Pozdrav šestaci! Prošli smo dugačak srednji vek u kom je sve bilo podređeno crkvenom učenju, feudalnim odnosima i vitezovima. Ali krajem XIV veka u bogatim gradovima na Apeninskom poluostrvu probudio se potpuno novi duh.
Šta je ovaj pokret zapravo bio?
Trenutak kada su ljudi prestali da misle samo o zagrobnom životu i ponovo otkrili lepotu prirode, ljudskog tela i slobodnog razmišljanja. 🇮🇹
Hajde da prođemo lekciju korak po korak i obezbedimo ti čistu peticu!
Pokret je rođen u bogatim italijanskim gradovima, a prestonica preporoda bila je prelepa Firenca. Zahvaljujući trgovini i bankama (o čemu učiš u lekciji o procvatu gradova), izdvojio se bogat sloj građana i plemića.
Pošto odgovore nisu nalazili u religijskim spisima, učeni ljudi okrenuli su se antičkim piscima — a Gutenbergova štamparija oko 1450. učinila je te knjige jeftinim i dostupnim.
Humanizam je naučni i kulturni pokret koji u sam centar pažnje stavlja čoveka i njegov ovozemaljski život — umesto srednjovekovnog fokusa isključivo na crkvena pravila.
Od lat. humanus = ljudski.
U centru: čovek i ovozemaljski život.
Suprotno srednjovekovnom fokusu na crkvu.
Renesansa je novi pravac u umetnosti koji u prevodu znači preporod (obnova). Umetnici su u antičkim skulpturama pronašli savršen uzor za proporcije, lepotu i realističan prikaz ljudskog tela i prirode.
Prevod: preporod / obnova.
Uzor: antika (Grčka i Rim).
Realan prikaz tela i prirode, nova pobožnost.
Stotinama godina knjige su se pisale isključivo na teškom latinskom jeziku, koji običan narod nije razumeo. Pokretači humanizma to menjaju i počinju da pišu na narodnom (italijanskom) jeziku.
Tri velika pisca koji su udarili temelj pokretu: Dante, Petrarka i Bokačo.
Napisao je čuvenu „Božanstvenu komediju" — epsko delo u kom kroz zamišljeno putovanje u zagrobni svet (pakao, čistilište i raj) opisuje stvarne istorijske ličnosti i političare svog doba.
Delo: „Božanstvena komedija".
Putovanje: pakao → čistilište → raj.
1265–1321; piše na narodnom jeziku.
Najpoznatiji po zbirci prelepih ljubavnih pesama „Kanconijer", koje je posvetio svojoj najvećoj muzi i inspiraciji — Lauri.
Delo: „Kanconijer" (ljubavne pesme).
Muza: Laura.
1304–1374.
Napisao je „Dekameron" — zbirku od sto zabavnih pripovedaka u kojima opisuje svakodnevni život običnih ljudi i duhovito kritikuje mane svog vremena.
Delo: „Dekameron".
Sto pripovedaka iz svakodnevnog života.
1313–1375; duhovita kritika društva.
Izvan italijanskih zemalja, humanizam donosi oštru kritiku društvenih nepravdi:
Erazmo Roterdamski — „Pohvala ludosti".
Tomas Mor — „Utopija".
Šekspir — „Hamlet", „Romeo i Julija".
Firentinski pisac Nikolo Makijaveli (1469–1527) napisao je knjigu „Vladalac" — priručnik sa savetima kako vladar treba da vlada i sačuva moć.
Ovakva politika nagoveštava i buduće apsolutističke monarhije.
Knjiga: „Vladalac" (Makijaveli).
Načelo: „cilj opravdava sredstvo".
Vladar sme da laže i vara zarad države.
Renesansni vajari i slikari izbacili su ukočene i nerealne srednjovekovne oblike. Počeli su da proučavaju anatomiju ljudskog tela da bi ga prikazali savršeno tačno — sa svim mišićima, emocijama i pokretima.
Tri najveća genija italijanske renesanse: Leonardo, Mikelanđelo i Rafael.
Savršen primer svestranog „renesansnog čoveka": ne samo genijalan slikar, već i naučnik, pronalazač, arhitekta i anatomičar. Njegove sveske sadrže precizne crteže letelica, podmornica, padobrana i tenkova — stotinama godina pre nego što su izmišljeni!
Portret „Mona Liza" (tajanstveni osmeh, danas u muzeju Luvr u Parizu) i zidna slika „Tajna večera".
„Renesansni čovek" — slikar, naučnik, pronalazač.
Dela: Mona Liza, Tajna večera.
Mona Liza danas u Luvru (Pariz).
Sebe je smatrao pre svega vajarom, verujući da je skulptura vrhunac umetnosti. Njegova kamena remek-dela — džinovski „David" u Firenci i potresna „Pijeta" — isklesana su od mermera tako savršeno da izgledaju kao od krvi i mesa.
Pre svega vajar: David, Pijeta.
Freska: Sikstinska kapela („Stvaranje Adama").
Projektovao kupolu Crkve Sv. Petra.
Iako je živeo veoma kratko, ostavio je dela dostojna najvećeg divljenja. Bio je majstor harmonije, čistih boja i prostora.
Naslikao je sve najveće antičke filozofe, dajući im likove svojih savremenika — pa filozof Platon na slici ima lice Leonarda da Vinčija!
Majstor harmonije, boja i prostora.
Freska: „Atinska škola".
Platon na slici ima lice Leonarda.
Širenje pismenosti podstaklo je naučnike da prestanu da slepo veruju starim crkvenim dogmama i počnu sami da istražuju uzroke pojava u prirodi. To je dovelo do žestokog sukoba sa katoličkom crkvom i njenim strogim sudom — inkvizicijom.
🔥 Đordano Bruno odbio je da se odrekne učenja, pa ga je inkvizicija 1600. godine osudila i živog spalila na lomači u Rimu.
🔭 Galileo Galilej (1564–1642) napravio je prvi moćni astronomski durbin (teleskop) i vizuelno dokazao da je Kopernik bio u pravu. Da bi izbegao Brunovu sudbinu, prividno se odrekao stavova — ali legenda kaže da je tiho rekao: „Ipak se okreće!"
Bruno — spaljen 1600. u Rimu.
Galilej — durbin potvrdio Kopernika.
„Ipak se okreće!"
Na temeljima Galileovih otkrića, u Engleskoj je stvarao jedan od najvećih naučnika u istoriji — Isak Njutn (1643–1727).
Engleska, 1643–1727.
Zakoni kretanja i gravitacije.
Temelj moderne fizike.
Arhitekta Avelino projektovao je u XV veku grad Sforčinda: zidine u obliku osmokrake zvezde sa kružnim jarkom, kapija između svakog kraka, a svaka druga ulica imala bi vodeni kanal za prevoz tereta brodićima! Nikad nije izgrađen, ali dokazuje da su renesansni umovi prvi pokušali da reše problem prljavih i prenaseljenih srednjovekovnih gradova.
Po vremenu (XIII i XIV vek) ova tri pisca hronološki pripadaju srednjem veku. Ali pošto su prvi pisali na narodnom jeziku i u centar stavili stvaran život, smatraju se osnivačima humanizma.
Mecena je bogati čovek (npr. Mediči) koji daje novac umetnicima i štiti ih. Inkvizicija je surovi crkveni sud koji proganja i kažnjava naučnike. Ne zameni im uloge!
Dante/Petrarka/Bokačo = osnivači humanizma (srednji vek).
Mecena = štiti umetnike; inkvizicija = progoni naučnike.
Da sumiramo najbitnije:
Ovaj preporod, uz velika geografska otkrića, upalio je večni svetionik moderne nauke i umetnosti.
Humanizam = čovek; renesansa = preporod.
Pisci: Dante, Petrarka, Bokačo, Makijaveli.
Umetnici: Leonardo, Mikelanđelo, Rafael.
Nauka: Kopernik → Bruno → Galilej → Njutn.
