izrične rečenice.
Namerne rečenice iskazuju cilj ili nameru. Dobijaju se pitanjima: radi čega, s kojim ciljem, s kojom namerom.
Došao sam da učim. Radi čega sam došao?
Učili smo mnogo da bismo položili. S kojim ciljem?
Ovo je povezano sa priloškom odredbom za cilj.
Pravi veznici samo povezuju. Veznički prilozi povezuju rečenice, ali zadržavaju značenje mesta, vremena ili načina: gde, kuda, kada, kako.
| Primer | Reč | Značenje |
|---|---|---|
| Došao sam jer sam obećao. | jer | veznik |
| Vrati se gde si bio. | gde | veznički prilog za mesto |
| Javi se kada stigneš. | kada | veznički prilog za vreme |
Ovo se direktno nadovezuje na lekciju prilozi.
gde
kuda
kada
kako
Kada zavisna rečenica stoji ispred glavne, to se zove inverzija. Tada se zapeta obavezno piše.
| Redosled | Primer |
|---|---|
| glavna + zavisna | Javi se kada stigneš. |
| zavisna + glavna | Kada stigneš, javi se. |
| zavisna + glavna | Dok sedimo i razgovaramo, ona se stalno šetka. |
Ako zavisna rečenica dođe prva, zapeta odvaja dve celine.
Jer je veznik za uzrok. Je l' je skraćeni upitni oblik od je li. U književnom pisanju ne mešaj ih.
| Pravilno | Objašnjenje |
|---|---|
| Ne idem u školu jer sam bolestan. | uzrok |
| Je li jasno? | pitanje |
| Je l' dolaziš? | razgovorni skraćeni oblik |
jer = zato što
je li = pitanje
Veznici povezuju, ali ne vrše službu subjekta, objekta, atributa ili priloške odredbe. Zato u analizi rečenice ne traži "službu veznika".
Za razliku od veznika, reči koje povezuješ mogu imati sve važne službe u rečenici.
Veznici se često mešaju sa drugim nepromenljivim rečima. Predlozi stoje ispred imenice ili zamenice, rečce pokazuju stav, a veznici povezuju.
| Vrsta | Primer | Uloga |
|---|---|---|
| veznik | i, ali, jer | povezuje |
| predlog | u, na, zbog | stoji ispred imenice/zamenice |
| rečca | li, ne, baš | nijansira značenje |
Najlakše je da prvo nađeš veznik, pa proveriš odnos koji pravi.
| Rečenica | Veznik | Vrsta | Zapeta |
|---|---|---|---|
| Marko i Ana uče. | i | sastavni | nema |
| Došao sam, ali te nisam video. | ali | suprotni | ima |
| Popij sok ili vodu. | ili | rastavni | nema |
| Kada stigneš, javi se. | kada | veznički prilog | ima zbog inverzije |
nađi veznik
odredi odnos
proveri zapetu
Prva greška: zaboravi se zapeta ispred ali i a. Druga greška: stavlja se zapeta ispred običnog i. Treća greška: jer i je l se pomešaju.
Veznici su nepromenljive reči koje povezuju reči i rečenice. Dve glavne grupe su nezavisni i zavisni veznici.
Za malu maturu: sastavni veznici najčešće nemaju zapetu, suprotni je obavezno imaju, a rastavni je obično nemaju osim pri naglašavanju.
Zavisni veznici uvode zavisne rečenice. Ako zavisna rečenica ide prva, zapeta se piše.
Kad znaš odnos koji veznik pravi, zapeta više nije pogađanje.
Za dalje ponavljanje koristi rečenice, priloge i priloške odredbe.
