Nominativ

Nominativ — prvi padež i "lična karta" svake reči

Gde si, legendo! Znam da ti padeži ponekad zvuče kao neka šifra koju samo nastavnici razumeju, ali veruj Bratu — nominativ je zapravo najlakša stvar na svetu. To je onaj osnovni oblik reči, onaj koji prvi naučiš kad progovoriš.

Zamisli da je nominativ kao lična karta neke reči. Njime jednostavno imenujemo svet oko sebe. Ako te neko pita šta je ovo u tvojoj ruci, ti ćeš reći "telefon", a ne "telefonom" ili "telefona". E, taj osnovni oblik je naš prvi padež.

Brza formula: nominativ = osnovni oblik + pitanja ko? i šta? + bez predloga.

Nominativ kao prvi padež u srpskom jeziku

Šta je nominativ i kako ga prepoznati?

Nominativ je prvi od sedam padeža u srpskom jeziku. Njegov glavni zadatak je da imenuje pojmove. On je "gazda" jer se u rečnicima sve imenske reči — imenice, pridevi, zamenice i brojevi — navode baš u ovom obliku.

Pitanja za nominativ:

  • Ko? — za živa bića: ljude i životinje
  • Šta? — za predmete, biljke i apstraktne pojmove

Primeri: Marko igra igrice. Ko igra? Marko. Lopta je na travi. Šta je na travi? Lopta. Crvena jabuka je slatka. Šta je slatko? Crvena jabuka.

Pitanja ko i šta za nominativ

Nominativ je rečnički oblik

Kada otvoriš rečnik, nećeš pronaći oblike "telefonom", "telefonu" ili "telefona" kao osnovne oblike. Pronaći ćeš telefon. To je nominativ.

Zato se kaže da je nominativ osnovni oblik imenskih reči. Ako učiš vrste reči, zapamti: imenice, pridevi, zamenice i brojevi u rečniku kreću od nominativa.

Rečnik: ranac
Rečenica: Ranac je težak.
Pitanje: Šta je teško?
Odgovor: ranac
Nominativ kao oblik reči iz rečnika

Zašto je nominativ nezavisan?

U svetu gramatike, nominativ je nezavisan padež. To znači dve važne stvari: može da stoji potpuno samostalno i nikada se ne koristi sa predlozima.

Može sam:
"Mali princ", "Pošta", "Škola", "Telefon"
Nema predloga:
čim vidiš "u", "na", "kod", "sa", to nije nominativ.

Drugi nezavisan padež je vokativ, ali on služi za dozivanje, dok nominativ služi za imenovanje.

Nominativ i vokativ kao nezavisni padeži

Nominativ ne ide sa predlozima

Ovo je jedno od najjačih pravila za kontrolni: nominativ uvek ide "go", bez malih pomoćnih reči ispred sebe.

Ne mešaj: "Sedim u autobusu" nije nominativ, jer ima predlog u. "Autobus kasni" jeste nominativ, jer reč autobus sama imenuje ono o čemu se govori.

Predlozi su važni kod zavisnih padeža, posebno kod lokativa, genitiva i instrumentala. Zato je dobro da nominativ odmah izdvojiš kao padež bez predloga.

NOMINATIV

bez predloga

ko? šta?

osnovni oblik

Nominativ kao subjekat

Kada analiziramo rečenicu, reči u nominativu najčešće vrše službu subjekta. Subjekat je onaj ko vrši radnju ili o kome se u rečenici nešto kaže.

Mačka spava na suncu.
Ko spava? Mačka.
Novi učenik je stigao u odeljenje.
Ko je stigao? Novi učenik.

Ovo je veza između morfologije i rečenice: padež je oblik reči, a služba u rečenici govori šta ta reč radi u rečenici.

Subjekat u nominativu u rečenici

Nominativ u rečenici

Nominativ najčešće pokazuje o kome ili o čemu se u rečenici govori. Zato ga tražiš pitanjem ko? ili šta? uz predikat.

1. Nađi glagol: igra, leti, spava, stiže.
2. Pitaj: ko igra? šta leti?
3. Odgovor koji imenuje vršioca ili nosioca stanja najčešće je nominativ.

Primer: Lopta leti. Šta leti? Lopta. Zato je reč lopta u nominativu.

Nominativ u rečenici kao subjekat

Koje još službe može imati nominativ?

Najčešća služba je subjekat, ali nominativ može biti i imenski deo predikata, atribut, apozicija, a u posebnim primerima i priloška odredba uz veznike kao i nego.

Subjekat: Marko igra igrice.
Imenski deo predikata: Filip je sportista.
Atribut: To je kvalitetan film.
Apozicija: Jelena, moja prijateljica, ima dugu kosu.
Priloška odredba: Odjeknulo je kao bomba.

Za peti razred najvažnije je da nominativ pouzdano prepoznaš kao subjekat i osnovni oblik reči.

SLUŽBE

subjekat

imenski deo predikata

apozicija

atribut

Nominativ jednine i množine

Nominativ postoji i u jednini i u množini. Kod većine imenica promena je laka: jedan pojam dobija oblik za više pojmova.

Jednina: pas
Množina: psi
Jednina: knjiga
Množina: knjige

U oba slučaja govorimo o nominativu, samo se menja broj: jednina ili množina.

Nominativ jednine i množine

Kad se osnova u množini proširi

Kod nekih imenica muškog roda u nominativu množine osnova se proširuje slogovima -ov- ili -ev-.

$vuk \to vukovi$

$nož \to noževi$

To znači: nominativ jednine je osnovni oblik za jedan pojam, a nominativ množine sa proširenom osnovom nastaje kada se između osnove i nastavka ubaci -ov- ili -ev-.

-OV- / -EV-

vuk → vukovi

nož → noževi

drug → drugovi

Galebovi i galebi — oba mogu biti pravilna

Neke imenice imaju dva oblika nominativa množine koji su podjednako ispravni. U materijalu su navedeni primeri: galebovi i galebi, mrazevi i mrazi.

Ovo nije greška. To su ravnopravni oblici množine kod pojedinih imenica.

Na kontrolnom je važno da ne pomisliš da je svaki oblik bez -ov- ili -ev- pogrešan. Nekad je i kraći oblik sasvim dobar.

RAVNOPRAVNO
galebovi = galebi
mrazevi = mrazi

Glasovne promene u nominativu množine

U nominativu množine često se dešavaju "sudari" glasova, pa se neka slova promene u druga. O tome ćeš više učiti u $6.$ razredu, ali sada je dovoljno da prepoznaš primere.

junak → junaci
k prelazi u c
orah → orasi
h prelazi u s

Te promene se dešavaju kada se gradi oblik množine i kada završni glas osnove dođe ispred nastavka za množinu.

PAZI

junak → junaci

orah → orasi

oblik množine menja glas

Nominativ ili akuzativ — isto pitanje, druga uloga

Kod predmeta pitanje za nominativ je šta?, ali isto pitanje ima i akuzativ. Zato ne smeš da se osloniš samo na pitanje. Gledaj ulogu reči u rečenici.

Nominativ:
Lopta leti.
Šta leti? Lopta vrši radnju.
Akuzativ:
Vidim loptu.
Šta vidim? Loptu trpi radnju.

Ako reč vrši radnju ili je nosilac stanja, najčešće je nominativ. Ako trpi radnju, često je akuzativ.

Razlika između nominativa i akuzativa

Nominativ ili vokativ?

Nominativ i vokativ su nezavisni padeži, ali nemaju isti posao. Nominativ imenuje, a vokativ doziva.

Nominativ: Marko igra fudbal. Ko igra? Marko.
Vokativ: Marko, dođi ovamo! Hej, Marko!

Vokativ se u pisanju odvaja zarezima jer nije tesno vezan za ostatak rečenice. Nominativ je najčešće deo same rečenične konstrukcije, posebno kao subjekat.

Razlika između nominativa i vokativa

Bratov savet: probaj sa "Ovo je..."

Ako nisi siguran da li je reč u nominativu, probaj da ispred nje staviš izraz "Ovo je...". Ako zvuči prirodno, verovatno si pogodio nominativ.

Dobro: Ovo je ranac.
Nominativ: ranac
Loše: Ovo je rancu.
Nije nominativ: rancu

Trik nije zamena za razumevanje rečenice, ali je odličan za brzu proveru na kontrolnom.

TRIK
Ovo je + osnovni oblik = nominativ

Najčešće greške kod nominativa

Ovo su zamke u koje upadaju čak i oni koji misle da sve znaju.

Greška 1: predlozi u nominativu. Čim imaš predlog "u", "na", "kod" ili "sa", ta reč nije u nominativu.
Greška 2: mešanje sa akuzativom. "Lopta leti" je nominativ, a "Vidim loptu" je akuzativ.
Greška 3: pamćenje samo pitanja, bez gledanja službe u rečenici.
Najčešće greške kod nominativa u rečenici

Odgovori na pitanja koja se često pojavljuju

Zašto je nominativ nezavisan? Zato što ne zavisi od drugih reči, može da stoji samostalno i ne koristi se sa predlozima.

Koji je drugi nezavisan padež? Vokativ.

Glavna funkcija nominativa? Imenovanje pojmova, a u rečenici najčešće služba subjekta.

Kada se dešavaju glasovne promene u množini? Kada se gradi nominativ množine i završni glas osnove dođe ispred nastavka, pa nastane oblik kao junaci ili orasi.

KONTROLNI
pitanje + bez predloga + služba u rečenici

Zaključak

Nominativ je osnovni oblik imenskih reči koji služi za imenovanje svega oko nas. On je nezavisan, voli da bude subjekat i dobija se na pitanja ko? ili šta?.

Kad god vidiš reč u njenom "rečničkom" obliku bez predloga, proveri da li si sreo prvi padež.

Za širu sliku ponovi deklinaciju, pa uporedi nominativ sa genitivom, dativom i lokativom.

Nominativ kao deo sistema padeža