Pozdrav osmaci! Danas istražujemo jedan od najvažnijih površinskih slojeva domovine — zemljišta Srbije, a uz to ćemo videti kako se sa tipom tla i nadmorskom visinom menja i naš biljni i životinjski svet.
Možda nazivi poput černozema, smonice ili podzola zvuče komplikovano, ali kad skapiraš kako prirodne sile stvaraju tlo, sve postaje logično.
Idemo korak po korak — za čistu peticu!
Ovo je deo priče o fizičko-geografskim odlikama Srbije.
Zemljište (produktivno tlo) je tanki, rastresiti površinski sloj Zemljine kore. Nastaje dugotrajnim raspadanjem stena i mešanjem mineralnih delova sa organskim materijama (ostacima biljaka i životinja).
Tanki rastresiti sloj kore
Stene + organske materije
Nastanak = pedogeneza
Kako će tlo izgledati i koliko će biti plodno, zavisi od sedam glavnih faktora. Među njima su i reljef i klima.
🪨 geološki sastav, ⏳ starost terena, ⛰️ reljef, 🌤️ klima, 💧 površinske i podzemne vode, 🌿 biološki faktor, 🚜 uticaj čoveka.
Stene • starost • reljef • klima
Vode • biljke/životinje
Čovek (obrada i đubrenje)
Zbog raznovrsne prirode, sastav zemljišta je vrlo raznolik.
Ravnica → duboko, plodno (ratarstvo)
Planina → plitko, skeletno (šume, pašnjaci)
U našoj zemlji postoji devet važnih tipova zemljišta koje nastavnici redovno pitaju na kontrolnom.
Najplodnija crna tla.
Plodna, za ratarstvo.
Slabije ili posebno tlo.
Planinska i ljudska.
Crnica • Smonica • Gajnjača • Aluvijalna
Podzol • Crvenica • Slatine
Skeletna • Antropogena
Crnica (černozem, „stepska crnica") je najplodnije zemljište u Srbiji — tamne boje, bogato humusom i porozno. Nastaje na lesnoj podlozi pod stepsko-kontinentalnom klimom.
Najviše u Vojvodini (preko milion hektara), te u Mačvi, Stigu i Braničevu. Idealna za žitarice, suncokret i šećernu repu.
Smonica je veoma plodno, zbijeno i glinovito tlo crne boje. Teško se obrađuje — samo kada ima tačno određenu vlažnost.
Niža Šumadija, veći deo Mačve, doline Timoka te Južne i Zapadne Morave. Odlična za suncokret i šećernu repu.
Gajnjača je srednje do vrlo plodno, glinovito tlo. Sadrži pesak, glinu, humus i gvožđe — zbog gvožđa često ima rumenkastu boju.
Na niskim planinama južnog oboda Panonskog basena i u dolini Južne Morave. Na njoj rastu hrastove šume; dobra za voćarstvo (šljive, jabuke) i vinogradarstvo.
Pesak + glina + gvožđe (rumenkasta)
Južni obod Panonije, Južna Morava
Hrast, voćarstvo, vinogradi
Aluvijalna zemljišta nastaju taloženjem rečnog nanosa (mulj, pesak, šljunak) tokom poplava. Lako se obrađuju i bogata su hranom.
Rečni nanos + poplave = prirodno đubre
Oko 500.000 ha, uz velike reke
Laka obrada (povrće, kukuruz)
Podzoli su najmanje plodna tla. Nastaju u planinama gde jake kiše ispiraju humus u dublje slojeve, ostavljajući na površini neplodan sivi sloj nalik pepelu.
Crvenica nastaje od nerastvorljivog dela krečnjaka. Sadrži dosta gline i gvožđa (otuda crvena boja), a plodnost joj je ograničena.
Metohijska kotlina, istočna Srbija i Starovlaško-raška visija.
Od ostatka krečnjaka (glina + gvožđe)
Crvena boja, ograničena plodnost
Metohija, istočna Srbija
Slatine su zasoljena tla sa dosta rastvorljivih soli u površinskom sloju. Delimično su neplodna — uspevaju samo kamilica, suncokret i duvan.
Podzemne vode isparavaju → so ostaje
Beličasta, delimično neplodna
Uspevaju: kamilica, suncokret, duvan
Poslednja dva tipa su sasvim suprotna po nastanku.
Plitka, kamenita zemljišta još u procesu formiranja — u visokim planinskim predelima.
Visokoproduktivna tla koja je stvorio ili izmenio čovek — poljoprivredni kompleksi i staklenici.
Skeletna → plitka, kamenita (planine)
Antropogena → delo čoveka (staklenici)
Zemljište se stalno troši, pa ljudi primenjuju agro-tehničke mere: pravilnu obradu, đubrenje, navodnjavanje i odvodnjavanje, borbu protiv erozije i sprečavanje zbijanja tla.
Obrada • đubrenje • navodnjavanje
Borba protiv erozije
Humus pao 5% → 1% (vraćati zeleniš)
Zone biljnog pokrivača prate raspored klime i zemljišta. Po živom svetu Srbiju delimo na dve velike celine: panonsku (sever) i planinsku (jug). Detaljnije o tome imaš u lekciji biljni i životinjski svet Srbije.
Panonska (sever) → stepa/oranice
Planinska (jug) → šume
Nekada je ovde bila prirodna stepska zona, ali je čovek samonikle biljke skoro u potpunosti pretvorio u plodne oranice.
Pored reka: vrbe i topole; na obodima hrastove šume (hrast sladun i cer). Bagrem je zasađen da umiri pesak u peščarama. Životinje: zec, lisica, vuk, divlja mačka, fazan, prepelica, grlica.
Ova oblast je slabije naseljena, pa je prirodni pokrivač očuvan. Najveći deo pokrivaju guste šume, a životinjski svet je bogatiji.
Medvedi, divokoze, vukovi i lisice, dok su reke bogate pastrmkom.
Celokupna teritorija Srbije (osim gradova i sela) smatra se lovnom površinom.
Cela zemlja (osim naselja) = lovna površina
15 lovnih oblasti
Lovište min. 2000 ha
Ako krenemo iz nizije ka vrhovima, biljne zajednice se menjaju u jasnim spratovima (zonama). To se stručno zove vertikalna zonalnost.
Poređajmo zone od najniže ka najvišoj.
U našim šumama rastu i posebne, samo nama svojstvene vrste — endemi.
U zapadnoj Srbiji raste endemski bor munika, a oko srednjeg toka Drine čuvena Pančićeva omorika.
Ovi endemi su dragulji naše prirodne baštine.
Černozem → ravnica, crno, plodno
Podzol → planina, sivo, neplodno
Pazi na ove dve zamke kako ti ne bi pobegli poeni.
1. Černozem (plodno) ≠ podzol (neplodno)
2. Smonica plodna, ali teška za obradu
Da sumiramo najbitnije:
Tlo i živi svet zavise od položaja i reljefa — poveži ih sa geografskim položajem Srbije za potpunu sliku.
Crnica (najplodnija) vs podzol (najmanje)
9 tipova tla • 7 pedogenetskih faktora
Zonalnost: poreč → hrast → bukva → četinari → suvati
