Namerne rečenice — cilj radnje
Gde si! Namerne rečenice pokazuju cilj ili svrhu radnje iz glavne rečenice.
Primer: Učim srpski da bih dobio peticu.
Drugi deo rečenice govori cilj učenja.
Za osnovu ponovi predikatske i komunikativne rečenice.
Namerne rečenice
Šta su zapravo namerne rečenice?
Namerne rečenice su zavisne rečenice koje govore radi čega se vrši radnja glavne rečenice.
Baka je došla kod nas da čuva moju malu sestru.
Radi čega je došla? Da čuva sestru.
Po službi su povezane sa lekcijom priloške odredbe.
Glavna pitanja: radi čega i sa kojim ciljem
Namerne rečenice prepoznaješ pitanjima radi čega?, sa kojim ciljem? ili s kojom namerom?.
Sanja je pozvala taksi da bi stigla na vreme. Radi čega je pozvala taksi? Da bi stigla na vreme.
Ako zavisni deo izriče cilj, verovatno je namerna rečenica.
Obeležja namernih rečenica
Namerne rečenice najčešće počinju veznicima da i kako, konstrukcijom ne bi li i rečju neka.
| Obeležje | Primer | Značenje |
|---|---|---|
| da | Učim da položim. | cilj učenja |
| kako bi | Seo je kako bi bolje video. | cilj sedenja |
| ne bi li | Požurili su ne bi li stigli. | cilj žurbe |
Za obeležja ponovi veznike.
Veznik da
Da je najčešće obeležje namernih rečenica. Uz njega predikat zavisne rečenice može biti u prezentu ili potencijalu.
Najmlađi brat ostane kod vatre da čuva stražu.
Sastali su se da bi se dogovorili o svemu.
Veznik da može uvoditi i druge zavisne rečenice, zato uvek gledaj značenje.
Veznik kako i oblik kako bi
Kod veznika kako u namernim rečenicama najčešće stoji potencijal: kako bih, kako bi, kako bismo.
Seo sam u prvi red kako bih izbliza posmatrao predstavu.
Mama je poklopila šerpu kako bi voda brže provrila.
Za oblike bih i bi ponovi potencijal.
Ne bi li — cilj kroz pokušaj
Konstrukcija ne bi li pokazuje cilj koji neko pokušava da ostvari.
Požurili su ne bi li pre mraka stigli kući.
Uključili su peć ne bi li se malo zagrejali.
Ovo je često pitanje na testu jer oblik izgleda neobično.
Neka u namernim rečenicama
U pojedinim primerima namerna rečenica može početi i rečju neka, posebno u starijem ili razgovornom stilu.
Pošalji Lovru u prodavnicu neka kupi hleb.
Cilj slanja je kupovina hleba.
Za rečce i njihovu ulogu pogledaj rečce.
Služba namernih rečenica
Namerne rečenice imaju službu priloške odredbe za cilj. One dopunjuju predikat i govore svrhu radnje.
SLUŽBA
Namerna rečenica = priloška odredba za cilj.
Uporedi sa priloškim odredbama.
Analiza rečenice korak po korak
Rastavimo primer: Sanja je pozvala taksi da bi stigla na vreme.
| Član | Primer |
|---|---|
| subjekat | Sanja |
| predikat | je pozvala |
| objekat | taksi |
| priloška odredba za cilj | da bi stigla na vreme |
Test: s namerom da
Ako nisi siguran da li je rečenica namerna, ubaci izraz s namerom da.
Izašao je u grad da kupi neke sitnice.
Izašao je u grad s namerom da kupi neke sitnice. Zamena radi.
Ako zamena čuva smisao, rečenica je namerna.
Test: kako bi i ne bi li
Još jedan test: probaj da da zameniš sa kako bi ili ne bi li.
Učim da položim.
Učim kako bih položio. Rečenica ima cilj, pa je namerna.
Ako zamena ne radi, možda je rečenica izrična.
Zarez u normalnom redosledu
Kada prvo ide glavna rečenica, pa zatim namerna, zarez se obično ne piše.
Tačno: Sanja je pozvala taksi da bi stigla na vreme.
Redosled je glavna + zavisna. Zato nema obaveznog zareza.
Zarez u inverziji
Kada namerna rečenica stoji prva, a glavna dolazi posle nje, zarez je obavezan. To je inverzija.
Tačno: Da bi stigla na vreme, Sanja je pozvala taksi.
Ako rečenica počne sa da bi ili kako bi, proveri gde počinje glavna rečenica.
Poređenje redosleda
Ista namerna misao može imati dva redosleda, ali pravilo za zarez se menja.
| Redosled | Primer | Zarez |
|---|---|---|
| glavna + namerna | Učili smo mnogo da bismo položili ispit. | obično ne |
| namerna + glavna | Da bismo položili ispit, učili smo mnogo. | da |
Namerna ili izrična?
Ovo je glavna zamka: i namerne i izrične rečenice mogu početi veznikom da. Gledaj glagol u glavnoj rečenici.
| Vrsta | Primer | Glavna rečenica |
|---|---|---|
| namerna | Petar ide da kupi cipele. | glagol kretanja |
| izrična | Petar želi da kupi cipele. | glagol želje |
Za izrične rečenice pogledaj izrične rečenice.
Glagoli kretanja i konkretne akcije
Namerne rečenice često stoje uz glagole kretanja ili konkretne akcije: idem, došao sam, trčim, radim, šaljem, zovem.
Otišao je u Italiju kako bi kupio violinu.
Požurili su ne bi li stigli pre mraka.
Glavna radnja je obično sredstvo za postizanje cilja.
Namerna ili uzročna?
Uzročna rečenica govori razlog koji prethodi radnji. Namerna govori cilj koji želimo da postignemo posle radnje.
| Vrsta | Primer | Pitanje |
|---|---|---|
| uzročna | Nisam došao jer sam bio bolestan. | Zašto? |
| namerna | Došao sam da bih učio. | Radi čega? |
Za ovu razliku može pomoći lekcija nezavisne i zavisne rečenice.
Namerna ili uslovna?
Uslovna rečenica postavlja pogodbu, a namerna rečenica postavlja cilj.
Uslovna: Izaći ću ako završim domaći.
Namerna: Učim da bih završio domaći.
Uslovna pita: u kom slučaju? Namerna pita: radi čega?
Namerne rečenice u tekstu
Namerne rečenice su korisne u sastavima jer jasno povezuju radnju i cilj. Time rečenica zvuči preciznije.
Jedan morski dinosaurus jeo je kamenje da bi imao ravnotežu u stomaku.
Cilj jedenja kamenja je ravnoteža.
Za građenje većih celina ponovi sintagmu.
Mini vežba za prepoznavanje
Odredi da li je zavisna rečenica namerna.
1
Da bi
Učim da bih položio. Namerna.
2
Da
Mislim da pada kiša. Izrična.
3
Jer
Kasnim jer je gužva. Uzročna.
Najčešće greške
Najčešće greške su: zaboravljen zarez u inverziji, mešanje namerne i izrične rečenice sa da, i mešanje namere sa uzrokom.
,
Inverzija
Da bi stigla, pozvala je taksi.
DA
Zamka
cilj ili izjava?
CILJ
Namera
radi čega?
Brzi pregled za kontrolni
Za kontrolni pamti: namerna rečenica govori cilj radnje, odgovara na pitanje radi čega? i ima službu priloške odredbe za cilj.
BRZI TEST
Ako zavisni deo možeš prevesti kao s namerom da, verovatno je namerna rečenica.
Kod veznika da proveri glagol u glavnoj rečenici.
Zaključak — traži cilj
Namerne rečenice objašnjavaju cilj ili svrhu radnje iz glavne rečenice.
Zapamti: cilj dolazi kao odgovor na pitanja radi čega? i sa kojim ciljem?.
Za dodatno povezivanje ponovi rečenice i veznike.