Pozdrav šestaci! Prešli smo prelazak iz srednjeg u novi vek — Gutenbergovu štampariju, otkriće Amerike i verske potrese reformacije. Danas učimo kako su kraljevi dobili moć kakvu niko pre njih nije imao.
Doba neograničene moći
Vitezovi u oklopima gube ulogu zbog pušaka, a na scenu stupaju kraljevi koji zidaju dvorce od zlata i ogledala i sami donose apsolutno sve zakone. ⚔️
Hajde da prođemo lekciju korak po korak i obezbedimo ti čistu peticu!
Tokom srednjeg veka Evropom su vladale feudalne monarhije. U njima je kralj bio slab — moć mu je zavisila od ćudi krupnih plemića (velmoža). Ako plemići ne pošalju svoje vitezove u rat, kralj je bio nemoćan.
Kralj slab, zavisi od plemića.
Države rascepkane.
Svaka oblast: svoj novac i zakoni.
Početkom Novog veka, bogata i pismena građanska klasa (trgovci, bankari, vlasnici manufaktura) rešila je da prekine rasulo. Trebao im je mir i jedinstveni zakoni da bi razvijali posao.
Građanstvo daje vladaru novac (porez).
Vladar zavodi mir i jedinstvene zakone.
Gubitnik: neposlušno plemstvo.
To je oblik uređenja u kom vladar ima potpuno neograničenu (apsolutnu) vlast: sam donosi zakone, upravlja privredom i vojskom, a sedište države postaje raskošni dvor u prestonici.
Vladar = neograničena vlast, sam donosi zakone.
„Božansko pravo kraljeva".
Najmoćnije: Španija, Francuska, Rusija.
Novovekovna istorija ne može se zamisliti bez Habzburga, vladarske dinastije nemačkog porekla. Glavni posed bila im je Austrija, a redovno su birani za careve Svetog rimskog carstva.
Imperiju su širili ne ratovima, već strateškim brakovima:
„Neka drugi ratuju, a ti, srećna Austrijo, sklapaj brakove!"
Poreklo nemačko, glavni posed Austrija.
Carevi Svetog rimskog carstva.
Šire se brakovima, ne ratovima.
Najveći vladar loze bio je car Karlo V. Nasledio je toliko prostranu teritoriju (Austriju, Nemačku, Nizozemsku, Španiju i sve kolonije u Americi) da se govorilo da u njegovoj državi „Sunce nikada ne zalazi"!
Karlov sin Filip II vladao je Španijom na vrhuncu moći — fanatični katolik, surov i apsolutistički, iz palate-manastira Eskorijal.
Apsolutizam je vrhunac dostigao u Francuskoj pod dinastijom Burbona. Temelj neograničenoj moći udario je kralj Luj XIII i njegov super-inteligentni prvi ministar — kardinal Rišelje.
Prvi ministar Luja XIII (Burboni).
Skršio pobune plemića.
„Vlast kod jednog, poslušnost kod svih!"
Puni sjaj apsolutizma oličen je u kralju Luju XIV, koga su laskavci nazvali Kralj Sunce (jednom se na maskenbalu obukao kao grčki bog svetlosti Apolo). Vladao je punih 72 godine, imao najveću stajaću vojsku u Evropi i podsticao manufakture i puteve.
Da bi pobegao od pariske gužve i zavera i držao plemiće na oku, Luj XIV je naredio izgradnju Versaja — najraskošnijeg dvorca na svetu, podignutog van Pariza.
Zidovi obloženi stotinama ogledala koja su danju reflektovala sunce iz parkova, a noću sjaj hiljada sveća. Plemići su se tu utrkivali za mrvicu kraljeve pažnje.
Francuska kultura, jezik i moda iz Versaja postali su uzor kom se divila i koji je kopirala cela Evropa — pa se XVII vek s pravom naziva „Vek Luja XIV".
Francuska moda i jezik = uzor Evrope.
Ministar Kolber — merkantilizam.
Mana: ratovi i luksuz prazne kasu.
U Engleskoj je priča tekla drugačije. Još od srednjeg veka (XIII veka) vlast kralja bila je strogo ograničena zakonom i parlamentom (skupštinom predstavnika naroda, plemstva i građana).
Vlast kralja ograničena parlamentom.
Tradicija još od XIII veka.
Čist apsolutizam tu NIJE uspeo.
Vlast je ojačala pod dinastijom Tjudor. Najveći uspon Engleska doživljava za vreme kraljice Elizabete I, ćerke Henrija VIII.
Dinastija Tjudor, ćerka Henrija VIII.
„Udata za Englesku".
Trgovina, manufakture, kolonije.
Ključni trenutak dogodio se 1588. godine u kanalu Lamanš: brzi engleski brodovi i strašna oluja potpuno su uništili špansku „Veliku armadu", koja je smatrana nepobedivom.
Na istoku Evrope ogromna i hladna Rusija živela je stotinama godina izolovano, pod vlašću neobrazovanih plemića — boljara.
Vekovi izolacije, vlast boljara.
Knezovi uzimaju titulu careva.
Od 1613. dinastija Romanov.
Civilizacijski šok donosi car Petar I Veliki — izuzetno visok i energičan. Kao mladić je prerušen i pod lažnim imenom proputovao zapadnu Evropu, radeći čak kao običan tesar u brodogradilištima Holandije i Engleske!
Tajno učio brodogradnju na zapadu.
Reforme: vojska, mornarica, industrija.
Brade dole, evropska moda gore!
Petar je pobedio moćnu Švedsku i Rusiji obezbedio izlaz na Baltičko more. Na močvarnom ušću reke Neve podigao je novu, kamenu prestonicu — Sankt Peterburg.
Piši „Apeninsko poluostrvo" ili „italijanski prostor". Jedinstvena država Italija tada nije postojala (nastaje tek u XIX veku) — bio je to skup samostalnih gradova-država.
Luj XIV je namerno podigao Versaj van Pariza, da bi izbegao gradsku gužvu, bune i zavere i bezbedno uživao u luksuzu.
Vlast engleskih kraljeva (čak i Elizabete I) uvek je bila zakonski ograničena parlamentom. Čist apsolutizam se tu nikada nije učvrstio.
Italija = „Apeninsko poluostrvo" (nije bila država).
Versaj = van Pariza.
Engleska = parlament, ne čist apsolutizam.
Da sumiramo najbitnije:
Ovo doba moćnih vladara izraslo je iz velikih otkrića i bogatstva renesansne Evrope.
Karlo V (1516–1556); Filip II — armada 1588
Luj XIV (1643–1715) — Versaj, Kralj Sunce
Elizabeta I (1558–1603); Petar Veliki (1682–1725)
Apsolutizam: vojska + birokratija + božansko pravo.
