Imenice

Imenice 5. razred — sve vrste, osobine i cake za kontrolni

Gde si! Spremaš se za kontrolni i na redu je gramatika? Možda ti imenice za 5. razred deluju kao nešto što si odavno prešao, ali sada priča postaje malo ozbiljnija. Učimo nove vrste i nova pravila.

Zvuči kao da ima previše toga da se pamti? Ne brini. Kad shvatiš logiku i povežeš to sa stvarima koje svakodnevno koristiš, biće ti prelako. Ajde da razjasnimo sve odjednom.

Imenice su osnovne građevinske cigle jezika.

Svaka rečenica koju napišeš — pa i ova — ima bar jednu imenicu. Zato je važno da ih savladaš.

Ilustracija imenica za 5. razred — gramatika srpskog jezika

Šta su imenice i koje su im osobine?

Imenice su promenljive reči kojima imenujemo bića (ljude, životinje), predmete i pojave (kišu, vetar, osećanja). Zovu se "promenljive" jer mogu da menjaju svoj oblik kroz padeže i brojeve.

Svaka imenica ima dve osnovne gramatičke osobine: rod i broj.

💡 Gramatičke kategorije imenica su: rod, broj i padež. O padežima ćemo kasnije, ali rod i broj su osnova svega.
✅ Imenice su promenljive i samostalne vrste reči kojima se imenuju bića, predmeti i pojave.
Promenljive i nepromenljive reči — srpski jezik 5. razred

Rod imenica — muški, ženski i srednji

Imenica uvek pripada jednom od $3$ roda. Rod ne možeš da menjaš — na primer, „kamen" je uvek muškog roda. Najlakše ćeš odrediti rod ako ispred reči staviš pokaznu zamenicu:

🔵 MUŠKI ROD (TAJ)

taj dečak, taj sto, taj avion, taj grad, taj pas

🟣 ŽENSKI ROD (TA)

ta devojčica, ta sveska, ta radost, ta škola, ta reka

🟢 SREDNJI ROD (TO)

to dete, to polje, to drvo, to more, to sunce

💡 U srpskom jeziku izdvaja se prirodni rod (koji se odnosi na pol živih bića) i gramatički rod, i oni se ne moraju nužno uvek poklapati.
Rodovi imenica — muški, ženski i srednji rod u srpskom jeziku

Broj imenica — jednina i množina

Kada imamo samo $1$ predmet, koristimo jedninu (olovka). Kada ih imamo $2$ ili više, koristimo množinu (olovke).

⚠️ Fora sa izuzecima! Neke imenice nemaju jedninu, već su uvek u množini! Zovu se pluralia tantum (pantalone, makaze, sanke, vrata). Sa druge strane, neke imaju samo jedninu i zovu se singularia tantum (vlastita imena poput Beograda ili nazivi materijala poput soli).
📌 SUPLETIVNI OBLICI

Neke imenice u jednini imaju jedan oblik, a u množini dobijaju potpuno drugačiji oblik sa različitim korenom. Najpoznatiji primer: čovek (jednina) → ljudi (množina).

Jednina i množina imenica — gramatika srpskog jezika

Podela imenica po značenju — 7 vrsta

U srpskom jeziku imenice delimo na tačno $7$ različitih vrsta na osnovu toga šta znače. Ovo obožavaju da pitaju na kontrolnom, pa idemo redom.

👤
Vlastite

Lična imena ljudi, životinja, gradova, planina

🏠
Zajedničke

Imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama

🌳
Zbirne

Skup bića ili predmeta kao jedna celina

🪨
Gradivne

Materija ili građa od koje je nešto napravljeno

💭
Misaone

Osećanja i osobine koje ne možeš da pipneš

🎤
Glagolske

Imenice nastale od glagola

🔢
Brojne

Imenice nastale od brojeva

📋 7 VRSTA IMENICA

Vlastite, zajedničke, zbirne, gradivne, misaone, glagolske i brojne.

Zapamti — svaka ima svoje pravilo i svoj primer!

1. Vlastite imenice — imena ljudi, gradova i planeta

Ovo su lična imena ljudi, životinja, gradova, planina, reka, država i planeta. Uvek se pišu velikim početnim slovom i najčešće nemaju množinu (ne možeš reći „tri Beograda").

📌 PRIMERI

Marko, Srbija, Dunav, Kopaonik, Jupiter, Reks, Miloš, Niš

✍️ U REČENICI
Moj drug Miloš putuje u Niš.
💡 Kad grad, reka ili planina ima dve reči, a druga reč je zajednička imenica, ona se piše malim slovom! Piše se: Fruška gora (ne Gora), Jadransko more (ne More). Ali ako su obe reči vlastito ime, idu oba velika: Novi Sad.
Vlastite imenice — rečnik srpskoga jezika Matica srpska

2. Zajedničke imenice — imena svih stvari oko nas

Ovo su imena bića, pojava i predmeta koji imaju zajedničke osobine. Ima ih mnogo i možemo ih lako prebrojati. Pišu se malim slovom i imaju množinu.

📌 PRIMERI

kuća (kuće), pas (psi), oblak (oblaci), čovek (ljudi), škola, drvo

✍️ U REČENICI
Ova škola ima veliko dvorište.
✅ Za razliku od vlastitih imenica, zajedničke imenice se pišu malim slovom i imaju oblike i za jedninu i za množinu.
Zajedničke imenice — predmeti i bića oko nas

3. Zbirne imenice — skup kao jedna celina

E, ovde pazi! Zbirne imenice označavaju skup više bića ili predmeta iste vrste, ali tako da ih posmatramo kao jednu celinu. Ne možemo tačno da ih izbrojimo u komade. Iako označavaju mnoštvo, one su gramatički uvek u obliku jednine!

📌 PRIMERI

lišće, deca, drveće, cveće, perje, telad, braća, kamenje

✍️ U REČENICI
U jesen opada žuto lišće. (Kažemo „opada", a ne „opadaju", jer je „lišće" jednina!)
⚠️ Česta greška: „Deca", „braća" i „drveće" nisu množina! To su zbirne imenice u jednini. Pravilno je: „Ovo drveće je visoko" (jednina), a ne „Ovo drveće su visoka".
Zbirne imenice — skup kao jedna celina

4. Gradivne imenice — materija od koje je nešto napravljeno

Označavaju materiju ili građu od koje je nešto napravljeno (tečnosti, metali, hrana). Ne možemo da ih prebrojimo (ne možeš reći „jedna voda", „dve vode"), već ih merimo na litar ili kilogram. Nemaju množinu.

📌 PRIMERI

voda, pesak, drvo, šećer, zlato, brašno, sneg, mleko, čokolada

✍️ U REČENICI
U kolač ide puno čokolade i mleka.
💡 Umesto brojanja, gradivne imenice se mere: „litar vode", „kilo šećera", „grama zlata".
Gradivne imenice — materijali i supstance

5. Misaone (apstraktne) imenice — ono što ne možeš da pipneš

To su stvari koje postoje, ali ne možeš da ih pipneš rukom, staviš u džep ili nacrtaš. To su naša osećanja i osobine.

📌 PRIMERI

ljubav, tuga, hrabrost, lepota, strah, mladost, radost, sreća, poštenje, nada, moć

✍️ U REČENICI
Njegova hrabrost nas je sve spasila.

💭 Kako da prepoznaš misaonu imenicu?

Probaj da je nacrtaš. Ako ne možeš — to je misaona imenica. Kako da nacrtaš „ljubav" ili „hrabrost"? Ne možeš! Zato su apstraktne.

Misaone imenice — osećanja i apstraktni pojmovi

6. Glagolske imenice — imenice nastale od glagola

Ovo su imenice koje su ukrale značenje od glagola! Nastale su od glagola i označavaju samu radnju, stanje ili zbivanje, ali se ponašaju kao imenice (možeš da ih menjaš po padežima).

📌 KAKO NASTAJU

Od glagola pevati → pevanje
Od glagola učiti → učenje
Od glagola crtati → crtanje
Od glagola uskrsnuti → uskrsnuće

✍️ U REČENICI
Njegovo pevanje se čulo do ulice.
💡 Pored najčešćih oblika (igranje, plakanje, čitanje), u glagolske imenice spadaju i: vožnja, borba, seoba, deoba, pobeda, plovidba, šetnja, otkriće, upis.
Glagolske imenice — nastanak od glagola

7. Brojne imenice — imenice nastale od brojeva

To su imenice koje su nastale od brojeva, ali nisu brojevi (jer mogu da se menjaju po padežima i ponašaju se kao prave imenice).

📌 PRIMERI

prvak (od „prvi"), petica (od „pet"), stotina (od „sto"), dvojica (od „dva"), trojica, četvorka, desetina

✍️ U REČENICI
Dobio sam peticu iz matematike, a nas trojica idemo na fudbal.
✅ Brojne imenice se menjaju po padežima: petica → petice → petici → peticu → peticom → petici.
Brojne imenice — nastale od brojeva

Bratov savet — Kako da ne pomešaš množinu i zbirnu imenicu?

🧠 TRIK
Probaj da staviš broj ispred. Zajedničku možeš da brojiš, zbirnu NE MOŽEŠ.
Korak 1 — Probaj broj
Zajednička: 1 cvet, 5 cvetova. (Može broj! To je množina).
Korak 2 — Proveri zbirnu
Zbirna: Možeš li reći 5 cveća? Ne možeš! Cveće je neograničen zbir.
Korak 3 — Zaključak
Ista fora važi za list/listovi (zajednička) i lišće (zbirna). Ako može broj → zajednička. Ako ne može → zbirna.
Bratov savet — razlika između zbirnih imenica i množine

Najčešće greške kod imenica

Ovo pogreši skoro svako, nemoj da te bude blam, samo obrati pažnju:

⚠️ GREŠKA 1: Mešanje zbirnih imenica i množine

Deca često misle da su reči „deca", „braća" ili „drveće" u množini. Nisu! To su zbirne imenice u jednini. Pravilno se kaže: „Ovo drveće je visoko" (jednina srednjeg roda), a ne „Ovo drveće su visoka".
⚠️ GREŠKA 2: Pogrešno veliko slovo kod vlastitih imenica

Kad grad, reka ili planina ima dve reči, a druga reč je zajednička imenica, ona se piše malim slovom! Piše se: Fruška gora (ne Gora), Jadransko more (ne More), Beli dvor (ne Dvor). Ali ako su obe reči vlastito ime, idu oba velika: Novi Sad.

🚀 PAMTI!

Zbirne ≠ množina. Vlastite + zajednička reč = malo slovo.

Ovo se traži na svakom kontrolnom!

Pluralia tantum — imenice koje imaju samo množinu

Evo još primera za imenice koje imaju samo oblik množine, a koje se mogu razvrstati u nekoliko logičnih grupa:

🦴 DELOVI TELA

usta, leđa, grudi, prsa, pluća

✂️ PREDMETI (dva dela = jedna celina)

makaze, vrata, naočare, merdevine, stube, sanke, nosila, jasle

👖 ODEVNI PREDMETI

pantalone, farmerice, gaće

🗞️ ŠTAMPANI MATERIJALI

novine, skripta

🗺️ GEOGRAFSKI POJMOVI

Karlovci, Vreoci, Divčibare, Vinkovci

Pluralia tantum — imenice koje imaju samo množinu

Singularia tantum — imenice koje imaju samo jedninu

Singularia tantum su imenice koje imaju samo oblik jednine. Tu spadaju:

  • Vlastita imena — Beograd, Srbija, Dunav, Marko
  • Gradivne imenice — so, pesak, zlato, voda
  • Misaone imenice — ljubav, hrabrost, radost
💡 Ove imenice ne mogu da se broje. Ne kažeš „dva Beograda" ili „tri ljubavi" (u bukvalnom smislu). One označavaju nešto što je jedinstveno ili neprekidno.
Singularia tantum — imenice samo u jednini

Padeži — 7 oblika svake imenice

Padeži su različiti oblici imenskih reči kojima se iskazuju različiti odnosi prema predikatu ili prema drugim rečima u rečenici. U srpskom jeziku ima $7$ padeža, a promena imenica po padežima se naziva deklinacija.

1️⃣
Nominativ

Ko? Šta? — dečak

2️⃣
Genitiv

Koga? Čega? — dečaka

3️⃣
Dativ

Kome? Čemu? — dečaku

4️⃣
Akuzativ

Koga? Šta? — dečaka

5️⃣
Vokativ

Obraćanje — dečače!

6️⃣
Instrumental

S kim? Čim? — dečakom

7️⃣
Lokativ

O kome? O čemu? — dečaku

📝 7 PADEŽA

Nominativ, Genitiv, Dativ, Akuzativ, Vokativ, Instrumental, Lokativ

Svaki padež menja nastavak imenice!

Uloge (službe) imenica u rečenici

Pošto su imenice samostalne reči, one u rečenici mogu vršiti sve službe reči. Njihove uloge mogu biti:

  • Subjekat — onaj koji vrši radnju (Dečak trči)
  • Objekat — onaj nad kojim se vrši radnja (Vidim dečaka)
  • Imenski deo predikata — (On je đak)
  • Apozicija — objašnjenje uz imenicu (Moj drug Marko)
  • Atribut — uz druga imenska značenja
  • Priloške odredbe — mesto, vreme, način

Zapamti: Iako obuhvataju sve navedene uloge, imenice u rečenici ubedljivo najčešće imaju službu subjekta i objekta.

🎯 GLAVNE ULOGE

Subjekat — ko vrši radnju

Objekat — nad kim se vrši radnja

Imenice su najčešće subjekat i objekat!

Prirodni naspram gramatičkog roda — u čemu je razlika?

Razlika između prirodnog i gramatičkog roda ogleda se u njihovoj podeli, ali i u tome na šta se primenjuju:

🔵 PRIRODNI ROD

Odnosi se isključivo na biološki pol živih bića i može biti samo muški i ženski.

🟣 GRAMATIČKI ROD

Predstavlja širu gramatičku kategoriju koja obuhvata apsolutno sve imenice (uključujući predmete i pojave) i ima tri oblika: muški, ženski i srednji rod.

⚠️ Prirodni i gramatički rod se ne moraju uvek poklapati. Postoje dvorodne imenice (pijanica, propalica) koje mogu imati dva roda zavisno od toga o kom se polu govori, i imenice koje menjaju rod (sluga).
Prirodni i gramatički rod imenica — razlika

Zbirne naspram gradivnih naspram misaonih — kako ih razlikovati?

Najlakše se uočava prema onome šta one imenuju — da li se radi o skupu predmeta, neprekidnoj materiji ili o nečemu što uopšte nije materijalno:

VrstaŠta imenujeMože da se broji?
ZbirneSkup bića/predmeta kao celinu❌ Ne (lišće, deca)
GradivneNeprekidnu materiju/supstancu❌ Ne (meri se: voda, zlato)
MisaoneOsećanja, osobine, pojmove❌ Ne (ljubav, hrabrost)

🔑 Ključna razlika

Zbirne i gradivne se odnose na fizički opipljive stvari, ali zbirne = mnoštvo pojedinačnih predmeta (mnogo listova → lišće), dok gradivne = neprekidna masa (voda, pesak). Misaone su potpuno druga kategorija — neopipljive (lepota, strah).

⚡ RAZLIKA U JEDNOM REDU

Zbirne = skup (drveće)

Gradivne = materija (voda)

Misaone = osećanje (ljubav)

Zbirne + gradivne = opipljive. Misaone = neopipljive.

Vlastite naspram zajedničkih imenica — razlika uz primere

Razlika se ogleda u tome šta tačno imenuju, ali i u njihovim gramatičkim i pravopisnim pravilima:

OsobinaVlastiteZajedničke
Šta imenujuKonkretne pojmove (Marko, Srbija)Opšte pojmove (čovek, grad)
Pisanje✅ Veliko slovo❌ Malo slovo
Množina❌ Najčešće nemaju✅ Imaju
BrojanjeNe možeš reći „tri Beograda"Možeš: „tri grada"
✅ Primeri vlastitih: Marko, Milan, Reks, Srbija, Novi Sad, Dunav, Kopaonik, Jupiter. Primeri zajedničkih: kuća, pas, čovek, škola, planina, reka.
Razlika između vlastitih i zajedničkih imenica

Zaključak — sve što treba da znaš o imenicama

📋 REZIME
Imenice su promenljive reči kojima imenujemo bića, predmete i pojave — i imaju 7 vrsta, 3 roda, 2 broja i 7 padeža.

Šta treba da zapamtiš:

  • 7 vrsta imenica: vlastite, zajedničke, zbirne, gradivne, misaone, glagolske i brojne
  • Rod: muški (TAJ), ženski (TA), srednji (TO) — ne može se menjati
  • Broj: jednina i množina, sa izuzecima (pluralia/singularia tantum)
  • Zbirne ≠ množina — stavi broj ispred da proveriš
  • Vlastite se pišu velikim slovom — ali druga reč kod složenica može biti mala
  • 7 padeža — nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ
  • Uloge u rečenici: subjekat, objekat, imenski deo predikata, apozicija, atribut, priloške odredbe

Sada si spreman za kontrolni! Za više gramatičkih lekcija, pogledaj vrste reči, nauči sve o padežima, pročitaj lekciju o zamenicama, glagolima, pridevima, predlozima, prilozima i brojevima.

🏆 IMENICE — GOTOVO!

7 vrsta, 3 roda, 2 broja, 7 padeža

Spremni za kontrolni! 💪

📝 Savet: Na kontrolnom, kad ne znaš koju vrstu imenice da napišeš — probaj da staviš broj ispred. Ako može → zajednička. Ako ne može → zbirna ili gradivna.