Gde ste, osmaci! Asimilacija i sažimanje samoglasnika zvuče kao preteška lekcija, ali logika je prosta: dva samoglasnika se sretnu, najpre se ujednače, a zatim se spoje u jedan.
Lenja usta rade ovako: različiti samoglasnici postanu isti, a dva ista samoglasnika se sažmu u jedan dugi glas.
Ovo je deo šire teme glasovne promene.
Prvo ujednačavanje, onda spajanje: to je cela fora.
Asimilacija samoglasnika ili ujednačavanje nastaje kada se dva različita samoglasnika nađu jedan pored drugog, pa se jedan promeni da postane isti kao drugi.
Da bi ovo bilo jasno, moraš dobro znati šta su samoglasnici i kako nose slog.
Dva različita samoglasnika postaju ista.
Sažimanje samoglasnika, ili kontrakcija, nastaje kada se dva ista samoglasnika spoje u jedan dugi samoglasnik. Jezik bira kraći i lakši oblik.
Zato u reči posao nema sažimanja: A i O nisu isti samoglasnici.
Najvažnije je da razumeš redosled. U primerima kao moga i koga, prvo nestane J, zatim se samoglasnici ujednače, pa se dva ista O spoje.
$mojega \to moega \to mooga \to moga$
$kojega \to koega \to kooga \to koga$
Ovo je najbolji školski model za razlikovanje ova dva procesa.
Reč moga nastaje od starijeg oblika mojega. Najpre ispada J, zatim E prelazi u O, pa se dva O sažimaju.
| Korak | Oblik | Promena |
|---|---|---|
| 1 | mojega -> moega | gubljenje J |
| 2 | moega -> mooga | asimilacija E u O |
| 3 | mooga -> moga | sažimanje O + O |
Ovo je primer koji se lako pamti jer svakodnevno koristiš oblik moga.
mojega -> moga
J nestaje, E postaje O, O + O se sažima.Reč koga nastaje od oblika kojega. Proces je isti kao kod moga: J ispadne, E se ujednači sa O, a zatim se O + O spoji.
$kojega \to koega \to kooga \to koga$
Isto važi za oblike tvoga od tvojega i svoga od svojega.
Asimilacija i sažimanje često stoje iza kraćih oblika zamenica i prideva. Duži oblik je razumljiviji za analizu, a kraći je oblik koji najčešće koristimo.
| Duži oblik | Međukoraci | Kraći oblik |
|---|---|---|
| mojega | moega -> mooga | moga |
| tvojega | tvoega -> tvooga | tvoga |
| kojega | koega -> kooga | koga |
| svojega | svoega -> svooga | svoga |
Ovi oblici se često pojavljuju u zadacima iz gramatike i pravopisa.
Sažimanje se često dešava posle promene L u O. Ako L pređe u O pored već postojećeg O, dobiješ dva O jedan do drugog, pa se oni spoje u jedan dugi O.
$stol \to stoo \to sto$
$sol \to soo \to so$
$sokol \to sokoo \to soko$
Detalje o prvoj promeni vidi u lekciji promena L u O.
Reči sto i so čuvaju trag starijih oblika. To vidiš čim ih promeniš kroz padeže: sto - stola, so - soli. L se vraća u drugim oblicima.
Ovo je slična logika kao kod posao - posla, ali sa jednom važnom razlikom: kod posla nema sažimanja.
U narodnom govoru glas H često nestaje, pa se samoglasnici nađu jedan pored drugog. Ako su isti, mogu se sažeti.
| Polazni oblik | Posle gubljenja H | Sažimanje |
|---|---|---|
| snaha | snaa | sna |
| sahat | saat | sat |
Ovi primeri su važni jer pokazuju kako narodni govor često skraćuje oblike.
snaha -> snaa -> sna
U starijim i narodnim oblicima glagola, posebno u imperfektu, može doći do sažimanja kada se A iz osnove i A iz nastavka nađu zajedno.
| Duži oblik | Sažeti oblik |
|---|---|
| čita-ah | čitah |
| kuva-ah | kuvah |
| trča-ah | trčah |
Ovo je dobar primer da sažimanje nije samo u imenicama i zamenicama.
Reč posao često bude zamka. U njoj jeste bilo promene L u O, ali nema sažimanja, jer se ne nalaze dva ista samoglasnika jedan do drugog.
Isto važi za rekao: A i O su različiti, pa nema sažimanja.
Kod oblika rekao vidiš dva samoglasnika A i O, ali oni nisu isti. Zato se ne spajaju. Reč ostaje reka-o, odnosno rekao.
Ovo je tipičan test trik: ne označavaj sažimanje samo zato što vidiš dva samoglasnika blizu jedan drugom.
A + O nisu isti.
Nema sažimanja.Kada se dva ista samoglasnika sažmu, rezultat je jedan dugi samoglasnik. U svakodnevnom pisanju tu dužinu najčešće ne obeležavamo, ali je važno da je znaš za objašnjenje promene.
Na testu nećeš morati da crtaš akcenatske znake ako se to posebno ne traži, ali moraš znati zašto je nastao jedan glas.
Najlakši način je da promeniš reč kroz padeže, rodove ili duže oblike. Ako se u dužem obliku pojavi više samoglasnika, a u kraćem obliku stoji jedan, verovatno imaš sažimanje.
trag starijeg L i O
duži oblik otkriva proces
gubitak H i sažimanje
Duži oblik često otkrije šta se u kraćem obliku sakrilo.
Asimilacija i sažimanje često ne dolaze same. Pre njih može da se desi gubljenje J, gubljenje H ili promena L u O. Zato u zadatku prati ceo lanac, a ne samo poslednju reč.
| Prethodni proces | Primer | Šta sledi |
|---|---|---|
| gubljenje J | mojega -> moega | asimilacija i sažimanje |
| gubljenje H | snaha -> snaa | sažimanje |
| L u O | stol -> stoo | sažimanje |
Zato je korisno povezati ovu lekciju sa glasovnim promenama pri građenju reči.
Jedna promena često napravi uslov za drugu.
Prva greška: proglašavanje svake grupe samoglasnika sažimanjem. Ne može tako. Sažimanje traži dva ista samoglasnika.
Četvrta greška: preskakanje asimilacije kod oblika moga i koga. Ne ide odmah mojega u moga; postoje međukoraci.
Asimilacija samoglasnika znači da se različiti samoglasnici ujednače. Sažimanje samoglasnika znači da se dva ista samoglasnika spoje u jedan dugi samoglasnik.
Za malu maturu: zapamti lanac mojega -> moega -> mooga -> moga i kojega -> koega -> kooga -> koga.
Zapamti i primere sto, so, soko, snaha -> sna, sahat -> sat, čita-ah -> čitah.
Kad znaš da je pravilo "različiti postanu isti, isti postanu jedan", lekcija je rešena.
