Zdravo! Ova lekcija objašnjava kako su Sloveni od crta i reza stigli do prvih knjiga na svom jeziku. Nije to samo stara priča: tu počinje slovenska pismenost i kulturni identitet.
Glavna ideja: književni jezik svih Slovena nastaje kada Sloveni dobiju pismo i knjige na razumljivom jeziku.
Ključni pojmovi su: 863. godina, Ćirilo i Metodije, glagoljica, staroslovenski i ćirilica.
Za početak šire priče ponovi i seobe Slovena i stvaranje slovenskih jezika.
Pre nego što su dobili pismo, Sloveni su bili pagani i nisu imali uređenu azbuku. Kada su nešto morali da obeleže, koristili su jednostavne ureze, poznate kao crte i reze.
Crte i reze bile su urezi u drvetu ili kamenu. Služile su za jednostavno beleženje i gatanje, ali nisu mogle da prenesu složene tekstove poput Biblije ili crkvenih knjiga.
O njima svedoči Crnorizac Hrabar u delu O pismenima.
nema slova
nema knjiga
postoje samo prosti urezi
Kada su Sloveni počeli da primaju hrišćanstvo, pojavljuje se veliki problem: Biblija i crkvena služba bile su na grčkom ili latinskom, a običan slovenski narod te jezike nije razumeo.
Tu počinje potreba za prvim književnim jezikom svih Slovena.
Velikomoravski knez Rastislav traži od vizantijskog cara Mihaila $III$ učitelje koji će narodu propovedati na slovenskom. Car šalje braću iz Soluna: Konstantina (Ćirila) i Metodija.
Konstantin i Metodije bili su obrazovani, ali je još važnije što su znali slovenski govor. U okolini Soluna živelo je mnogo Slovena, pa su braća taj govor poznavala odmalena.
Ovo se direktno povezuje sa lekcijom stvaranje staroslovenskog jezika.
Pre polaska u Moravsku, Konstantin stvara glagoljicu, prvo slovensko pismo. Naziv se vezuje za staroslovenski glagol glagolati, što znači govoriti.
Glagoljica je bila prilagođena slovenskim glasovima. U građi se navodi da je imala $38$ znakova, odnosno znake koji su mogli da obeleže ono što grčko i latinsko pismo nisu mogla.
slovenski glasovi + posebno pismo = glagoljica
Na osnovu slovenskog govora iz okoline Soluna, braća prevode najvažnije crkvene knjige. Tako nastaje staroslovenski jezik, prvi književni jezik svih Slovena.
Ovo nije isto što i praslovenski iz lekcije srpski među slovenskim jezicima.
Staroslovenski nije bio jezik svakodnevnog razgovora kod kuće. Bio je učeni, crkveni i književni jezik, namenjen knjigama, bogosluženju i obrazovanju.
govor naroda: svakodnevni život
književni jezik: knjige i crkva
Najvažniji posao Ćirila i Metodija bio je prevod crkvenih knjiga. Tek kada postoji pismo i prevod, Sloveni dobijaju mogućnost da čitaju, uče i vrše službu na jeziku koji razumeju.
Pismo + knjige = pismenost.
Zato je Moravska misija temelj slovenske književnosti.
Glagoljica je starija i originalnija, a ćirilica je kasnije pismo, jednostavnije za pisanje i zasnovano na grčkim velikim slovima uz dodatne znake za slovenske glasove.
| Pismo | Tvorac | Osnova |
|---|---|---|
| Glagoljica | Konstantin (Ćirilo) | posebni znaci za slovenske glasove |
| Ćirilica | učenici Ćirila i Metodija | grčka velika slova + novi znaci |
Posle smrti Ćirila i Metodija, njihovi učenici bivaju proterani iz Moravske. Najpoznatiji su Kliment i Naum, koji rad nastavljaju na jugu, u Bugarskoj i na prostorima današnje Makedonije.
Ovaj nastavak povezuje se sa razvojem koji kasnije učiš kroz srpski književni jezik do 19. veka.
Ćirilicu nisu stvorili Ćirilo i Metodije lično, nego njihovi učenici. Nazvali su je po Ćirilu da mu odaju počast.
1. Ćirilo stvara glagoljicu.
2. Učenici stvaraju ćirilicu.
3. Ćirilica dobija ime po Ćirilu.
Ćirilica je bila jednostavnija i praktičnija za pisanje. Zbog toga se brzo širila na Balkanu, među istočnim Slovenima i u drugim oblastima, dok se glagoljica duže zadržala samo u pojedinim krajevima.
Palimpsesti su pergamenti sa kojih je sastrugan stariji tekst da bi se napisao novi. Važni su jer se često vidi da je donji, stariji sloj teksta bio pisan glagoljicom.
Zašto su važni?
Pokazuju da je glagoljica starija od ćirilice i da su glagoljički tekstovi često arhaičniji.
U starim slovenskim pismima nisu postojali posebni znaci za brojeve kao danas. Slova su služila i kao brojevi, ali se moralo označiti da se slovo čita kao broj.
slova nisu samo glasovi
mogu da označe i brojeve
Titla je nadredni znak koji se stavljao iznad slova. Njime se moglo pokazati da slovo ima brojevnu vrednost ili da je neka reč skraćena.
Najstariji spomenici pomažu nam da vidimo kako je staroslovenski izgledao. Među glagoljskim spomenicima pamte se Marijinsko jevanđelje, Kijevski listići, Kijevski misal i Asemanovo jevanđelje.
Među najvažnijim ćiriličnim spomenicima navode se Temnićki natpis i Humska ploča. Oni pokazuju ranu upotrebu ćirilice u slovenskoj pismenosti.
Kasnije se razvoj pisma nastavlja sve do teme Vukova reforma jezika, pisma i pravopisa.
Stari tekstovi nisu izgledali kao današnji. Često su pisani kontinuirano, odnosno spojeno, bez razmaka između reči. Nije postojala ni današnja podela na mala i velika slova.
Brza provera: ako pitanje traži osobine starih tekstova, odgovori: spojeno pisanje, bez današnjih razmaka i bez savremene podele velikih i malih slova.
Crnorizac Hrabar u raspravi O pismenima brani slovensko pismo. On ističe da su Sloveni ranije imali crte i reze, a zatim dobili pismo od svetog i učenog čoveka, Konstantina.
Njegova odbrana pokazuje da pitanje jezika nije samo gramatičko, nego i kulturno pitanje.
Ova dva pojma često se pomešaju. Praslovenski je zajednički govorni predak slovenskih jezika i nije imao pismo. Staroslovenski je prvi pisani književni jezik svih Slovena.
Za praslovenski ponovi seobe Slovena.
praslovenski: pre pisma
staroslovenski: pismo + knjige
Srpskoslovenski je kasnija srpska redakcija staroslovenskog jezika. Nastaje kada srpski prepisivači u staroslovenske tekstove unose osobine svog narodnog izgovora.
Najstariji sačuvani spomenik pisan isključivo srpskoslovenskim jezikom jeste Miroslavljevo jevanđelje s kraja $12$. veka. Ono je jedan od najvažnijih spomenika srpske pismenosti.
Ovo se nadovezuje na lekciju srpski književni jezik do 19. veka.
U širem gradivu uz srpskoslovenski i srednjovekovnu pismenost pominju se i Dušanov zakonik i Povelja Kulina bana. U njima su narodni elementi već izrazito vidljivi.
Ova lekcija ima nekoliko klasičnih zamki. Ako ih naučiš kao gotove odgovore, teško ćeš pogrešiti.
Ćirilo = glagoljica
učenici = ćirilica
863 = početak pismenosti
Da sumiramo najbitnije:
Za završno povezivanje nastavi na razvoj srpskog književnog jezika i srpski jezik od Vuka do danas.
pre pisma: crte i reze
prvo pismo: glagoljica
prvi književni jezik: staroslovenski
