Pozdrav šestaci! Prešli smo sumrak naših balkanskih zemalja i videli kako su Srpska despotovina i Bosna tokom XV veka pale pod vlast Turaka. Danas letimo na dvor najveće imperije tog doba.
Gvozdena disciplina
Država na tri kontinenta, sa nezaustavljivom stajaćom vojskom i zakonima koji su se poštovali bez pogovora. 👑
Hajde da prođemo lekciju korak po korak i osiguramo čistu peticu!
Pošto je sultan Mehmed II Osvajač zauzeo Carigrad 1453. godine, ta prestonica (Istanbul) postala je moćno sedište imperije.
Mehmed II — Carigrad 1453 (Istanbul).
Selim I — Sirija, Egipat, sveti gradovi.
Sultan postaje zaštitnik islama.
Pravi istorijski vrhunac — „zlatno doba" — država doživljava za vreme Selimovog sina, sultana Sulejmana I, na zapadu proslavljenog kao Sulejman Veličanstveni.
Već na početku vladavine, Sulejman 1521. godine zauzima Beograd — otimajući Mađarima njihovu najjaču južnu odbrambenu utvrdu i otvarajući sebi slobodan put ka srcu Evrope.
Džinovska turska vojska je u ravnici kod Mohača 1526. godine zbrisala ugarsku vojsku. Kralj Lajoš II je poginuo, a najveći deo Ugarske prihvata tursko vazalstvo.
Posle pregovora, Mađari su naterani da popiju njima nepoznat crni gorki napitak — kafu, što su smatrali poniženjem. Otud izraz „popiti crnu čorbu" za veliko poniženje!
Turci zbrisali ugarsku vojsku.
Kralj Lajoš II poginuo.
Najveći deo Ugarske → tursko vazalstvo.
Sulejman je sa vojskom stigao pod same bedeme Beča. Ali grad se posle dvomesečne opsade spasio i odbranio — zahvaljujući ranom zimskom zahlađenju i snegu.
Sulejman je proširio carstvo i na istok, pobedivši Persiju i zauzevši Irak.
U islamskom svetu Sulejman je zapamćen pod nadimkom Kanuni (Zakonodavac) jer je sproveo veliku reformu zakona, pa se snaga zakona poštovala bez pogovora.
Osmansko carstvo imalo je sva obeležja čiste apsolutističke monarhije. Na vrhu je bio sultan — neprikosnoveni gospodar, vojni vođa, sudija i zaštitnik vere.
Vrhovni gospodar, vojvoda, sudija, zaštitnik vere.
Dinastija Osman.
Presto se osiguravao likvidacijom rivala.
Odmah ispod sultana stajao je veliki vezir — neka vrsta predsednika vlade koji je menjao sultana u državnim poslovima.
Veliki vezir = „predsednik vlade".
Carsko veće: Divan (Visoka Porta).
Sultan posmatra iza tajne rešetke.
Glavno sedište vlasti bio je utvrđeni dvorac u Istanbulu — Topkapi saraj (saraj znači dvor). U njemu su bili riznica, prostorije Divana, velike škole i strogo čuvani harem.
Dovedena je u harem kao robinja Rokselana, ali se uzdigla do položaja supruge sultana Sulejmana. Sahranjena je odmah pored njega u džamiji Sulejmaniji.
Dvor u Istanbulu: riznica, škole, Divan, harem.
Hurem (Rokselana): robinja → supruga sultana.
Kao strogo muslimanska zemlja, u carstvu je na snazi bio Šerijat — versko pravo zasnovano na svetoj knjizi Kuranu, kog je morao da se drži i sam sultan.
Da bi se lakše upravljalo ogromnom teritorijom, uvedena je stroga podela:
Beglerbegluk → sandžak → nahija (vojna).
Kadiluk → kadije (sudska).
Sandžakbeg dobija zastavu (sandžak).
Stanovništvo je oštro deljeno po veri i službi. Asker je povlašćeni sloj koji su činili muslimani u sultanovoj službi: vojska, državni činovnici i sloj verskih vođa i tumača zakona — ulema.
Muslimani u sultanovoj službi.
Vojska, činovnici, ulema.
Povlastice + oslobođeni poreza.
Raja je potčinjeno, radno stanovništvo koje je plaćalo poreze i svojim radom izdržavalo državu. U raji je bilo i siromašnih muslimana i Jevreja, ali najveći deo činili su hrišćani.
Potčinjeni, plaćaju porez, izdržavaju državu.
Najviše hrišćani (+ Jevreji, siromašni muslimani).
Hrišćani: veći porez i mnoga ograničenja.
Turski feudalizam bio je jedinstven jer je sav bio podređen ratu. Vrhovni vlasnik svake stope zemlje bio je isključivo sultan, koji ju je davao vojnicima na privremeno korišćenje:
Timarski sistem
Sultan daje posed (timar) → spahija (konjanik) uzima prihode → u obavezi je da ide u rat na sultanov poziv.
Spahije nisu bile vlasnici zemlje i nisu mogle da je ostave sinu u nasleđe — timar im je pripadao samo dok su sposobni da ratuju!
Vlasnik sve zemlje = sultan.
Spahija dobija prihode privremeno.
Timar se NE nasleđuje; uslov je ratovanje.
Janjičari su bili elitna, fanatično disciplinovana pešadija koju je sultan plaćao u kešu — prva prava stajaća vojska u Evropi.
Elitna pešadija, plaćena u kešu.
Prva stajaća vojska u Evropi.
Danak u krvi (devširma): hrišćanska deca.
Posle smrti Sulejmana 1566. godine, država polako gubi snagu, a evropske zemlje se bolje organizuju.
Evropski i srpski vlastelin bio je privatni vlasnik svoje zemlje (baštine) i ostavljao ju je sinovima. Turski spahija uopšte nije bio vlasnik timara — zemlja je bila sultanova, a on je dobijao pravo na nju samo privremeno, kao platu za ratovanje!
Timar je privremeni posed i nikada se ne nasleđuje sa oca na sina — za razliku od evropskih feudalnih poseda.
„Raja" je ceo radni, potčinjeni sloj koji plaća porez. Većina su bili hrišćani, ali tu su i Jevreji i siromašni muslimanski seljaci van sultanove službe.
Vlastelin = vlasnik (nasleđuje); spahija = privremeno.
Raja = svi koji plaćaju porez (i nemuslimani i siromašni muslimani).
Da sumiramo najbitnije:
Vrhunac moći ostavio je trajan pečat na Balkanu — pre slabljenja i otpora koji slede.
1521 — Beograd; 1526 — Mohač; 1529 — Beč
1520–1566 — Sulejman; 1571 — Lepant
Asker (povlašćeni) ↔ raja (porez); spahije ↔ janjičari.
