Albanska golgota i okupacija Srbije, Solunski front

Albanska golgota, okupacija Srbije i Solunski front

Gde si, drugaru! Spremaš se za onaj čuveni, najteži kontrolni iz istorije o Prvom svetskom ratu? Znam, kada otvoriš knjigu i vidiš događaje iz 1915. i 1916. godine, sve deluje teško i puno detalja.

Ovo nije samo lekcija za ocenu.

Ovo je priča o najvećoj drami i jednom od najvećih podviga u istoriji srpskog naroda: stradanje, povlačenje, oporavak i povratak vojske u borbu.

Pratimo epidemiju tifusa, napad sa tri strane, Albansku golgotu, Mojkovac, Krf, Vido, Kajmakčalan, okupaciju Srbije i Toplički ustanak.

Ova lekcija se direktno nastavlja na srpske i crnogorske pobede 1914. godine.

Albanska golgota i povlačenje srpske vojske

1915. godina — zatišje, pa epidemija tifusa

Posle pobeda na Ceru i Kolubari krajem 1914. godine, u Srbiji je u prvoj polovini 1915. godine nastalo zatišje. Ali umesto pušaka, progovorio je nevidljivi neprijatelj: pegavi tifus.

Zaraza je krenula od zarobljenih austrougarskih vojnika, a zatim se brzo proširila među srpskom vojskom i civilima. Za samo nekoliko meseci bolest je odnela oko 100.000 života.

⚠️ Važno: Srbija u 1915. ne ulazi odmorna. Ulazi iscrpljena, opljačkana ratom, bolešću i velikim gubicima.

Za razumevanje zašto je Srbija već bila istrošena, vrati se i na Balkanske ratove.

Srpsko sanitetsko vozilo i teški uslovi u ratu

Centralne sile spremaju veliki napad

Dok se Srbija borila sa bolešću, Centralne sile su kovale novi plan. Uspeli su da privuku Bugarsku na svoju stranu i pripremili ogromnu ofanzivu za jesen 1915. godine.

Bugarska je želela osvetu i teritorije u Makedoniji, pa je njen ulazak u rat bio posebno opasan za Srbiju. To je značilo da neprijatelj više ne napada samo sa severa i zapada, već i sa istoka.

💡 Bugarska je Srbiji udarila u leđa, jer je presecanjem puta ka Vardaru zatvorila najlogičniji pravac povlačenja prema Grčkoj.

Ovo je nastavak šire ratne slike iz lekcije Svet u Prvom svetskom ratu - uzroci i povod.

Bugarska vojska kao deo napada na Srbiju 1915. godine

Napad sa tri strane

Napad je počeo u oktobru 1915. godine. Pod komandom nemačkog feldmaršala Makenzena, na Srbiju je krenulo oko 800.000 dobro opremljenih vojnika. Srpska vojska imala je oko 300.000 boraca.

⬅️

Zapad

Austro-Ugari preko Drine.

⬆️

Sever

Nemci preko Dunava.

➡️

Istok

Bugari sa boka i u pozadinu.

Beograd je pao prvi, a srpske jedinice su se, uz otpor, povlačile ka jugu.

ODNOS SNAGA

Centralne sile: oko 800.000 vojnika.

Srbija: oko 300.000 boraca.

Napad dolazi sa tri strane.

Kosovo i odluka o povlačenju

Plan je bio da se srpska vojska povuče dolinom Vardara ka Grčkoj, gde bi mogla da se spoji sa saveznicima. Ali Bugari su presekli taj pravac. Francuzi i Britanci nisu stigli na vreme u pomoć.

Srpska vojska, državni vrh i desetine hiljada izbeglih civila našli su se na Kosovu u gotovo bezizlaznoj situaciji. Jedini slobodan pravac vodio je preko Crne Gore i Albanije ka Jadranskom moru.

⚠️ Odluka je bila strašna, ali jedina moguća: preći preko planina i sačuvati vojsku, umesto predaje.

Povlačenje srpske vojske preko Kosova ka Albaniji

Albanska golgota — led, glad i bela smrt

U kasnu jesen 1915. godine počelo je povlačenje preko zavejanih, divljih planina Crne Gore i Albanije. Taj strašni marš naziva se Albanska golgota.

Bez puteva, po nezapamćenom mrazu i snegu, gladni i iznemogli, hiljade ljudi umiralo je od smrzavanja, gladi, bolesti i napada lokalnih albanskih plemena. Zbog toga se često pominje izraz bela smrt.

💡 Kroz ovaj put prošli su i ostareli kralj Petar I Karađorđević i teško bolesni vojvoda Radomir Putnik, koga su vojnici nosili u improvizovanoj nosiljci.

Putnikova uloga se vezuje i za raniju odbranu Srbije iz 1914. godine u lekciji o prvim ratnim pobedama.

Preživeli srpski vojnici čekaju ukrcavanje posle Albanske golgote

Mojkovačka bitka — Crna Gora čuva leđa Srbiji

Dok se srpska vojska povlačila kroz planinske klance, crnogorska vojska ostala je da joj čuva leđa. Na sam Božić, 6. i 7. januara 1916. godine, odigrala se Mojkovačka bitka.

Crnogorska vojska, pod komandom serdara Janka Vukotića, zaustavila je snažnu austrougarsku armiju i obezbedila srpskoj vojsci dragoceno vreme za povlačenje prema moru.

ZA TEST

Mojkovac znači: Crna Gora žrtvuje snagu da bi spasla srpsku vojsku u povlačenju.

Serdar Janko Vukotić komandant u Mojkovačkoj bici

Pad Crne Gore 1916. godine

Posle Mojkovca, Austro-Ugarska je nastavila pritisak. Ubrzo je zauzeto Cetinje, a crnogorska vlada je 16. januara 1916. godine kapitulirala.

Kralj Nikola Petrović napustio je zemlju. Crna Gora je okupirana, ali njena vojska na Mojkovcu nije izdala Srbiju. Naprotiv, dala je ogroman doprinos spasavanju srpske vojske.

⚠️ Ne piši da je Crna Gora izdala Srbiju. Kapitulirala je tek posle velike žrtve na Mojkovcu.

Za položaj Crne Gore pre rata podseti se lekcije Crna Gora na početku 20. veka.

MOJKOVAC

6-7. januar 1916.

Janko Vukotić.

Zaštita srpskog povlačenja.

Krf — ostrvo spasa i država u izbeglištvu

Početkom 1916. godine, preživeli srpski vojnici i civili prebačeni su savezničkim brodovima na grčko ostrvo Krf. Srbija je ostala bez teritorije, ali njena država nije nestala.

Krf je postao sedište srpske vlade, a tamo je nastavila rad i Narodna skupština. Otvorene su škole za oko 4.000 srpskih đaka i studenata koji su preživeli povlačenje.

✅ Krf čuva kontinuitet države: vlada, skupština, diplomatija, škole i vojska nastavljaju da postoje.

Krf kao ostrvo spasa za srpsku vojsku i narod

Vido i Plava grobnica

Dolazak na Krf nije odmah značio kraj stradanja. Saveznici nisu imali dovoljno vremena da pripreme prihvat za toliko izmučenih ljudi. Najteži bolesnici i ranjenici iskrcavani su na obližnje ostrvo Vido.

Vido je postalo ostrvo smrti. Pošto nije bilo dovoljno mesta za sahranjivanje, hiljade preminulih srpskih boraca spuštene su u more. To more je pesnik Milutin Bojić opevao kao Plavu grobnicu.

💡 Plava grobnica je simbol najvećeg stradanja, ali i poštovanja prema onima koji su umrli posle golgote.

More kod Krfa kao Plava grobnica srpskih vojnika

Vaskrs vojske na Krfu

Na Krfu se srpska vojska, uz pomoć saveznika, oporavila: vojnici su nahranjeni, lečeni, obučeni u nove uniforme i ponovo naoružani. Na čelo Generalštaba postavljen je general Petar Bojović.

Francuska i Velika Britanija pomagale su izdržavanje, opremanje i reorganizaciju srpske vojske. Od izmučenih kolona ponovo je stvorena ozbiljna ratna snaga.

VASKRS VOJSKE

Srbija je izgubila teritoriju, ali je sačuvala državu, vojsku i cilj povratka u otadžbinu.

General Petar Bojović u vreme oporavka srpske vojske

Solunski front — povratak srpske vojske u borbu

Oko 150.000 oporavljenih i naoružanih srpskih vojnika prebačeno je na Solunski front. Tamo su držali položaje zajedno sa Francuzima, Britancima i Grcima.

Srpski vojnici nisu ratovali samo da pomognu saveznicima. Njihov glavni cilj bio je povratak kući i oslobođenje okupirane Srbije.

✅ Solunski front je bio mesto na kome se srpska vojska vratila među velike saveznike kao ozbiljna borbena snaga.

Ovaj front će presudnu ulogu imati u završnici rata, što se vidi u lekciji Evropa i svet 1916-1918.

Kajmakčalan — Kapija slobode

Već u jesen 1916. godine, srpska vojska je krenula u snažan napad na strateški vrh Kajmakčalan, visok više od 2500 metara. Bugari su ga zbog utvrđenja zvali Borisov grad, a srpski vojnici Kapija slobode.

Posle teških borbi, vrh je osvojen 30. septembra 1916. godine. To je bio prvi veliki uspeh oporavljene srpske vojske posle Albanske golgote i Krfa.

Zašto Kapija slobode?

Zato što je pobeda otvorila put ka povratku u otadžbinu i dokazala da srpska vojska nije uništena.

Kajmakčalan je psihološki vaskrs srpske vojske.

KAJMAKČALAN

Jesen 1916.

Kapija slobode.

Prvi veliki trijumf posle Krfa.

Bitolj i zatišje do 1918.

Posle Kajmakčalana, srpske i savezničke snage oslobodile su Bitolj u novembru 1916. godine. Bio je to prvi oslobođeni grad na putu ka domovini.

Nakon tih pobeda, front se uglavnom umirio sve do sudbonosne 1918. godine. Srpska vojska je čekala pravi trenutak za veliki proboj koji će pokrenuti oslobođenje.

💡 Kajmakčalan i Bitolj su najava konačnog proboja Solunskog fronta 1918. godine.

Bitolj oslobođen posle borbi na Solunskom frontu

Srbija pod okupacijom

Dok je srpska vojska bila na Solunskom frontu, domovina je živela pod okupacijom. Srbija je bila podeljena u dve okupacione zone.

Zona	Okupator	Oblast
Zapadna zona	Austro-Ugarska	Zapadni i severni delovi Srbije.
Istočna i južna zona	Bugarska	Istok i jug Srbije.

Privreda je pljačkana, kretanje stanovništva ograničeno, a hiljade civila odvođene su u logore. Rat za narod nije prestao okupacijom; samo je promenio oblik.

Život stanovništva iza fronta poveži i sa lekcijom Iza frontova Velikog rata.

Bugarizacija, logori i svakodnevni teror

Najbrutalniji pritisak sprovodili su Bugari u svojoj okupacionoj zoni. Sprovodili su bugarizaciju: zabranjivali su srpski jezik, pismo, tradiciju i knjige, a ljudima su menjana i prezimena.

Preko 15.000 civila odvedeno je u logore. Okupator je pokušavao da slomi identitet naroda, ne samo njegovu vojsku.

⚠️ Bugarizacija znači nasilno pretvaranje stanovništva u Bugare, kroz zabranu jezika, škole, tradicije i imena.

OKUPACIJA

Pljačka.

Logori.

Zabrana jezika.

Nasilna bugarizacija.

Toplički ustanak 1917. godine

Kada su Bugari početkom 1917. godine pokušali da nasilno mobilišu srpske mladiće u svoju vojsku, narodu je prekipelo. Izbio je Toplički ustanak.

Vođa ustanka bio je četnički vojvoda Kosta Vojinović. Ustanici su u početku imali uspehe i oslobodili Kuršumliju, Prokuplje, Lebane i Blace.

Međutim, bugarska i nemačka vojska pokrenule su velike snage i u martu 1917. krvavo ugušile ustanak. Usledila je stravična odmazda: paljena su sela, narod je mučen, a ubijeno je oko 20.000 civila.

ZA TEST

Toplički ustanak je jedini veliki ustanak u okupiranoj Evropi tokom Prvog svetskog rata.

TOPLICA

1917.

Kosta Vojinović.

Otpor nasilnoj mobilizaciji.

Vođe i pojmovi koje moraš znati

Ova lekcija ima mnogo imena. Najlakše je da ih pamtiš po ulozi.

Pojam ili ličnost	Značenje
Makenzen	Nemački komandant velike ofanzive na Srbiju 1915.
Janko Vukotić	Komandant crnogorske vojske u Mojkovačkoj bici.
Petar Bojović	General na čelu Generalštaba posle oporavka na Krfu.
Kajmakčalan	Kapija slobode i prva velika pobeda posle oporavka.
Kosta Vojinović	Vođa Topličkog ustanka.
Plava grobnica	More kod Vida gde su sahranjivani preminuli srpski borci.

Bratov savet i najčešće greške

Najlakše pamćenje ide kroz tri reči: Mojkovac čuva povlačenje, Krf obnavlja vojsku, Kajmakčalan otvara povratak.

Greška 1: Crna Gora je izdala Srbiju 1916.

Netačno. Crnogorci su na Mojkovcu pomogli spas srpske vojske, pa tek zatim, slomljeni nadmoćnom silom, kapitulirali.

Greška 2: mešanje zona okupacije

Zapamti: Bugarska drži istok i jug Srbije; Austro-Ugarska drži zapadnu zonu.

Greška 3: Toplički ustanak je podignut na Solunskom frontu

Netačno. Ustanak je podignut u okupiranoj Srbiji, u oblasti Toplice, a ne na liniji fronta.

Mojkovac brani, Krf leči, Kajmakčalan otvara vrata slobode.

FORMULA

Mojkovac = Janko Vukotić.

Toplica = Kosta Vojinović.

Kajmakčalan = Kapija slobode.

Zaključak

REZIME

Albanska golgota je najveće stradanje, a Krf i Solunski front pokazuju vaskrs srpske vojske.

Da sumiramo najbitnije:

1915. Srbija je iscrpljena tifusom i napadnuta sa tri strane.
Albanska golgota je povlačenje preko Crne Gore i Albanije ka Jadranu.
Mojkovačka bitka omogućila je srpskoj vojsci dragoceno vreme za povlačenje.
Krf je sačuvao srpsku državu i obnovio vojsku.
Vido i Plava grobnica simboli su ogromnog stradanja posle golgote.
Kajmakčalan je Kapija slobode i prva velika pobeda posle oporavka.
Toplički ustanak pokazuje otpor naroda pod okupacijom.

Srbija je krvarila, ali nije poklekla. Oporavak na Krfu i pobeda na Kajmakčalanu najavili su juriš koji će 1918. doneti slobodu. Nastavak tog puta pratiš kroz lekciju o završnici Prvog svetskog rata.