Gde si, osmače! Predlozi su male reči, ali rade veliki posao: pokazuju odnos između imenice ili zamenice i ostatka rečenice.
Bez predloga rečenica gubi smer.
Predlozi govore gde je nešto, kuda ide, odakle dolazi, zbog čega se dešava ili s kim se nešto radi.
Ovo je deo nepromenljivih vrsta reči, pa ga poveži sa lekcijom prilozi i celinom rečenični članovi.
Predlozi su nepromenljive reči koje stoje ispred imenica ili zamenica i pokazuju odnos između pojmova u rečenici.
| Predlog | Reč iza njega | Odnos |
|---|---|---|
| u | gradu | mesto |
| pre | škole | vreme |
| zbog | bolesti | uzrok |
| sa | drugom | društvo |
Glavno pravilo: predlozi su drugari sa zavisnim padežima. Ne idu uz nominativ i vokativ.
subjekat stoji sam: učenik piše
dozivanje stoji samostalno: Marko!
genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ
Za obnovu sistema padeža koristi lekciju imenice.
U osmom razredu najvažnije je da znaš koji predlog najčešće traži koji padež. To ti direktno pomaže i kod objekta i kod priloških odredbi.
| Padež | Česti predlozi |
|---|---|
| Genitiv | od, do, iz, s(a), ispred, iza, zbog, radi |
| Dativ | k(a), prema, uprkos, nasuprot |
| Akuzativ | u, na, kroz, uz, niz, pred, pod, među |
| Instrumental | s(a), pod, nad, pred, među |
| Lokativ | u, na, o, po, pri, prema |
Predlog često najavi padež, ali značenje rečenice rešava dilemu.
Genitiv ima najviše predloga. Njima se često označavaju mesto, vreme, poreklo, odvajanje, uzrok ili cilj.
od, do, iz, s(a), ispred, iza, iznad, ispod, između, pre, posle, tokom, zbog, radi, bez, blizu, kod, kraj, oko, pored.
| Knjiga je pala sa stola. | sa + genitiv |
| Našli smo se ispred bioskopa. | ispred + genitiv |
| Nije došao zbog bolesti. | zbog + genitiv |
Dativ ima malo predloga, pa ga je lako zapamtiti: k(a), prema, uprkos, nasuprot.
| Rečenica | Predlog + dativ |
|---|---|
| Krenuo je ka vratima. | ka vratima |
| Idem prema školi. | prema školi |
| Postupio je uprkos zabrani. | uprkos zabrani |
| Sedi nasuprot prozoru. | nasuprot prozoru |
k / ka
prema
uprkos
nasuprot
Akuzativ sa predlozima najčešće označava kretanje ka cilju, prolazak ili pravac. Pitanje je često: kuda?
u, na, o, po, pred, nad, pod, među, kroz, uz, niz.
Stavio je svesku u torbu. Popeo se na planinu. Prošao je kroz park.
Akuzativ je blizak lekciji objekat, ali sa predlozima često dobija priloško značenje.
Instrumental sa predlozima često označava društvo ili položaj. Najčešći predlozi su: s(a), pod, nad, pred, među.
| Primer | Značenje |
|---|---|
| Šetam sa drugom. | društvo |
| Lopta je pod krevetom. | položaj/mesto |
| Stoji pred školom. | mesto |
| Sedi među učenicima. | mesto/društvo |
Lokativ je jedini padež koji ne može bez predloga. Ako je oblik lokativ, ispred njega mora stajati predlog.
u, na, o, po, pri, prema.
On živi u gradu. Pričali smo o filmu. Sastali smo se pri školi.
Lokativ često označava mesto mirovanja, temu razgovora ili okolnost.
Predlozi u i na mogu ići uz akuzativ i lokativ. Razlika je u značenju: kretanje ili mirovanje.
| Pitanje | Padež | Primer |
|---|---|---|
| Kuda? | akuzativ | Idem u školu. Popeo se na planinu. |
| Gde? | lokativ | Sedim u školi. Hrana je na stolu. |
Kuda? u školu
Gde? u školi
S je kraći oblik, a sa duži. Duži oblik se koristi kad sledeća reč počinje glasovima s, z, š, ž ili teškom grupom suglasnika.
| Pravilno | Zašto? |
|---|---|
| s drugom | nema potrebe za dužim oblikom |
| sa sestrom | s + s teško za izgovor |
| sa školom | s + š teško za izgovor |
| sa Zoranom | s + z teško za izgovor |
Ovo pravopisno pravilo je vezano i za spojeno i odvojeno pisanje reči.
Pravilo je slično: ka se koristi ispred reči koje počinju na k ili g, jer je tako izgovor lakši. U ostalim slučajevima najčešće ide kraći oblik k.
| Pravilno | Napomena |
|---|---|
| k mami | kraći oblik |
| k baki | b ne traži ka |
| ka kuhinji | k + k traži lakši izgovor |
| ka gradu | k + g traži lakši izgovor |
k baki
k mami
ka kuhinji
ka gradu
Zbog označava uzrok, a radi označava cilj ili nameru. Oba predloga idu uz genitiv, ali značenje nije isto.
| Predlog | Značenje | Primer |
|---|---|---|
| zbog | uzrok | Nije došao zbog bolesti. |
| radi | cilj | Uči radi uspeha. |
| radi | može stajati iza reči | istine radi |
Ovo se direktno povezuje sa lekcijom priloške odredbe.
zbog = zato što
radi = da bi
Jedna od najčešćih grešaka je upotreba predloga sa uz sredstvo. U standardnom jeziku kaže se: pišem olovkom, sečem makazama.
| Pogrešno | Pravilno | Značenje |
|---|---|---|
| Pišem sa olovkom. | Pišem olovkom. | sredstvo |
| Sečem sa makazama. | Sečem makazama. | sredstvo |
| Šetam sa drugom. | Šetam sa drugom. | društvo |
Neke reči mogu biti i predlog i prilog. Razlika je jednostavna: predlog traži imenicu ili zamenicu iza sebe, a prilog može stajati sam uz glagol.
| Rečenica | Reč | Šta je? |
|---|---|---|
| Stoji blizu škole. | blizu škole | predlog + genitiv |
| Stoji blizu. | blizu | prilog |
| Čeka ispred kuće. | ispred kuće | predlog + genitiv |
| Čeka ispred. | ispred | prilog |
Ako nema reči iza sebe, sumnjiva reč često nije predlog nego prilog.
Pravi predlozi služe samo kao predlozi: od, do, iz, u, na, s, k, pri. Nepravi predlozi nastali su od drugih vrsta reči, ali u rečenici preuzimaju ulogu predloga.
od, do, iz, u, na, s, k
pre, posle, blizu, kraj, duž, vrh
nepravi predlozi najčešće idu uz genitiv
pre časa
posle ručka
duž reke
kraj puta
Neki nepravi predlozi nastali su od priloga: pre, posle, blizu, više, niže, oko, preko.
| Kao prilog | Kao predlog |
|---|---|
| Posle smo se prošetali. | Prošetali smo se posle ručka. |
| Stani blizu. | Stani blizu vrata. |
| Preko je opasno. | Preko puta je škola. |
Kad preuzmu ulogu predloga, traže imenicu ili zamenicu iza sebe.
Nepravi predlozi mogu nastati i od imenica: vrh, dno, čelo, duž, put, kraj, mesto.
Prostire se duž reke.
Sedi kraj puta.
Došao je mesto brata.
Stoji vrh planine.
Ovi oblici su važni jer izgledaju kao druge vrste reči, ali u rečenici rade posao predloga.
duž reke
kraj puta
mesto brata
vrh planine
U standardnom srpskom jeziku predlozi ne stoje ispred glagolskog oblika infinitiva. Zato izraz za očekivati nije dobar u školskoj normi.
| Nepravilno | Pravilno |
|---|---|
| Bilo je za očekivati. | Moglo se očekivati. |
| To je za ne poverovati. | U to je teško poverovati. |
Infinitiv je glagolski oblik, a predlozi stoje ispred imenica i zamenica.
predlog + infinitiv
DA
predlog + imenica/zamenica
U govoru se često čuje "brat od Marije" ili "romani od Ive Andrića". U standardnom jeziku pripadnost se bolje izražava prisvojnim oblikom.
| Nepravilno/slabije | Bolje |
|---|---|
| brat od Marije | Marijin brat |
| romani od Ive Andrića | romani Ive Andrića |
| torba od Ane | Anina torba |
Ovo poveži sa lekcijom pridevi, posebno sa prisvojnim pridevima.
Marijin brat
Anina torba
romani Ive Andrića
Kada vidiš predlog, odmah proveri koju reč uvodi i koji padež traži. Tako rešavaš većinu zadataka.
| Rečenica | Predlog | Padež | Značenje |
|---|---|---|---|
| Knjiga je pala sa stola. | sa | genitiv | odvajanje/mesto |
| Krenuo je ka vratima. | ka | dativ | pravac |
| Stavio je svesku u torbu. | u | akuzativ | kretanje |
| On živi u gradu. | u | lokativ | mesto mirovanja |
Ovakva analiza pomaže i kod priloških odredbi za mesto, vreme, uzrok i cilj.
Prva greška: sa se koristi uz sredstvo. Druga greška: k i ka se mešaju. Treća greška: zbog i radi se koriste kao da znače isto.
Predlozi su nepromenljive reči koje stoje ispred imenica i zamenica i uvode ih u zavisne padeže. Ne idu uz nominativ i vokativ.
Za test pamti: genitiv ima najviše predloga, lokativ mora imati predlog, a akuzativ i lokativ razlikuješ testom kretanja.
Sredstvo ide bez predloga: pišem olovkom. Društvo ide sa predlogom: šetam sa drugom.
Kad znaš predlog i značenje, padež više nije pogađanje.
Za nastavak ponavljanja koristi priloge, priloške odredbe i zamenice.
