Uspon srednjovekovnih monarhija

Sukobi papa i careva i rađanje modernih država

Pozdrav šestaci! Do sada smo naučili kako je carstvo Karla Velikog podeljeno na tri dela i kako je nastao feudalizam — sistem u kome su lokalni plemići i vitezovi držali skoro svu moć. Danas učimo kako su vladari, teškom mukom, počeli da obuzdavaju drsku vlastelu i grade jake države.

Tri velika fronta poznog srednjeg veka:

Nemačka — car i papa se svađaju ko je glavni;
Francuska — kralj se bori protiv prebogatih grofova;
Engleska — plemići krote kralja i stvaraju Parlament.

Iz feudalnog haosa polako se rađa centralna vlast. ⚔️

Karta srednjovekovne Evrope u poznom srednjem veku

Nemačka — slaba carska vlast

Posle raspada Franačke, njen istočni deo (teritorija današnje Nemačke) zadržao je svest o carskoj tituli. Ali nemački carevi nisu uspevali da ujedine zemlju — država je bila rascepkana na velika vojvodstva kojima su upravljali moćni oblasni gospodari.

Da bi sačuvali krunu, carevi su tražili saveznike — pronašli su ih u bogatom građanstvu i hrišćanskoj crkvi.

⚖️ KOREN PROBLEMA

Oslanjajući se na crkvu, carevi su počeli i da se drsko mešaju u njena pitanja — što će dovesti do velikog sukoba.

Srednjovekovni grad, oslonac carske vlasti

Kako su se carevi mešali u crkvu

Carevi su počeli da se ponašaju kao da je crkva njihova: sami su postavljali crkvene starešine — biskupe i opate.

Najgore od svega — bukvalno su prodavali visoka crkvena zvanja onome ko da više novca!

Ovo je razbesnelo zvaničnu crkvu u Rimu, koja je rešila da tome stane na put.

💰 PROBLEM

Car postavlja biskupe i opate.

Prodaja crkvenih zvanja za novac.

Rim: „dosta je bilo!"

Papa Grgur VII i velika reforma

Na scenu stupa neustrašivi papa Grgur VII (1073–1085. godine). On je pokrenuo veliku reformu crkve.

⛪ ŠOKANTNO PRAVILO

Pape su iznad svih svetovnih vladara — pa i iznad samog cara!

Time je papa zabranio carevima da postavljaju crkvene starešine i otvorio direktan sukob sa najmoćnijim vladarem Evrope.

Sukob cara Hajnriha IV i pape

Papinim pravilima se žestoko suprotstavio nemački car Hajnrih IV. Okupio je svoje biskupe u Nemačkoj i doneo odluku da papu proglasi zbačenim sa vlasti.

Papa Grgur VII mu je uzvratio smrtonosnim političkim udarcem:

⚡ MAT U DVA POTEZA

Isključio je cara iz crkve (bacio anatemu) i zvanično oslobodio sve careve podanike i vazale njihove zakletve na vernost!

Carevi vazali i neprijatelji jedva su dočekali ovaj trenutak i okrenuli mu leđa. Hajnrih IV shvata da gubi presto.

Odlazak u Kanosu (1077) — poniženje o kome se priča

U zimu 1077. godine, car prelazi zaleđene Alpe i stiže pred zidine zamka Kanosa u Italiji, gde je papa boravio.

❄️ KANOSA 1077.

Car Hajnrih IV tri dana bosonog na snegu čeka papin oproštaj.

Najmoćniji vladar Evrope stoji tri dana na debelom minusu, u skromnoj odeći grešnika, moleći papu da mu oprosti! Papa mu je na kraju oprostio i povukao kaznu.

Izraz „odlazak u Kanosu" postao je večni simbol potpunog pokoravanja i poniženja. Posle ovoga, uticaj rimskog pape naglo je porastao.

Francuska — borba protiv prebogatih grofova

Na teritoriji nekadašnje Zapadne Franačke polako se koristi naziv Francuska. Ali situacija za vladare nije bila sjajna — država je bila podeljena na gomilu nezavisnih vojvodstava i grofovija.

Šokantno: posedi nekih lokalnih grofova bili su veći i bogatiji od kraljevskog domena! Iako su zvanično bili kraljevi vazali, kovali su svoj novac, vodili samostalnu politiku i međusobno ratovali.

🏰 RASCEPKANOST

Grofovi bogatiji od kralja.

Sopstveni novac i politika.

Kralj „glavni" samo na papiru.

Savez sa gradovima i centralni sud

Da bi slomili moć neposlušne vlastele, francuski kraljevi primenjuju proverenu taktiku: savez sa crkvom i bogatim građanstvom.

🤝 ZAŠTO SAVEZ FUNKCIONIŠE

Građanima je trebao mir i sigurni putevi za trgovinu (što im nasilni plemići nisu davali), a crkva je želela zaštitu imanja.

Uz njihovu pomoć, kralj osniva centralni sud u Parizu i polako izjednačava zakon u celoj državi.

Jačanje centralne vlasti teklo je izuzetno sporo — jaka francuska država stvorena je tek posle nekoliko vekova borbe.

Srednjovekovni grad, saveznik kralja u jačanju vlasti

Engleska — jaka kraljevska vlast

U Engleskoj se utakmica odigrala u suprotnom smeru! Dok je francuski kralj tek otimao moć plemićima, engleski vladari su od samog početka (posle normanskog osvajanja 1066. godine) imali izuzetno čvrstu i jaku vlast.

To se engleskoj vlasteli uopšte nije dopadalo, pa su stalno vrebali priliku da ograniče kraljevu samovolju.

Slabi kralj Jovan bez Zemlje

Prilika se ukazala početkom XIII veka, za vreme kralja Jovana bez Zemlje. Bio je užasno slab vladar — izgubio je skoro sve teritorije u Francuskoj i nametnuo narodu nerealno visoke poreze da plati propale ratove.

Besni krupni plemići (baroni), uz podršku građana, podigli su bunu, zauzeli London i priterali kralja uza zid.

👑 JOVAN BEZ ZEMLJE

Izgubio posede u Francuskoj (otud nadimak).

Visoki porezi → pobuna barona.

Baroni zauzimaju London.

Velika povelja sloboda (1215)

Baroni su prisilili kralja Jovana da 1215. godine potpiše najvažniji dokument ustavne istorije — Veliku povelju sloboda (latinski: Magna Carta Libertatum) 📜.

Poveljom je kralj morao pismeno da garantuje prava crkve, vlastele i slobodnih građana.

⚖️ NAJVAŽNIJE PRAVILO

Niko, pa ni sam kralj, ne može biti iznad zakona!

📜 1215.

Magna Carta Libertatum.

Kralj garantuje prava crkve, vlastele, građana.

Zakon iznad kralja — temelj demokratije.

Zašto je Magna karta ključna za demokratiju

Magna karta je prvi korak ka vladavini zakona — primorala je kralja da se odrekne dela prava i pismeno garantuje prava podanika.

Važna ograda: povelja je štitila isključivo slobodne ljude (plemstvo, sveštenstvo i slobodne građane). Zavisni seljaci, robovi i sirotinja na nju nisu imali pravo.

Ipak, ona je uspostavila sam princip građanskih prava koji je postao temelj modernih demokratskih društava.

🗽 NASLEĐE

Princip: zakon iznad vladara.

Prava — ali tada samo za slobodne ljude.

Temelj modernih ustava i demokratije.

Nastanak engleskog Parlamenta (1265)

Pošto kasniji kraljevi nisu hteli da poštuju povelju, sukobi su nastavljeni — i 1265. godine u Engleskoj se prvi put sastaje Parlament!

🏛️ KO JE ČINIO PARLAMENT

Velikaši i sveštenici, ali i po dva sitna viteza iz svakog okruga i po dva bogata građanina iz svakog grada.

Parlament je postao stalna institucija: kralj više nije mogao samostalno da donosi zakone ni da uvodi poreze bez odobrenja Parlamenta — početak modernog upravljanja državom.

Srednjovekovni sabor, preteča Parlamenta

Francuska naspram Engleske

Put ka centralnoj vlasti tekao je u dva potpuno suprotna smera:

Pitanje	Francuska	Engleska
Početna vlast	slaba (rascepkanost)	jaka (posle 1066)
Smer borbe	kralj otima moć vlasteli	vlastela ograničava kralja
Ishod	jaka centralna država	kralj deli vlast sa Parlamentom

↔️ DVA SMERA

Francuska: kralj jača (centralizacija).

Engleska: kralj se ograničava (parlament).

Isti cilj — uređena država — različit put.

Srpski zakonici — Zakonopravilo Svetog Save

Dok se Evropa borila za zakone, i Srbija je gradila svoje. Zakonopravilo Svetog Save (Nomokanon ili Krmčija) sastavio je Sveti Sava 1219. godine — često se smatra prvim srpskim ustavom.

Njime je uređena velika oblast društvenih odnosa, uključujući crkveno i građansko pravo.

Građanski deo temeljio se na rimsko-vizantijskom pravu (Justinijanovi zakoni), čime je Srbija postala deo evropske i hrišćanske civilizacije — više u srednjovekovnoj kulturi Srba.

Srpska srednjovekovna freska, doba Svetog Save

Dušanov zakonik

Najznačajniji pravni dokument srednjovekovne Srbije je Dušanov zakonik — pravi ustav države cara Dušana. Proglašen je na saboru u Skoplju 1349. i dopunjen u Seru 1354. godine.

⚖️ ŠTA JE UREDIO

Car Dušan je hteo da ujednači pravni poredak i obuzda preteranu vlastelu koja je slabila državu. Zakonik je propisao prava i obaveze staleža — vlastele i sebra.

Posebno važno: članovi 171 i 172 propisivali su nezavisnost sudstva — sud sudi po zakonu, a ne po volji vladara ili lokalnih moćnika.

Rudarski zakonik despota Stefana

Treći veliki srpski zakonik je Rudarski zakonik, donet u doba despota Stefana Lazarevića — u vreme privrednog preporoda Srpske despotovine.

Pošto se država razvijala zahvaljujući bogatim rudnicima, ovaj zakonik je regulisao rudarsku proizvodnju i život u rudarskim centrima.

Bratov savet — šta je „centralna vlast"

💡 BRATOVA FORMULA

Centralna vlast = svim delovima države upravlja se iz jednog centra (prestonice), gde važe isti zakoni za sve.

Suprotnost je feudalna rascepkanost — gde je svaki mali grof šef u svom selu i kroji pravila kako mu se prohte.

🎯 ZAPAMTI

Centralna vlast = jedan centar, isti zakoni.

Rascepkanost = svako svoj gazda.

Cela lekcija = put od rascepkanosti ka centru.

Najčešće greške

Dve zamke na kojima odeljenje redovno gubi bodove — zapamti ih.

Ko se kome poklonio u Kanosi?

U Kanosi se car ponizio papi! Hajnrih IV je tri dana bosonog na snegu molio papu Grgura VII za oproštaj da bi sačuvao krunu — NIJE car svrgnuo papu, nego obrnuto.

Da li je Magna karta dala prava robovima?

Ne! Magna karta iz 1215. garantuje prava isključivo slobodnim ljudima (plemstvu, sveštenstvu i slobodnim građanima). Zavisni seljaci i sirotinja na nju nisu imali nikakvo pravo.

Ukratko: Kanosa = car se ponizio papi; Magna karta = samo slobodni ljudi.

⚠️ PAMTI

Kanosa: car moli papu (ne obrnuto).

Magna karta: samo slobodni, ne robovi.

Dve sitnice — dva sigurna boda.

Zaključak

REZIME

Pozni srednji vek je vreme rađanja modernih ustavnih i državnih pravila.

Da sumiramo najbitnije:

Kanosa 1077 — papa Grgur VII ponizio cara Hajnriha IV
Francuska — kralj savezom sa gradovima gradi centralnu vlast
Magna Carta 1215 — niko nije iznad zakona; Parlament 1265
Centralna vlast naspram feudalne rascepkanosti
Srpski zakonici — Zakonopravilo Svetog Save, Dušanov i Rudarski zakonik

Kroz dramu u Kanosi, francuske saveze i englesku Magna kartu, Evropa je počela da gradi zakone i institucije koje i danas koristimo — temelj na kojem raste i srpska država.