Gde si! Kad se pomene fonetika i podela suglasnika, većina odmah vidi tabelu koju treba nabubati. Ali pravi suglasnici su zapravo glavni likovi u svim onim promenama koje ti trebaju za malu maturu.
Ova lekcija sređuje podelu, zvučnost, parove i najčešće cake.
Ako razumeš prave suglasnike, lakše razumeš i glasovne promene.
Nije poenta da pamtiš tabelu kao robot, nego da znaš šta se dešava u ustima i grlu.
Pravi suglasnici, ili šumni suglasnici, jesu glasovi kod kojih vazdušna struja nailazi na jaču prepreku u govornom aparatu. Zato se pri njihovom izgovoru čuje šum, prasak ili trenje.
To ih razlikuje od sonanata, kod kojih vazduh prolazi lakše i zvuk je bliži tonu nego šumu.
Pravi suglasnici prave jaču prepreku vazduhu.
U srpskom jeziku ima $30$ glasova. Kad sklonimo $5$ samoglasnika A, E, I, O, U, ostaje $25$ suglasnika.
uvek zvučni, bez parova
dele se na zvučne i bezvučne
Za širu sliku vrati se na lekciju glasovi srpskog jezika.
Suglasnici se dele na dve ekipe: sonante i prave suglasnike. Sonanti su uvek zvučni i ne prave parove po zvučnosti. Pravi suglasnici imaju podelu na zvučne i bezvučne.
Zato se piše ovca, a ne "ofca". Sonant V ne učestvuje u jednačenju po zvučnosti kao pravi suglasnik.
| Ekipa | Broj | Osobina |
|---|---|---|
| Sonanti | 8 | uvek zvučni |
| Pravi suglasnici | 17 | zvučni ili bezvučni |
Zvučnost zavisi od toga da li glasne žice trepere dok izgovaraš glas. Stavi ruku na grlo i reci B. Osetićeš vibraciju. Zatim reci P. Vazduh izlazi, ali nema iste vibracije.
Ova razlika je osnova za jednačenje suglasnika po mestu izgovora i druge glasovne promene, mada mesto tvorbe i zvučnost nisu ista podela.
Zvučni pravi suglasnici su: B, D, G, Đ, Ž, Z, Dž. Kod njih glasne žice trepere, pa imaju jači ton uz šum.
Primeri: biti, deda, gora, tuđi, zova, džak.
Da li je glas G zvučan?
Da. Njegov bezvučni par je K.Bezvučni pravi suglasnici su: P, T, K, Ć, Š, S, Č, F, H, C. Kod njih glasne žice ne trepere kao kod zvučnih parnjaka.
Primeri: piti, teta, kora, tući, sova, čekić.
Većina pravih suglasnika ima svog parnjaka. To su glasovi koji se izgovaraju na sličnom mestu, ali se razlikuju po zvučnosti.
| Zvučni | B | D | G | Đ | Ž | Z | Dž | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Bezvučni | P | T | K | Ć | Š | S | Č | F | H | C |
Ova tabela je srce lekcije. Iz nje kasnije vidiš zašto nastaju oblici kao srpski od Srbin.
Tri bezvučna prava suglasnika nemaju zvučni par: F, H i C. U tabeli zato iznad njih stoje prazna mesta.
Isto važi za F i H. Oni jesu pravi suglasnici, jesu bezvučni, ali nemaju parnjaka.
Tri bezvučna glasa bez zvučnog para.
Ovo je jedna od najvećih zamki. Glas V jeste zvučan, ali je sonant, a ne pravi suglasnik. Zato u srpskoj gramatici V nije zvučni par glasa F.
Sonante detaljno razlikuješ od pravih suglasnika kad uporediš ovu lekciju sa samoglasnicima i ostalim glasovima.
F nema par, iako mnogi pomisle na V.
Parovi se najlakše pamte kroz reči. B i P vidiš u primerima biti i piti. G i K vidiš u gora i kora. D i T vidiš u deda i teta.
zvučno prema bezvučnom
isti tip prepreke, druga zvučnost
par po zvučnosti
Zvučnost govori da li glasne žice trepere. Mesto tvorbe govori gde vazduh zapinje: na usnama, zubima, nepcu ili pozadi u ustima.
Baš zato su B i P par po zvučnosti, ali oba nastaju usnama. Jedna podela ne poništava drugu.
| Pitanje | Podela |
|---|---|
| Da li treperi grlo? | po zvučnosti |
| Gde nastaje prepreka? | po mestu tvorbe |
Po mestu tvorbe pravi suglasnici ulaze u nekoliko grupa. Usneni su P, B i F. Zubni su T, D, S, Z, C. Prednjonepčani su Ć, Đ, Č, Dž, Š, Ž. Zadnjonepčani su K, G, H.
Ovo se nadovezuje na lekciju jednačenje suglasnika po mestu izgovora.
Pravi suglasnici su važni jer oni učestvuju u jednačenju suglasnika po zvučnosti. Kad se dva prava suglasnika različite zvučnosti nađu jedan do drugog, jedan se prilagođava drugom radi lakšeg izgovora.
Srbin + ski daje srpski, jer B prelazi u P ispred bezvučnog S.
To je razlog što se tabela parova uči pre samih glasovnih promena.
Artikulacija je način na koji govorimo glasove u govornom aparatu. Zato je važna za razumevanje pravih suglasnika: moraš znati gde nastaje prepreka i kako izlazi vazduh.
pravilan i jasan izgovor reči
melodija, boja, jačina i tempo glasa
Ovo se prirodno povezuje sa lekcijom glavne osobine govornog jezika.
Dikcija daje jasnoću, intonacija daje značenje i emociju.
Prvo zapamti sonante: V, R, J, L, Lj, N, Nj, M. Sve što je suglasnik, a nije samoglasnik i nije sonant, proveravaš kao pravi suglasnik.
Kad vidiš V, ne skači na F. V je sonant i tu najčešće padaju poeni.
Koji je par glasa F?
Nema ga.Prva greška: mešanje V i F. V nije pravi suglasnik nego sonant. Druga greška: traženje zvučnog para za F, H i C. Oni ga nemaju.
Četvrta greška je zaboravljanje da se pravi suglasnici ne uče sami za sebe, nego kao priprema za glasovne promene pri građenju reči.
Reši u glavi: da li je B zvučan? Da. Koji mu je par? P. Da li C ima par? Nema. Da li je V par glasa F? Nije, jer je V sonant.
| Glas | Šta proveravaš | Odgovor |
|---|---|---|
| B | zvučnost | zvučan, par P |
| C | par | nema zvučni par |
| V | vrsta | sonant |
Za samoglasničke zamke, pogotovo slogotvorno R, pređi i asimilaciju i sažimanje samoglasnika.
Pravi suglasnici su baza za razumevanje fonetike u osmom razredu. Ima ih $17$, dele se na zvučne i bezvučne, a najvažnije je da zapamtiš parove i tri bezvučna glasa bez para: F, H, C.
Ako znaš da su sonanti posebni i da V nije par glasa F, već si izbegao najveću zamku.
Posle ovoga, jednačenje suglasnika više nije tabela za bubanje nego logična promena u izgovoru.
Vežbaj na primerima i tabela će početi sama da se slaže u glavi.
