Pozdrav osmaci! Možda vam izraz fizičko-geografske odlike Srbije zvuči previše stručno, ali to je samo šminkerski naziv za ono što vidite na ekskurziji — planine, ravnice, reke i vreme koje nas okružuje.
Ova lekcija je jedna od najvažnijih — njeni delovi se redovno pojavljuju na kontrolnim i na završnom ispitu.
Umesto suvoparnog bubačenja, proći ćemo kroz reljef i klimu preko jasnih primera i fora.
Sve počinje od geografskog položaja zemlje. Vežite se, polećemo!
Kad bismo Srbiju pogledali iz svemira, odmah bismo uočili da je podeljena na dva potpuno različita dela. Granicu te podele čine naše dve velike reke — Sava i Dunav.
Više o samim rekama imaš u lekciji vode Srbije.
Sever (iznad Save i Dunava) → ravnica
Jug (ispod Save i Dunava) → planine
Da bismo lakše naučili reljef, podelićemo ga na tri velike celine. Detaljniji pregleda ima i lekcija reljef Srbije.
Panonski i peripanonski obod.
Niske, zaobljene, u centru.
Visoke, oštre, na obodima.
Nizije
Stare gromadne planine
Mlade venačne planine
Severni deo Srbije zauzima Panonska nizija. Ona je nastala na mestu gde se pre više miliona godina nalazilo staro Panonsko more.
U nizijskom delu prvo izdvajamo rečne doline i aluvijalne ravni — to su najniži delovi pored reka (oko Tise, Dunava i Save).
Nastale su taloženjem rečnog peska i mulja tokom dugog vremena.
Najniži delovi pored reka
Pesak i mulj koje reka taloži
Lesne zaravni su malo uzvišenija, suva prostranstva (poput Titelske lesne zaravni).
Vetar nanosi žućkasti prah
Primer: Titelska lesna zaravan
Suva, malo uzvišena prostranstva
Peščare su prave male pustinje koje je vetar nekada razneo, a danas su umirene šumama i rastinjem.
Deliblatska peščara u Banatu i Subotička peščara na severu Bačke.
Odmah ispod Save i Dunava nalazi se prelazna zona — Peripanonski obod. To je brdoviti kraj gde se ravnica polako pretvara u planine.
Most između ravnice i planina
Šumadija • Mačva • Pocerina
Ovo je deo gde đaci najčešće greše, jer pomešaju vrste planina. U Srbiji planine delimo prema načinu nastanka i izgledu.
| Odlika | Stare gromadne | Mlade venačne |
|---|---|---|
| Nastanak | vertikalni rascepi | nabiranje (bočni pritisci) |
| Visina | niske–srednje | visoke |
| Vrhovi | zaobljeni | oštri |
| Položaj | centar zemlje | obodi (istok i zapad) |
Stare gromadne → niske, zaobljene, centar
Mlade venačne → visoke, oštre, obodi
Nastale su veoma davno, pre stotina miliona godina, vertikalnim rascepima u Zemljinoj kori. Pripadaju Rodopskoj (Srpsko-makedonskoj) masi — najstarijem delu kopna u Srbiji.
Pružaju se u centralnom i jugoistočnom delu Srbije, uglavnom oko dolina Južne i Velike Morave.
Jastrebac, Juhor, Radan, Cer, Bukulja, Besna kobila i naša najveća gromadna planina — Kopaonik.
U stare gromadne planine spadaju i Fruška gora i Vršačke planine na severu zemlje.
Nastale su znatno kasnije, bočnim pritiscima i nabiranjem slojeva Zemljine kore.
Dele se na tri velika planinska sistema: karpatsko-balkanski, dinarski i šarsko-pindski.
Nabiranje kore → visoke i oštre
Klisure + mogući zemljotresi
Tri sistema: Karpati-Balkan, Dinaridi, Šar
Pružaju se uz granicu sa Rumunijom i Bugarskom, na istoku zemlje.
Homoljske planine, Rtanj (prepoznatljiv po obliku piramide) i moćna Stara planina, gde je Midžor (2169 m) — najviši vrh centralne Srbije.
Dinarske planine zauzimaju ogroman prostor na zapadu i jugozapadu. To su prelepe planine bogate šumama i kanjonima.
Tara, Zlatibor, Golija, Zlatar i moćna Prokletija, gde se nalazi Đeravica (2656 m) — najviši vrh cele Srbije.
Mnoge od ovih planina deo su prirodne baštine Srbije.
Na krajnjem jugu izdvajamo ogroman masiv Šar-planine — to je predstavnik šarsko-pindskog planinskog sistema.
Ovo je omiljena zamka na kontrolnom, zato razdvoji dva vrha jasno.
Đeravica (2656 m) na Prokletijama, u AP Kosovo i Metohija.
Midžor (2169 m) na Staroj planini.
Geografski položaj naše zemlje donosi umereno-kontinentalnu klimu. To znači da imamo četiri jasno izražena godišnja doba — leta su topla, a zime hladne sa snegom.
Četiri godišnja doba
Topla leta, hladne zime sa snegom
U Vojvodini su leta žarka, a zime prilično oštre, jer nema planina da zaustave hladne vetrove sa severa i istoka.
Žarka leta, oštre zime
Najmanje padavina: 550–600 mm
Kako se nadmorska visina povećava, temperatura opada. Na svakih 100 m visine temperatura padne za otprilike 0,6 °C.
−0,6 °C na svakih 100 m
Preko 1000 mm padavina
Sneg po nekoliko meseci
Nezaobilazna odlika klime u Srbiji je košava — jugoistočni, slapoviti vetar koji duva tokom jeseni i zime.
Donosi suvo i veoma hladno vreme. Najjača je na izlazu iz Đerdapske klisure, u Pomoravlju i Beogradu.
Jugoistočni vetar, jesen i zima
Suvo i hladno
Najjača: Đerdap, Pomoravlje, Beograd
Obodi (hleb) → mlade venačne (visoke)
Sredina (nadev) → stare gromadne (niske)
Obrati pažnju na ove tri zamke kako ti ne bi pobegli dragoceni poeni.
1. Najviši vrh = Đeravica (ne Midžor)
2. Rtanj = mlada, Kopaonik = stara
3. Panonija = dno mora (ne delo reka)
Da sumiramo najbitnije:
Reljef i klima oblikuju i zemljišta i biljni i životinjski svet naše zemlje — istraži ih dalje.
Sava–Dunav → sever ravnica, jug planine
Stare gromadne (centar) vs mlade venačne (obodi)
Đeravica 2656 m • košava • 4 godišnja doba
