Gde si, osmače! Uzvici su nepromenljive reči ili skupovi glasova kojima brzo pokazujemo osećanje, dozivamo nekoga ili imitiramo zvuk. Nekad je dovoljno samo: Auuu! i svi znaju da se nešto desilo.
Glavna fora: uzvik često može da bude cela rečenica, iako ima samo jednu reč ili nekoliko glasova.
osećanje
dozivanje
zvuk
Uzvici su deo nepromenljivih reči. Ne menjaju oblik kroz padeže, rodove, brojeve ili lica. Njihova snaga nije u promeni oblika, nego u tonu i značenju.
| Uzvik | Šta prenosi? | Primer situacije |
|---|---|---|
| Jao! | bol, strah, iznenađenje | udario si se |
| Hej! | dozivanje | zoveš druga |
| Krc! | zvuk pucanja | pukla grančica |
Za širu sliku vrsta reči, pogledaj lekciju vrste reči.
Uzvike delimo prema tome šta rade u govoru. Najvažnije su tri grupe: uzvici za osećanja, uzvici za dozivanje i teranje, i uzvici za oponašanje zvukova.
uh, oh, jao, ura
hej, alo, mac, šic
tras, bum, av-av
Ovi uzvici služe da brzo izbacimo emociju: bol, radost, strah, iznenađenje, gađenje ili čuđenje.
Primeri: ih, oh, uh, uf, au, aj, joj, jao, ura, hm, oho, avaj, brrr, pih.
Rečenice: Jao, zaboleo me zub. Ura, pobedili smo! Brrr, baš je hladno.
Uzvici mnogo zavise od tona i situacije. Zato jedan isti uzvik može preneti različitu poruku.
| Uzvik | Moguće značenje | Primer |
|---|---|---|
| Hm... | razmišljanje, sumnja | Hm, nisam siguran. |
| Au! | bol, čuđenje, iznenađenje | Au, kakav gol! |
| Uh! | umor, olakšanje, nelagodnost | Uh, završio sam test. |
Uzvici za dozivanje služe da nekome skrenemo pažnju. Koristimo ih kada zovemo čoveka, druga, dete ili životinju.
Primeri: hej, ej, alo, o, oj, pst.
Rečenice: Hej, sačekaj me! Alo, čuješ li me? Pst, počeo je čas.
Nemoj ih mešati sa rečcama: rečce iskazuju stav ili pitanje, a uzvici često sami nose ceo iskaz.
Ovi uzvici se koriste u obraćanju životinjama: da ih dozovemo, oteramo ili pokrenemo.
| Uzvik | Upotreba |
|---|---|
| mac, kuc, pis | dozivanje životinja |
| iš, šic, šibe | teranje |
| pi-pi, ajs, điha | vabljenje ili pokretanje |
Onomatopejski uzvici oponašaju zvukove iz prirode, životinja, predmeta ili ljudskog tela. To su reči koje zvuče kao ono što predstavljaju.
Primeri: tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok, bum, škrip, apćiha, mljac, šmrc.
Rečenica: Odjednom se začulo snažno bum!
Za oglašavanje životinja koristimo posebne onomatopejske uzvike.
| Životinja / zvuk | Uzvik |
|---|---|
| pas | av-av |
| mačka | mijau |
| petao | kukuriku |
| žaba | kre-kre |
| ptice | dživ-dživ, ćiju-ći, piju-piju |
Uzvici su posebni zato što mogu imati glasovne sklopove koji se retko sreću u običnim rečima: brrr, škljoc, šmrc, apćiha, fiju.
U poređenju sa glagolima, uzvici ne označavaju radnju kroz lice i vreme, nego neposredno prenose reakciju ili zvuk.
Uzvik može sam da prenese potpunu poruku. Ako neko pita: Hoćeš li da ideš bez učenja?, odgovor Hm... već pokazuje sumnju ili razmišljanje.
| Uzvik | Šta može zameniti? |
|---|---|
| Jao! | Baš me boli. |
| Ura! | Baš se radujem. |
| Pst! | Budi tiho. |
| Fuj! | To mi se gadi. |
Uzvici često stoje samostalno i nisu pravi rečenični član kao subjekat, predikat ili objekat. Oni su izdvojena izražajna celina.
Jao! Zaboravio sam knjigu.
U ovoj rečenici uzvik jao ne vrši službu subjekta ili predikata. On samo prenosi reakciju govornika.
Za razumevanje rečeničnih celina pomaže i lekcija rečenice.
Za uzvike ne važe uobičajena pravila akcentovanja kao za druge reči. Njihov izgovor zavisi od emocije, tona i situacije.
To ih čini drugačijim od većine drugih reči, čak i od ostalih nepromenljivih reči poput veznika.
Kada uzvik stoji na početku rečenice i nastavlja se ostatak iskaza, obično ga odvajamo zapetom.
| Tačno | Objašnjenje |
|---|---|
| Uh, baš je toplo danas! | uzvik je izdvojen |
| Hej, sačekaj me! | dozivanje odvojeno zapetom |
| Jao, zaboravio sam svesku! | osećanje pre iskaza |
Kada uzvik stoji samostalno i nosi jaku emociju, često se piše sa uzvičnikom. Tako uzvik dobija vrednost cele uzvične rečenice.
Jao!
Ura!
Tras!
Upomoć!
Kada se uzvik ponavlja, delove pišemo sa crticom. To je jedno od najvažnijih pravopisnih pravila za ovu lekciju.
| Pravilno | Zašto? |
|---|---|
| ha-ha-ha | ponovljen uzvik smeha |
| av-av | ponovljen životinjski zvuk |
| piju-piju | ponovljeno oglašavanje |
| kre-kre | ponovljeni zvuk žabe |
Ako produžimo jedan glas u uzviku, ne pišemo crticu. Tada samo ponavljamo slovo unutar iste reči.
| Produžen glas | Ponovljen uzvik |
|---|---|
| Heeej! | hej-hej |
| Auuu! | au-au |
| Brrr! | brr-brr |
Kada je uzvik jako naglašen, može stajati sam i završiti se uzvičnikom: U pomoć! U pravopisu postoji i srasli oblik upomoć!, koji se piše kao jedna reč.
U pomoć! Voda je prehladna.
Upomoć! Ne mogu da otvorim vrata.
Čuli smo povik: Upomoć!
Od nekih onomatopejskih uzvika mogu nastati druge reči, naročito glagoli i imenice. Tako zvuk prelazi u reč koja označava radnju ili pojavu.
| Uzvik / zvuk | Nova reč | Značenje |
|---|---|---|
| fiju | fijukati, fijuk | zvuk vetra ili brzog prolaska |
| kvrc | kvrcnuti, kvrckati | kratko pucanje ili pucketanje |
| pljus | pljusnuti | udar vode ili pad u vodu |
| škrip | škripati | proizvoditi škripav zvuk |
| šmrc | šmrcati | uvlačiti vazduh kroz nos |
Uzvici iskazuju reakciju ili zvuk, a veznici povezuju reči i rečenice. Zato jao i ali nisu ista vrsta reči.
| Reč | Vrsta | Uloga |
|---|---|---|
| Jao! | uzvik | osećanje |
| Tras! | uzvik | zvuk |
| Ali | veznik | suprotnost i povezivanje |
Na testu prvo proveri da li reč izražava osećanje, dozivanje, teranje ili zvuk. Ako to radi i ne menja oblik, velika je šansa da je uzvik.
jao, uh, ura
hej, alo, pst
bum, tras, mijau
Najčešće greške kod uzvika vezane su za zapetu, uzvičnik i crticu.
| Greška | Tačno | Pravilo |
|---|---|---|
| Uh baš je toplo. | Uh, baš je toplo. | uzvik na početku odvoj zapetom |
| hahaha | ha-ha-ha | ponovljeni uzvik ide sa crticom |
| av av | av-av | ponavljanje se piše sa crticom |
| upo moć | upomoć | piše se kao jedna reč |
Prepoznaj uzvik i odredi vrstu.
| Rečenica | Uzvik | Vrsta |
|---|---|---|
| Jao, zaboravio sam svesku! | jao | osećanje |
| Hej, sačekaj me! | hej | dozivanje |
| Tras! Knjiga je pala. | tras | oponašanje zvuka |
| Šic, beži odatle! | šic | teranje |
Pred kontrolni zapamti: uzvici su nepromenljive reči, često stoje samostalno, mogu imati vrednost cele rečenice i dele se u tri glavne grupe.
jao, uh, ura
hej, alo, pst
bum, krc, av-av
U pisanju pazi na zapetu, uzvičnik i crticu.
Uzvici su kratke, snažne i nepromenljive reči. Njima izražavamo osećanja, dozivamo ili teramo, i oponašamo zvukove. Zato su važni i u svakodnevnom govoru i u književnim tekstovima.
Za kraj: ako reč zvuči kao reakcija ili zvuk i može da stoji sama, proveri da li je uzvik.
Najvažniji pravopis: Uh, sa zapetom kada nastavljaš rečenicu; kuc-kuc i ha-ha-ha sa crticama kada ponavljaš uzvik.
Za dalje ponavljanje koristi spojeno i odvojeno pisanje reči, rečce i glagole.
