Glasovi srpskog jezika

Glasovi su šifra za glasovne promene

Zdravo! Osmi razred ume da bude haos: matura, pritisak, gomila pravila. Ali glasovi srpskog jezika nisu samo još jedna tabela za bubanje. Oni su šifra koju kad provališ, glasovne promene postaju mnogo logičnije.

Fora je u tome kako usta i grlo prave zvukove.

Kad razumeš gde vazduh prolazi, gde zapinje i da li glasne žice rade, lakše pamtiš samoglasnike, suglasnike, sonante i podelu po zvučnosti.

Ova lekcija je temelj za glasovne promene, posebno za jednačenja koja stalno dolaze na kontrolni.

Ilustracija glasa kao osnovne jedinice govora

Šta su glasovi

Glas je najmanja zvučna jedinica govora. Kad izgovoriš reč škola, ne izgovaraš je kao jedan neprekinut zvuk, nego kao niz glasova: š, k, o, l, a.

U srpskom jeziku postoji

30

glasova i svaki glas ima svoje slovo.

Zato je srpsko pismo veoma pregledno: uglavnom pišemo ono što čujemo i čitamo ono što je napisano.

Ova veza glasa i slova povezuje se sa lekcijom glasovne osobine pisanog jezika u javnoj komunikaciji.

Trideset slova kao znakovi za glasove srpskog jezika

Dve osnovne grupe glasova

Svi glasovi srpskog jezika dele se na dve velike grupe: samoglasnike, odnosno vokale, i suglasnike, odnosno konsonante. Razlika je u tome da li vazdušna struja slobodno prolazi ili nailazi na prepreku.

samoglasnici

vazduh slobodno prolazi kroz usta

suglasnici

vazduh nailazi na prepreku

Ako znaš da li vazduh prolazi slobodno ili zapinje, već si blizu tačne podele.

OSNOVNA PODELA

Samoglasnici: slobodan prolaz.

Suglasnici: prepreka u govornom aparatu.

Samoglasnici: A, E, I, O, U

Samoglasnika ima samo $5$ : A, E, I, O, U. Kod njih vazdušna struja slobodno prolazi kroz usta, nigde ne zapinje, a glasne žice vibriraju. Zato zvuče otvoreno i mogu da nose slog.

Vokalni test

Izgovori polako: A, E, I, O, U. Osetićeš da vazduh prolazi bez prepreke.

Detaljnije o njima imaš u lekciji samoglasnici.

Samoglasnici su glavni u slogovima

Samoglasnici su najčešće jezgro sloga. U reči ma-ma svaki slog ima svoj samoglasnik. Zato se pri rastavljanju na slogove prvo traže samoglasnici, jer oni najčešće nose izgovornu celinu.

1. Nađi samoglasnike.
Oni obično pokazuju koliko slogova ima reč.

2. Izgovori reč polako.
Čućeš gde se glas prirodno deli.

3. Pazi na slogotvorno R.
Nekad R preuzima posao samoglasnika.

Slogovi kao celine koje najčešće nose samoglasnici

Slogotvorno R: kad R glumi samoglasnik

Ponekad glas R može da glumi samoglasnik. Tada ga zovemo slogotvorno R. To se dešava u rečima kao što su trči, vrt, krv i smrt.

Test zamka: u reči smrt nema A, E, I, O, U, ali ima jedan slog jer R nosi slog.

Ako te pitaju koliko ima samoglasničkih funkcija u reči smrt, odgovor je jedna: slogotvorno R.

SLOGOTVORNO R

trči, vrt, krv, smrt

R tada nosi slog.

Suglasnici: vazduh nailazi na prepreku

Suglasnika ima preostalih $25$ . Kod njih vazduh uvek udara u neku prepreku: usne, zube, desni, nepce ili zadnji deo usne duplje. Zato su suglasnici različiti po zvučnosti i po mestu tvorbe.

Ako izgovoriš P, B, T, D, K ili G, jasno osećaš prepreku. Nije isti osećaj kao kod A ili O.

Ova podela ti kasnije pomaže kod glasovnih promena pri građenju reči.

Suglasnici kao glasovi sa preprekom u izgovoru

Podela po zvučnosti

Za kontrolni i završni ispit najvažnija je podela suglasnika po zvučnosti. Suglasnici se dele na zvučne, bezvučne i sonante.

Zvučni	Bezvučni par
B	P
G	K
D	T
Đ	Ć
Ž	Š
Z	S
Dž	Č

Ovo je direktna priprema za jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Tabela zvučnih i bezvučnih suglasničkih parova

Usamljeni bezvučni glasovi: F, H, C

Nisu svi bezvučni glasovi u paru. Glasovi F, H i C jesu bezvučni, ali nemaju svoj zvučni par u srpskom jeziku. To je jedna od najčešćih zamki.

Pogrešno je misliti da svaki bezvučni suglasnik mora imati zvučni par.

TRIK

F, H, C su bezvučni samotnjaci: čuješ ih, pamtiš ih, ali ih ne uparuješ.

F H C

Bezvučni su.

Nemaju zvučni par.

Sonanti: uvek zvučni, ali bez para

Sonanti su glasovi koji su uvek zvučni, ali nemaju svoj bezvučni par. Ima ih $8$ : V, R, J, L, Lj, N, Nj, M. Oni su neutralna ekipa za jednačenje po zvučnosti.

BRATOVA REČENICA

Moja Ljilja Nema Njivu, Jede Lubenice, Radi Vežbe.

Početna slova daju sonante: M, Lj, N, Nj, J, L, R, V.

Ako je glas sonant, ne traži mu bezvučni par.

Zašto su sonanti važni za jednačenje

Kad na kontrolnom proveravaš da li se vrši jednačenje po zvučnosti, prvo vidi da li je neki glas iz sonantske ekipe. Ako jeste, zapamti: sonanti ne učestvuju u jednačenju po zvučnosti kao parovi.

1. Pogledaj glasove koji se dodiruju.
Da li su oba suglasnici?

2. Proveri da li je neki sonant.
V, R, J, L, Lj, N, Nj, M ne pravi parove zvučnosti.

3. Ako nisu sonanti, traži par.
B-P, G-K, D-T, Đ-Ć, Ž-Š, Z-S, Dž-Č.

Savet: sonanti su zvučni, ali nisu deo parova koji se menjaju po zvučnosti.

Podela po mestu tvorbe

Druga velika podela suglasnika jeste podela po mestu tvorbe. Ona odgovara na pitanje: gde vazduh zapinje dok izgovaraš glas? U usnama, na zubima, iznad zuba, na prednjem nepcu ili pozadi?

usneni

P, B, M, V, F

zubni

T, D, S, Z, C

nadzubni

L, R, N

nepčani

prednji i zadnji deo nepca

Ova podela je ključna za jednačenje suglasnika po mestu izgovora.

Usneni glasovi: P, B, M, V, F

Usneni glasovi nastaju pomoću usana. Dele se na dvousnene i usneno-zubne. Dvousneni su P, B, M, jer rade obe usne. Usneno-zubni su V, F, jer rade usna i zubi.

Vrsta	Glasovi	Kako nastaju
dvousneni	P, B, M	obe usne se dodiruju
usneno-zubni	V, F	usna dodiruje zube

Zubni i nadzubni glasovi

Zubni glasovi su T, D, S, Z, C. Kod njih jezik ide ka zubima. Nadzubni glasovi su L, R, N. Kod njih jezik nije na samim zubima, nego malo iznad, na alveolama.

Česta greška: L, R, N nisu zubni, nego nadzubni. Probaj da izgovoriš N i oseti gde ti stoji jezik.

PROBAJ SAM

Izgovori T, pa N. Kod T si bliže zubima, a kod N jezik ide malo iznad zuba.

Zubni glasovi i položaj jezika kod izgovora

Prednjonepčani glasovi

Prednjonepčani glasovi nastaju uz pomoć prednjeg dela nepca. To su J, Lj, Nj, Ć, Đ, Š, Ž, Č, Dž. Oni često zvuče mekše ili šuštavije, pa ih je lakše povezati sa prednjim delom usne duplje.

Ako se u zadatku pominju Ć, Đ, Š, Ž, Č ili Dž, odmah razmišljaj o prednjem nepcu i mogućim glasovnim promenama.

Ova grupa se često sreće kod promena kao što je jotovanje.

Zadnjonepčani glasovi: K, G, H

Zadnjonepčani glasovi, odnosno velari, nastaju dublje pozadi u usnoj duplji. To su K, G, H. Kod njih radi zadnji deo jezika i zadnji deo nepca.

ZAPAMTI

K, G, H su pozadi. Zato ih zovemo zadnjonepčani.

Ova grupa je važna kod više glasovnih promena, jer se često menja pred nastavcima.

Kako da proveriš mesto tvorbe

Najbolji trik nije da gledaš tabelu pet sati, nego da izgovoriš glas i obratiš pažnju na položaj jezika, usana i nepca. Tvoje lice je mala fonetska laboratorija.

1. Izgovori glas polako.
Ne čitaj samo slovo, stvarno ga izgovori.

2. Oseti prepreku.
Da li rade usne, zubi, nadzubni deo ili nepce?

3. Smesti ga u grupu.
Usneni, zubni, nadzubni, prednjonepčani ili zadnjonepčani.

Za glasove nije dovoljno gledati slovo; moraš osetiti kako nastaje zvuk.

Najčešće greške

Pre kontrolnog zapamti tri zamke. One se stalno vraćaju jer zvuče sitno, ali odlučuju tačan odgovor.

Da li svaki bezvučni glas ima zvučni par?

Ne. F, H, C su bezvučni, ali nemaju zvučni par.

Da li su L, R, N zubni glasovi?

Ne. Oni su nadzubni, jer se jezik nalazi malo iznad zuba.

Koliko samoglasnika ima reč smrt?

Nema običnih samoglasnika A, E, I, O, U, ali ima slogotvorno R, pa R nosi slog.

3 ZAMKE

F, H, C bez para

L, R, N nadzubni

R može biti slogotvorno

Zaključak

REZIME

Glasovi srpskog jezika su temelj za razumevanje slogova, pisma i glasovnih promena.

Da sumiramo najbitnije:

30 glasova ima srpski jezik, a svaki ima svoje slovo;
samoglasnici su A, E, I, O, U i nose slog;
suglasnici imaju prepreku u izgovoru;
zvučni i bezvučni parovi ključni su za jednačenje po zvučnosti;
sonanti su V, R, J, L, Lj, N, Nj, M;
mesto tvorbe pokazuje gde vazduh zapinje.

Za dalje ponavljanje poveži ovu lekciju sa temama samoglasnici i glasovne promene.

ZA TEST

Parovi: B-P, G-K, D-T, Đ-Ć, Ž-Š, Z-S, Dž-Č.

Sonanti: V, R, J, L, Lj, N, Nj, M.

Savet: izgovori glas i oseti gde ti je jezik. To često rešava zadatak brže od bubanja.

Kvizovi30otvorizatvori