Akuzativ

Akuzativ — četvrti padež koji stalno nešto vidi

Gde si, legendo! Znam, kad stigneš do padeža pod brojem $4$, krene malo da se vrti u glavi. Ali veruj Bratu, akuzativ je zapravo jedan od najzabavnijih padeža jer stalno nešto "pita" i stalno "vidi" svet oko sebe.

Zvuči komplikovano? Kad shvatiš jednu prostu caku, prepoznavaćeš ga brže nego što tvoj omiljeni igrač postigne gol. Akuzativ najčešće pokazuje pojam koji trpi radnju.

Brza formula: akuzativ = vidim koga? ili vidim šta? + pravi objekat bez predloga.

Akuzativ kao četvrti padež u srpskom jeziku

Šta je akuzativ i kako se dobija?

Akuzativ je četvrti padež u srpskom jeziku. Njegova glavna uloga je da označi pojam koji trpi radnju. Ako ti šutneš loptu, lopta trpi tvoj šut — zato je u akuzativu.

KO
Koga?

Za bića: vidim druga, gledam psa.

ŠT
Šta?

Za predmete i pojave: vidim planinu, čitam knjigu.

VI
Vidim

Najbrži trik: dodaj "vidim" ispred pitanja.

Pitanja koga i šta za akuzativ

Bratov savet — dodaj "vidim"

Da nikad ne pogrešiš, ispred pitanja uvek u sebi dodaj reč vidim. Tada akuzativ odmah zvuči prirodno.

BRZA PROVERA

Vidim koga? — druga, dečaka, psa.

Vidim šta? — planinu, telefon, loptu.

Ne pitaj samo "šta?", jer to pitanje ima i nominativ. Gledaj i službu u rečenici.

U REČENICI
Vidim druga. / Vidim planinu. / Čitam knjigu.
Akuzativ se prepoznaje pomoću pitanja vidim koga i vidim šta

Akuzativ je zavisan padež

Akuzativ je zavisan padež. To znači da ne voli da stoji sam, već se vezuje za glagol ili predlog. Najčešće stoji uz glagol koji radnju prenosi na nekoga ili nešto.

Bez predloga: Marko piše domaći. Ana crta cvet. Gradim kuću.
Sa predlogom: idem u grad, trčim kroz šumu, brinem za druga.

Ova razlika je važna jer akuzativ bez predloga najčešće ima službu pravog objekta, a akuzativ sa predlogom može dobiti druga značenja.

Akuzativ kao zavisan padež

Pravi objekat — glavna služba akuzativa

Najčešća služba akuzativa u rečenici jeste pravi objekat. To je predmet, pojava ili biće na koje se radnja direktno prenosi.

PRAVI OBJEKAT = AKUZATIV BEZ PREDLOGA

Ana piše pismo. Šta piše? Pismo.

Marko piše domaći. Šta piše? Domaći.

Ana crta cvet. Šta crta? Cvet.

Kada akuzativ vrši službu pravog objekta, ispred njega ne stoji predlog.
Akuzativ u službi pravog objekta

Zašto akuzativ voli prelazne glagole?

Pravi objekat se javlja uz prelazne glagole, jer njihova radnja prelazi na predmet ili biće. Ako nešto čitaš, crtaš, gradiš, kupuješ ili vidiš — obično postoji objekat koji trpi radnju.

1. Nađi glagol: čitam.
2. Pitaj: šta čitam?
3. Odgovor je pravi objekat: knjigu.

Veza sa lekcijom o glagolima je direktna: akuzativ najviše voli glagole čija radnja prelazi na objekat.

GLAGOL + OBJEKAT

čitam knjigu

crtam cvet

gradim kuću

Muški rod: živo i neživo — velika caka

Ovde skoro svako napravi grešku, ali ti sada znaš foru koja spasava na kontrolnom. Kod imenica muškog roda u jednini oblik akuzativa zavisi od toga da li je nešto živo ili neživo.

Ž
Živo

Akuzativ je isti kao genitiv: dečak → vidim dečaka.

N
Neživo

Akuzativ je isti kao nominativ: telefon → vidim telefon.

Akuzativ muškog roda za živo i neživo

Živa bića: akuzativ isti kao genitiv

Kod imenica muškog roda u jednini koje označavaju živa bića, akuzativ je isti kao genitiv.

ŽIVO = KAO GENITIV

Nominativ: dečak

Genitiv: nema dečaka

Akuzativ: vidim dečaka

Isto važi za: vidim druga, psa, nastavnika, glumca.
Akuzativ za živa bića isti je kao genitiv

Neživi predmeti: akuzativ isti kao nominativ

Kod imenica muškog roda u jednini koje označavaju nežive predmete i pojave, akuzativ je isti kao nominativ.

NEŽIVO = KAO NOMINATIV

Nominativ: telefon

Akuzativ: vidim telefon

Nominativ: sto

Akuzativ: vidim sto

PRAVILO
Ako je živo, menja se kao genitiv. Ako nije živo, ostaje kao nominativ.
Akuzativ za nežive predmete isti je kao nominativ

Pravilo se prenosi i na prideve

Pravilo živo/neživo ne važi samo za imenicu, nego se prenosi i na pridev koji stoji uz imenicu muškog roda u jednini.

POGLEDAJ RAZLIKU

Živo: vidim lepog Jovu.

Neživo: vidim lep dan.

Ovo pravilo se posebno uči kod imenica muškog roda u jednini. Ne širi ga automatski na svaki rod i svaki broj.

LEP?

lep dan

lepog druga

oblik prati imenicu

Akuzativ sa predlozima dobija nove moći

Kada se pojave predlozi, akuzativ više ne mora biti pravi objekat. Tada može da označi pravac, vreme, način, namenu ili nepravi objekat.

NAJČEŠĆI PREDLOZI

kroz, niz, uz, u, na, za, među, nad, pod, pred, o, po, mimo

Predlozi se koriste da reč dobije tačno značenje: kuda ideš, kada nešto traje, kako se nešto radi ili za koga je nešto namenjeno.

Akuzativ sa predlozima

Pravac kretanja: kuda ideš?

Akuzativ sa predlozima često označava pravac kretanja, odnosno cilj ka kome se neko kreće. Tada pitamo: kuda?

AKUZATIV MESTA I PRAVCA

Putujemo u grad.

Idem u školu.

Šetali smo kroz šumu.

Dete trči niz ulicu.

PITANJE
Ako rečenica odgovara na pitanje kuda?, često je akuzativ.
Akuzativ označava pravac kretanja

Akuzativ ili lokativ uz U i NA?

Bratov savet: gledaj da li ima kretanja. Akuzativ i lokativ dele predloge u i na, ali ne znače isto.

1. Ako se krećeš ka cilju: idem u školu — akuzativ.
2. Ako si već tamo i miruješ: nalazim se u školi — lokativ.
3. Pitaj: kuda? akuzativ. Gde? lokativ.
Akuzativ voli kretanje prema cilju. Lokativ voli mirovanje.
Razlika između akuzativa i lokativa

Akuzativ za vreme

Akuzativ može da označi i vreme: kada se nešto dešava ili koliko traje.

PRIMERI ZA VREME

Čekam te celu nedelju.

Moj rođendan je u nedelju.

U avgustu putujemo na more.

Kupio sam kartu pred utakmicu.

Ovo nije pravi objekat, nego priloška odredba za vreme.

KADA?

u nedelju

celu nedelju

pred utakmicu

Akuzativ za način i namenu

Akuzativ sa predlozima može da pokaže kako se nešto radi ili za koga je nešto namenjeno.

NAČIN

Smeje se na sav glas.

Svi su govorili u jedan glas.

Spremila se na brzinu.

NAMENA

Ovo je poklon za moju drugaricu.

Cveće je kupio za ženu.

Akuzativ sa predlozima za način i namenu

Akuzativ kao nepravi objekat

Kada akuzativ stoji sa predlogom i dopunjuje glagol, može biti nepravi objekat. Tada ne trpi radnju direktno kao pravi objekat, nego dopunjuje značenje glagola.

PRIMERI

Nikola se zaljubio u Anu.

Ona liči na svoju mamu.

Merima se brine za Omera.

Ogrešio se o istinu.

NEPRAVI OBJEKAT

u Anu

na mamu

za Omera

Predlozi koje akuzativ deli sa instrumentalom

Predlozi među, nad, pod, pred mogu stajati uz akuzativ, ali i uz instrumental. Razlika je opet u značenju.

Akuzativ često pokazuje mesto završetka radnje: sakrio se pod sto, stao je pred kuću.
Ne gledaj samo predlog. Gledaj pitanje i značenje cele rečenice.

Ovo je isto pravilo kao kod u/na: predlog sam nije dovoljan za određivanje padeža.

Predlozi koje akuzativ deli sa instrumentalom

Greška 1 — glagol kontaktirati

Ovo pogreši skoro svako: u svakodnevnom govoru često čujemo "kontaktiraj me", ali u školskom gramatičkom objašnjenju ovaj glagol ide uz instrumental: kontaktiraj sa mnom ili kontaktiraj sa nama.

POGREŠNO → ISPRAVNO

Kontaktiraj nas. → Kontaktiraj sa nama.

Kontaktiraj me. → Kontaktiraj sa mnom.

Na kontrolnom napiši školski oblik: sa kim? sa nama, sa mnom.
Kontaktirati ide uz instrumental, ne uz akuzativ

Greška 2 — mešanje sa nominativom

Kod predmeta akuzativ i nominativ mogu imati isto pitanje šta?, pa tu nastaje zabuna. Rešenje: gledaj da li reč vrši radnju ili trpi radnju.

SUBJEKAT ILI OBJEKAT?

Olovka je na stolu. — olovka je subjekat, nominativ.

Vidim olovku. — olovku trpi radnju gledanja, akuzativ.

Ako reč trpi radnju i možeš dodati "vidim", vrlo verovatno je akuzativ.

PROVERA

Olovka piše? nominativ

Vidim olovku? akuzativ

uloga rešava padež

Zaključak

REZIME
Akuzativ je četvrti padež koji najčešće označava pojam koji trpi radnju i vrši službu pravog objekta.

Da sumiramo najbitnije:

  • Pitanja — koga? šta? Najlakše: vidim koga/šta.
  • Pravi objekat — akuzativ bez predloga: pišem domaći, crtam cvet.
  • Muški rod — živo kao genitiv, neživo kao nominativ.
  • Sa predlozima — pravac, vreme, način, namena, nepravi objekat.
  • U/na — kretanje je akuzativ, mirovanje je lokativ.

Za ponavljanje pogledaj imenice, vrste reči i deklinaciju. Akuzativ će ti biti mnogo lakši kad vidiš kako imenske reči menjaju oblik kroz padeže.

ZA PONAVLJANJE

vidim koga? vidim šta?

živo = genitiv

neživo = nominativ

Predlog nije dovoljan — gledaj značenje.

Savet: Kada si u sumnji, prvo probaj "vidim", zatim proveri da li postoji kretanje i da li je imenica muškog roda živa ili neživa.