Glagoli

Glagoli su motor rečenice

Gde si, osmače! Kad otvoriš gramatiku i vidiš gomilu glagolskih oblika, normalno je da ti deluje previše. Ali glagoli su kičma jezika: bez njih rečenica bukvalno ne mrda.

Ova lekcija sređuje: značenje glagola, glagolski vid, glagolski rod, lične i nelične oblike, konjugaciju i najčešće zamke za malu maturu.

Glagoli su promenljive reči, pa ih povezuj sa ostalim vrstama reči: imenicama, pridevima i zamenicama.

Ako znaš šta glagol označava, da li radnja traje i da li prelazi na objekat, već si rešio pola zadatka.

Šta su glagoli

Glagoli su promenljive reči koje označavaju radnju, stanje ili zbivanje. Radnja je ono što neko radi, stanje je ono u čemu se neko nalazi, a zbivanje je ono što se dešava u prirodi.

Radnja

čitati, učiti, trčati

Stanje

spavati, sedeti, ležati

Zbivanje

grmeti, svitati, kišiti

U rečenici lični glagolski oblik najčešće gradi predikat.

Glagoli označavaju radnju stanje i zbivanje

Glagoli radnje

Glagoli radnje označavaju radnje na koje subjekat najčešće svesno utiče. To je ono što neko radi: čitati, trčati, pevati, kopati, učiti, pričati, lomiti.

Učenik piše domaći.

Devojčica peva.

Drugovi igraju fudbal.

Ovo su glagoli koje učenici najlakše prepoznaju jer se radnja vidi direktno.

Glagoli stanja

Glagoli stanja kazuju u kom se stanju neko ili nešto nalazi. Često se dešavaju bez volje subjekta, a nekad i protiv nje: spavati, sanjati, stajati, sedeti, ležati, stideti se, crveneti se, voleti, tugovati.

Ne preskači glagole kao što su spava, leži, voli, misli ili tuguje. I oni su glagoli, iako ne izgledaju kao klasična akcija.

Glagoli stanja često se mešaju sa opisima, ali zapamti: ako označavaju stanje u kome se neko nalazi, ostaju glagoli.

Glagoli stanja spavati sedeti ležati misliti

Glagoli zbivanja

Glagoli zbivanja označavaju dešavanja u prirodi i pojave kod kojih je teško odrediti vršioca radnje: duvati, grmeti, sevati, pljuštati, kišiti, snežiti, svitati, smrkavati se.

Ako se nešto dešava samo od sebe u prirodi, često je u pitanju glagol zbivanja.

Primer: "Sviće." Ne postoji klasičan vršilac radnje, ali se zbivanje ipak dešava.

Glagoli zbivanja svitati grmeti sevati kišiti

Glagolski vid

Glagolski vid govori da li je radnja završena ili traje. Prema vidu glagoli su svršeni i nesvršeni.

Vid	Značenje	Primeri
Svršeni	radnja je završena	ustati, pojesti, reći, pročitati
Nesvršeni	radnja traje	ustajati, jesti, govoriti, čitati

Vid nemoj mešati sa rodom: vid je trajanje, a rod je prelaznost.

Svršeni i nesvršeni glagoli

Svršeni glagoli označavaju radnju koja je završena: pojesti, pročitati, ustati, skočiti. Nesvršeni glagoli označavaju radnju koja traje: jesti, čitati, ustajati, skakati.

Jesti znači da radnja traje.

Pojesti znači da je radnja dovedena do kraja.

Svršeno je "gotovo", nesvršeno je "traje".

Glagolski rod

Glagolski rod govori da li radnja prelazi na nekoga ili nešto, odnosno da li glagol može imati pravi objekat. Prema rodu glagoli su prelazni, neprelazni i povratni.

Rod nema veze sa muškim i ženskim rodom.

Ovde pitaš: da li radnja prelazi na objekat?

Za proveru objekta koristi lekciju objekat.

ROD = PRELAZNOST

čitam knjigu

sedim

umivam se

Prelazni glagoli

Prelazni glagoli označavaju radnju koja prelazi na pravi objekat. Uz njih može stajati imenica u akuzativu bez predloga, a proveravaš ih pitanjima: koga? šta?

Čitam knjigu. Čitam šta?

Gledam druga. Gledam koga?

Kupio sam loptu. Kupio sam šta?

Ako odgovor zvuči normalno, glagol je prelazan.

Neprelazni glagoli

Neprelazni glagoli ne mogu imati pravi objekat u akuzativu bez predloga. Radnja ne prelazi na nekoga ili nešto: sedeti, hodati, ići, ležati.

Ne možeš reći "sedim knjigu" ili "idem loptu". Ako pitanje koga? šta? zvuči besmisleno, glagol je neprelazan.

Možeš reći "sedim na stolici", ali to nije pravi objekat jer postoji predlog.

Povratni glagoli

Povratni glagoli imaju rečcu se. Radnja se vraća na subjekat ili je rečca se deo glagola: umivati se, igrati se, smejati se, stideti se.

Vrsta	Objašnjenje	Primer
Pravi povratni	se može značiti sebe	umivati se
Nepravi povratni	označava stanje ili promenu	ljutiti se
Uzajamno-povratni	radnja između više subjekata	dopisivati se

Rečca se blokira prelazak na pravi objekat, zato povratni glagoli nisu prelazni.

Lični i nelični glagoli

Lični glagolski oblici menjaju se po licima: ja, ti, on, mi, vi, oni. Nelični glagolski oblici ne razlikuju lica, pa nema oblika "ja učiti" kao gotove rečenice.

Grupa	Osobina	Primer
Lični	menjaju se po licima	učim, učiš, uči
Nelični	ne razlikuju lica	učiti, učio, učeći

Lični oblici su najvažniji za predikat.

Nelični glagolski oblici

Neličnih glagolskih oblika ima pet. Ne menjaju se po licima, ali imaju važne uloge u građenju složenih oblika i dopunjavanju rečenice.

PET NELIČNIH OBLIKA

Infinitiv: pisati, vući

Radni glagolski pridev: radio, radila

Trpni glagolski pridev: napisana knjiga, pobeđen protivnik

Glagolski prilog sadašnji: trčeći

Glagolski prilog prošli: uradivši

Detaljnije ih ponovi kroz lekciju glagolski oblici.

Lični glagolski oblici

Lični glagolski oblici menjaju se po licima i mogu biti predikat. Delimo ih na glagolska vremena i glagolske načine.

Vremena	Načini
prezent, perfekat, aorist	imperativ
imperfekat, pluskvamperfekat	potencijal
futur I, futur II

Ukupno ih ima devet: sedam vremena i dva načina.

Glagolska vremena

Glagolska vremena pokazuju kada se radnja dešava: sada, ranije ili kasnije. U osmom razredu moraš znati sedam vremena.

Vreme	Značenje	Primer
Prezent	sadašnjost	učim
Perfekat	prošlost	učio sam
Aorist	tek završena prošlost	uradih
Imperfekat	prošlost koja je trajala	čitajah
Pluskvamperfekat	davno prošlo pre drugog prošlog	bio sam učio
Futur I	budućnost	učiću
Futur II	budućnost pre druge budućnosti	budem učio

Za njihovo građenje često su važni pomoćni glagoli jesam, biti i hteti.

VREMENA

sada: učim

prošlo: učio sam

buduće: učiću

Glagolski načini

Glagolski načini ne govore samo kada se nešto dešava, nego kakav odnos govornik ima prema radnji. Najvažniji su imperativ i potencijal.

Način	Značenje	Primer
Imperativ	zapovest, molba, zabrana	Uči!
Potencijal	želja, mogućnost, uslov	Učio bih.

Imperativ se često vidi po uzvičniku, ali oblik je važniji od znaka.

NAČIN

Uči! = imperativ

Učio bih = potencijal

Konjugacija

Konjugacija je promena glagola po licu, broju, vremenu, načinu i rodu. To je glagolska verzija promene kroz oblike.

Ja učim, ti učiš, on uči.

Mi učimo, vi učite, oni uče.

Učio sam, učila sam, učili smo.

Konjugacija ti omogućava da kažeš ko vrši radnju i kada se ona dešava.

Konjugacija glagola po licu broju vremenu i načinu

Futur I i pisanje

Kod futura I često se greši. Ako se infinitiv završava na -ti, oblik se piše spojeno: pisaću, radiću, učiću. Ako se završava na -ći, piše se odvojeno: reći ću, doći ću, poći ću.

Infinitiv	Futur I
pisati	pisaću
raditi	radiću
reći	reći ću
doći	doći ću

Ovo se prirodno povezuje sa lekcijom spojeno i odvojeno pisanje reči.

FUTUR I

pisaću

reći ću

Aorist i imperfekat

Aorist je prošlo vreme za brzo završenu radnju: bacih, uradih, rekoh. Imperfekat označava prošlu radnju koja je trajala: bacah, čitah, govorah.

Najlakša provera: aorist je vezan za svršene glagole, a imperfekat za nesvršene. Gledaj glagolski vid.

U savremenom govoru se ne koriste često, ali se pojavljuju u književnim tekstovima i testovima.

PROŠLOST

bacih = aorist

bacah = imperfekat

Najčešće greške

Prva greška: mešanje glagolskog vida i roda. Vid je trajanje, rod je prelaznost. Druga greška: "rećiću" umesto pravilnog "reći ću".

Treća greška: povratni glagoli se proglašavaju prelaznim. Četvrta: aorist i imperfekat se mešaju bez gledanja glagolskog vida.

Na testu prvo odredi vid, pa rod, pa oblik.

Zaključak

Glagoli su motor rečenice. Označavaju radnju, stanje i zbivanje, dele se po vidu i rodu, a njihova promena zove se konjugacija.

Za malu maturu: nauči razliku između svršnih i nesvršnih, prelaznih i neprelaznih, ličnih i neličnih oblika.

Zapamti posebno: lični oblici imaju lica i mogu biti predikat, nelični ne razlikuju lica, futur I se piše pisaću, ali reći ću.

Za nastavak ponovi glagolske oblike, a zatim poveži glagole sa predikatom i rečeničnim članovima.

Kvizovi38otvorizatvori

Bez guglanja 😎

Lako!

Bravo!

Odgovor je netačan. Probaj ponovo.

Šta su glagoli?

Bravo!

Osvojeno je

+

+

Prijavi se

1 / 38