Razmnožavanje, rast i razvoj kod biljaka

Razmnožavanje, rast i razvoj kod biljaka — od semena do drveta

Gde si! Znaš ono kad baciš košticu od jabuke u dno dvorišta, pa se posle par godina iznenadiš kad vidiš da je tamo niklo malo drvce? To nije nikakva magija, već prirodni procesi koji se zovu razmnožavanje, rast i razvoj kod biljaka.

Biljke nisu samo zelene kulise u prirodi.

One imaju ozbiljne strategije: neke se bukvalno kloniraju, a druge prave komplikovane "ljubavne priče" uz pomoć pčela, vetra, cveta, semena i ploda.

Ako hoćeš širu sliku, ovu lekciju poveži sa razmnožavanjem biljaka i rastom i razvojem biljaka. Ovde sve spajamo u jednu priču.

Cvetnice kao biljke koje stvaraju cvet, seme i plod

Dva načina da nastane nova biljka

U svetu biljaka postoje dve glavne strategije kako da se produži vrsta: bespolno razmnožavanje i polno razmnožavanje. Jedno je brzo kloniranje, drugo je kombinovanje naslednog materijala.

Bespolno

Jedna biljka sama pravi novu biljku. Potomak je skoro kao kopija roditelja.

Polno

Učestvuju muška i ženska polna ćelija. Nastaje seme sa zametkom.

Plod i seme

Kod cvetnica, posle oplođenja nastaju seme i plod.

Detaljnije poređenje možeš učiti kroz polno i bespolno razmnožavanje kod biljaka.

BRZA PODELA

Bespolno: jedna biljka.

Polno: polne ćelije, cvet, seme.

Oba načina čuvaju život vrste.

Bespolno razmnožavanje — biljno kloniranje

Bespolno, odnosno vegetativno razmnožavanje, jeste način gde jedna biljka sama od sebe napravi drugu. Nema semena, nema oprašivanja, samo se jedan deo biljke odvoji i počne da živi svoj život.

PRIMERI KOJE MORAŠ ZNATI

Jagode puštaju vreže. Krompir se razvija iz krtola sa klicama. Muškatla može nastati iz reznice koju baka stavi u vodu.

U PREVODU

Vegetativno razmnožavanje je kao biljno kopiranje bez cveta i bez semena.

Kad budeš učio kalemljenje, videćeš još jedan praktičan primer u lekciji o vegetativnom razmnožavanju kalemljenjem.

Drvenasta biljka kao primer rasta i vegetativnih delova

Polno razmnožavanje — cvet, seme i plod

Polno razmnožavanje je složeniji proces. U njemu učestvuju muške i ženske polne ćelije, a kod cvetnica se sve važno dešava u cvetu.

Muški deo cveta su prašnici, koji prave polen. Ženski deo cveta je tučak, a u njegovom donjem delu, plodniku, nalaze se jajne ćelije.

Prašnik = polen. Tučak = mesto gde polen stiže do jajne ćelije.

Za detalje o građi cveta pogledaj lekciju šta je cvet, jer tu delovi cveta dobijaju još jasniju sliku.

Oprašivanje i oplođenje — najčešće trik pitanje

Ovo je mesto gde nastavnici vole da pecaju. Oprašivanje i oplođenje nisu ista stvar. Oprašivanje je transport, a oplođenje je pravi biološki spoj.

Oprašivanje znači da polen stiže sa prašnika na žig tučka. To rade pčele, bumbari, leptiri, vetar ili voda.

Oplođenje nastaje tek kad se muška i ženska polna ćelija spoje i nastane zametak nove biljke.

Zapamti: oprašivanje je putovanje polena, oplođenje je cilj putovanja.

Polenova cev — mali tunel do jajne ćelije

Kada zrno polena padne na tučak, ono ne završava posao samo sedenjem na površini. Iz njega se razvija polenova cev, koja raste naniže ka jajnoj ćeliji.

Korak 1
Polen dospeva na žig tučka.

Korak 2
Polen spušta cevčicu kroz tučak.

Korak 3
Muška polna ćelija dolazi do jajne ćelije.

Korak 4
Nastaje zametak, koji je sakriven u semenu.

Kasnije se seme i plod uče kao posebna celina u lekciji plod i seme.

Polenova cev koja vodi mušku polnu ćeliju do jajne ćelije

Klijanje semena — buđenje mlade biljke

Klijanje je obrazovanje i razvoj mlade biljke iz klice. Počinje kada seme dospe na plodno tlo i dobije dovoljno vode i toplote.

DELOVI SEMENA

Semenjača štiti seme. Kotiledoni čuvaju hranu. Klica je začetak nove biljke.

Toplota ubrzava metaboličke procese, a hladni uslovi mogu usporiti ili čak zaustaviti klijanje.

Korenčić, stabaoce i pupoljčić — ko izlazi prvi?

Iz klice se tokom klijanja razvijaju osnovni organi biljke. Prvi probija korenčić, jer mlada biljka odmah mora da upija vodu iz zemljišta.

Korenčić

Raste nadole, u pravcu sile teže, i postaje pravi koren.

Stabaoce

Raste nagore i daje mlado stablo.

Pupoljčić

Iz njega se razvijaju prvi pravi listići.

Tek kad razvije listove, biljka može ozbiljno da se osloni na fotosintezu i sama pravi hranu.

Korenove dlačice koje upijaju vodu iz zemljišta

Kako biljke rastu — gde su fabrike ćelija?

Biljke ne rastu celom površinom. Rastu na tačno određenim mestima: na vrhovima, odnosno temenima korena i stabla. Za to su zadužena rastna tkiva, koja se zovu meristemi.

SLIKA U GLAVI

Meristemi su male fabrike koje stalno prave nove ćelije.

Ako urežeš znak na kori drveta na visini od

1

metra, on će i posle

20

godina ostati na toj visini. Drvo raste iz vrhova, ne iz sredine stabla.

RAST

Rast = povećanje biljke.

Meristemi = fabrike novih ćelija.

Vrh korena i vrh stabla su glavna mesta rasta.

Razvoj — kad biljka promeni fazu života

Rast znači da se biljka povećava, a razvoj znači da prolazi kroz promene. Na primer, biljka dugo raste, a onda odjednom pusti prvi cvet ili napravi plod.

Rast je "postajem veća". Razvoj je "prelazim u novu životnu fazu".

Tu se uklapaju procesi kao što su cvetanje, plodonošenje i sazrevanje ploda. Biljka ne radi sve odjednom, nego menja faze kako joj uslovi i hormoni dozvole.

Cvet ljubičice kao znak razvojne faze biljke

Biljni hormoni — nevidljivi komandiri rasta

Rast i razvoj biljaka zavise od unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnji faktori uključuju starost biljke i biljne hormone, odnosno fitohormone.

Hormoni	Uloga	Primer
Auksini	Podstiču izduživanje ćelija i savijanje ka svetlosti.	Stablo se okreće ka prozoru.
Giberelini	Podstiču klijanje, izduživanje stabla i razvoj plodova.	Seme brže kreće da klija.
Citokinini	Stimulišu ćelijske deobe i usporavaju starenje lista.	Mladi organi dobijaju hranu.
Apscisinska kiselina	Usporava rast, održava mirovanje i pomaže u suši.	Zatvaranje stoma.
Etilen	Ubrzava sazrevanje plodova.	Plodovi brže sazrevaju.

HORMONSKI TRIK

Stimulatori guraju rast napred.

Inhibitori koče kada treba preživeti.

Biljka stalno balansira.

Spoljašnji faktori — voda, toplota, svetlost i gravitacija

Spoljašnji faktori dolaze iz okruženja biljke. Najvažniji su temperatura, svetlost, vlažnost, gravitacija, sastav zemljišta i prisustvo vazduha.

Svetlost pomaže fotosintezu i usmerava rast. Gravitacija usmerava koren nadole, a stablo nagore. Voda prenosi supstance i održava čvrstinu ćelija.

Bez dovoljno vode biljka prestaje normalno da raste i aktivira mehanizme preživljavanja.

Kretanje ka svetlosti i reakcije na uslove sredine povezuju ovu lekciju sa temom transporta supstanci kod biljaka.

Koren i voda kao spoljašnji faktor rasta biljke

Golosemenice i skrivenosemenice — gde nastaju semena?

Kod golosemenica, kao što su četinari, organi za razmnožavanje su šišarke. Seme je "golo", jer nije zatvoreno u plodu. Kod skrivenosemenica, reproduktivni organi su cvet, seme i plod.

NAJVAŽNIJA RAZLIKA

Golosemenice imaju seme, ali nemaju pravi cvet i plod. Skrivenosemenice posle oplođenja razvijaju seme u plodu.

Kod cvetnica se zato prirodno nastavlja priča o cvetanju, plodonošenju i sazrevanju plodova.

Šišarke kao organi za razmnožavanje kod golosemenica

Bratov savet — prašnik, polen, tučak

Ako ti je teško da zapamtiš delove cveta, seti se ove cake: Prašnik počinje na P kao polen.

TRIK ZA KONTROLNI

Prašnik pravi polen, a tučak je mesto gde polen mora da stigne.

Korak 1
Prepoznaj prašnik.

Korak 2
Nađi tučak.

Korak 3
Odvoji oprašivanje od oplođenja.

NA TESTU

Oprašivanje = transport.

Oplođenje = spajanje ćelija.

To je najčešća zamka.

Najčešće greške

Prva greška: "Oprašivanje i oplođenje su ista stvar." Nisu. Oprašivanje je putovanje polena, oplođenje je spajanje muške i ženske polne ćelije.

Druga greška: "Biljke rastu celom površinom." Netačno. Biljke rastu najviše na vrhovima, tamo gde su meristemi.

Treća greška: "Seme i plod su isto." Nisu. Seme nosi klicu, a plod štiti i često pomaže rasejavanje semena.

Priču o rasejavanju kasnije poveži sa plodom i semenom, jer tu vidiš kako biljke šire potomstvo kroz prirodu.

Polenova cev kao dokaz razlike između oprašivanja i oplođenja

Zaključak

REZIME

Razmnožavanje čuva vrstu, rast povećava biljku, a razvoj je vodi kroz nove životne faze.

Da sumiramo najbitnije:

Bespolno razmnožavanje pravi novu biljku iz dela stare biljke.
Polno razmnožavanje uključuje prašnik, polen, tučak, jajnu ćeliju i oplođenje.
Klijanje počinje kada seme dobije vodu i toplotu.
Meristemi su rastna tkiva na vrhovima korena i stabla.
Biljni hormoni usmeravaju rast, mirovanje, cvetanje i sazrevanje plodova.

Za sigurno ponavljanje pređi još polno i bespolno razmnožavanje, građu cveta i fotosintezu. Kada te tri stvari legnu, ova lekcija postaje prosta.