Stvaranje jugoslovenske države

Stvaranje jugoslovenske države — od ideje do Kraljevine SHS

Gde si, osmaku! Stvaranje nove države posle Prvog svetskog rata ume da deluje zapetljano: imaš odbore, veća, deklaracije, skupštine i političare koji se slažu oko cilja, ali se ne slažu oko načina.

Suština je ipak jasna: Srbi, Hrvati i Slovenci žele zajedničku državu, ali svako ima drugačiji strah i drugačiju računicu.

Dva plana ujedinjenja — austrougarski Sloveni ili savez sa Srbijom

Postojala su dva glavna plana. Prvi je bio da se ujedine Južni Sloveni koji žive unutar Austrougarske. Drugi, mnogo važniji za konačan ishod, bio je da se ti Sloveni ujedine sa nezavisnom Kraljevinom Srbijom.

Najveće prepreke bile su Austrougarska i Nemačka, jer su želele kontrolu nad Balkanom. Dok su te sile bile snažne, stvaranje jugoslovenske države bilo je teško ostvarivo. Njihov slom u ratu otvorio je vrata ujedinjenju.

Niška deklaracija — Srbija javno postavlja ratni cilj

U decembru 1914. Narodna skupština Srbije, pod vođstvom vlade Nikole Pašića, donosi Nišku deklaraciju. To je prvi zvanični dokument kojim Srbija objavljuje da njen ratni cilj nije samo odbrana Srbije.

U deklaraciji se ističe oslobođenje i ujedinjenje neoslobođene braće: Srba, Hrvata i Slovenaca. To je prvi zvanični korak ka Jugoslaviji, iako još nisu bili rešeni naziv države, granice i njeno unutrašnje uređenje.

Jugoslovenski odbor — lobiranje za zajedničku državu

Da bi se odbranili od italijanskih teritorijalnih zahteva, 1915. osnovan je Jugoslovenski odbor, uz pomoć srpske vlade. Sedište mu je bilo u Londonu, a na čelu je bio hrvatski političar Ante Trumbić.

Odbor su činili ugledni srpski, hrvatski i slovenački političari iz Austrougarske. Njihov zadatak bio je da kod savezničkih vlada objašnjavaju zašto Južni Sloveni treba da se ujedine i zašto Dalmacija i Istra ne smeju trajno pripasti Italiji.

Krfska deklaracija — dogovor na ostrvu spasa

Srpska vlada i Jugoslovenski odbor pregovarali su na grčkom ostrvu Krfu. Rezultat je Krfska deklaracija iz 1917. godine, jedan od najvažnijih dokumenata za stvaranje Kraljevine SHS.

Deklaracija je buduću državu definisala kao ustavnu, demokratsku i parlamentarnu monarhiju na čelu sa dinastijom Karađorđević. Srbi, Hrvati i Slovenci proglašeni su ravnopravnim narodom sa tri imena.

Ostrvo Krf već je bilo važno u srpskoj istoriji zbog oporavka vojske posle Albanske golgote, pa je zato imalo i snažnu simboliku u ovim pregovorima.

Ženevska deklaracija — pokušaj drugačijeg uređenja

U novembru 1918. nastaje Ženevska deklaracija, odnosno sporazum koji pokušava da drugačije uredi prelaz ka zajedničkoj državi. U pregovorima učestvuju srpska vlada, Jugoslovenski odbor i Narodno vijeće iz Zagreba.

Za razliku od Krfske deklaracije, Ženevska je predviđala da do donošenja ustava postoje dva ravnopravna centra: Srbija i Država SHS. To je ličilo na labaviji, skoro dualni model vlasti. Sporazum je brzo propao jer ga nisu prihvatili ključni politički faktori.

Italijanska opasnost — zašto se žurilo?

Kada se rat završio, Italija je požurila da ostvari ono što joj je obećano Londonskim ugovorom. Njena vojska ulazila je u delove primorja i pretila da zauzme još važnih teritorija.

Država SHS nije imala dovoljno snage da se sama odbrani. Zato je ujedinjenje sa Srbijom postalo hitno pitanje: Kraljevina Srbija bila je priznata saveznica pobedničke Antante i imala je vojsku koja je upravo oslobađala zemlju.

Podgorička skupština — Crna Gora se prisajedinjuje Srbiji

U Crnoj Gori je Podgorička skupština 26. novembra 1918. donela odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. Time je i Crna Gora, koja je tokom rata prošla kroz okupaciju i političku krizu, ušla u proces zajedničkog ujedinjenja.

Ova odluka bila je politički važna, ali i kasnije sporna za deo crnogorskog društva. Za lekciju je najvažnije da znaš redosled: prvo lokalna prisajedinjenja, zatim opšte proglašenje Kraljevine SHS u Beogradu.

Država SHS i Kraljevina SHS — slična imena, velika razlika

Ovo je najčešća zamka. Država SHS nastala je u Zagrebu u jesen 1918. i obuhvatala je južnoslovenske krajeve bivše Austrougarske. Bila je kratkotrajna, nepriznata i bez snažne vojske.

Kraljevina SHS nastala je 1. decembra 1918. u Beogradu ujedinjenjem Države SHS sa Kraljevinom Srbijom, kojoj su se već prisajedinile Vojvodina i Crna Gora.

Hronologija — najbrži put kroz lekciju

Da ne pobrkaš redosled, drži se ove vremenske linije. Ona ti rešava većinu pitanja na kontrolnom.

Za širi međunarodni okvir posle rata poveži ovu lekciju sa Mirovnom konferencijom u Parizu i kasnijim rušenjem Versajskog sistema.

Zaključak

Ujedinjenje je ostvarilo veliki istorijski cilj, ali nije rešilo sve probleme. Različiti pogledi na uređenje države otvoriće sukobe koji će obeležiti međuratnu Kraljevinu SHS.