Vegetativno razmnožavanje kalemljenjem

Kalemljenje - kako dve biljke postaju jedna korisnija biljka

Kalemljenje zvuči kao neka složena operacija iz voćnjaka, ali ideja je zapravo vrlo logična: čovek spoji delove dve biljke da bi dobio jednu biljku sa boljim osobinama.

Cilj kalemljenja nije da nastane nova vrsta, nego da se spoje snaga jedne biljke i kvalitet ploda druge.

Kalemljenje je veštački oblik vegetativnog razmnožavanja, pa zato pripada bespolnom razmnožavanju.

Ova tema se prirodno nadovezuje na lekcije o razmnožavanju biljaka i o polnom i bespolnom razmnožavanju kod biljaka, samo što ovde ulazimo baš u detalje kako taj postupak radi.

Jabuka kao primer voćke koja se često gaji kalemljenjem

Šta je zapravo kalemljenje

Kalemljenje je postupak u kojem čovek spaja dve biljke tako da posle srastanja funkcionišu kao jedna celina.

Šta je važno	Zašto je važno
Veštački postupak	čovek ga namerno izvodi
Bespolno razmnožavanje	nema polnih ćelija, cveta ni semena u samom postupku
Praktičan cilj	otpornija biljka sa kvalitetnijim plodom ili cvetom

Drugim rečima, kalemljenje nije slučajno, nego pametan način da uzgajivač dobije tačno ono što mu treba.

Po toj osnovi ova lekcija lepo leži uz temu bespolnog razmnožavanja, jer je kalemljenje samo jedna njegova primena u praksi.

Najkraća definicija

2 biljke se spoje.

1 nova celina nastane.

Čovek vodi ceo proces.

Podloga i plemka - dva glavna igrača

Podloga

Podloga je donji deo biljke koji ima koren. Njena uloga je da crpi vodu i mineralne materije iz zemlje i da biljci obezbedi snagu i otpornost.

Plemka

Plemka je gornji deo, najčešće grančica ili pupoljak biljke koju želimo da umnožimo. Ona daje kvalitetan plod, cvet ili drugu željenu osobinu.

Najlakše pamćenje je: podloga ide pod zemlju, a plemka je plemenita jer daje ono što želimo da uberemo.

Trik: PODloga = ide pod zemlju. PLEMka = daje plemenit plod.

Zašto ljudi uopšte kaleme biljke

Kalemljenje se radi zato što jedna biljka retko ima baš sve dobre osobine odjednom. Zbog toga uzgajivač spaja:

otpornu podlogu koja dobro podnosi mraz, sušu ili bolesti,
kvalitetnu plemku koja daje ukusan plod ili lep cvet.

Otpornost

Podloga pomaže da biljka lakše preživi nepovoljne uslove.

Kvalitet ploda

Plemka čuva sortu koja daje lepši, krupniji ili ukusniji plod.

To znači da kalemljenjem ne dobijaš bilo kakvu biljku, nego pažljivo sklopljenu kombinaciju.

Voće kao rezultat pažljivog uzgoja i kalemljenja u voćarstvu

Kambijum - najvažnije tkivo u kalemljenju

Kambijum je sloj tvornih ćelija koji se nalazi između drveta i kore. To je tkivo koje se stalno deli i stvara nove ćelije.

Za kalemljenje je presudno da se kambijum podloge i kambijum plemke poklope i dodiruju.

Ako se kambijumi ne dodiruju, podloga i plemka neće srasti kako treba.

Uspeh kalemljenja ne zavisi od toga da li delovi samo stoje jedan preko drugog, nego od toga da li su njihova tvorna tkiva stvarno spojena.

Građa biljke i položaj tkiva važnih za rast i transport

Kako podloga i plemka srastaju

Kada se kambijumi spoje, na mestu preseka počinje da nastaje kalus, odnosno tkivo koje zatvara ranu i pomaže srašćivanje.

Posle toga se formiraju novi provodni sudovi, pre svega ksilem i floem.

1. Spoj
Podloga i plemka se precizno dodirnu.

2. Zarastanje
Nastaje kalus i zatvara ranu.

3. Protok
Novi sudovi uspostavljaju kretanje vode i hranljivih materija.

Kada se taj sistem uspostavi, voda iz korena podloge može da stigne do listova i izdanaka plemke.

Šta mora da se desi

Kalus zatvara ranu.

Ksilem provodi vodu.

Floem provodi organske materije.

Bez toga plemka ne opstaje.

Uslovi da kalemljenje uspe

Kalemljenje neće uspeti samo zato što si dva dela biljke prislonio jedan uz drugi. Potrebno je nekoliko važnih uslova:

Podudarnost

Podloga i plemka moraju biti botanički srodne.

Dodir kambijuma

Tvorna tkiva moraju da se poklope.

Zdrav materijal

I podloga i plemka moraju biti zdrave i sveže.

Čvrsto vezivanje

Spoj mora biti stabilan i zaštićen.

Kalemljenje uspeva kad su biologija, vreme i preciznost na istoj strani.

Pravilo: ako je spoj labav, prljav ili nepodudaran, plemka se lako osuši.

Pravo vreme, vezivanje i zaštita

Kalemljenje se najčešće radi u proleće, kada sokovi u biljci počinju da se kreću i kada je aktivnost kambijuma veća.

Mesto spoja mora da se čvrsto veže, a često se premaže i kalemarskim voskom kako se tkivo ne bi osušilo i kako bi se smanjio ulazak nečistoća i mikroorganizama.

Ako se kalemljenje radi kada biljka miruje ili ako spoj ostane nezaštićen, uspeh je mnogo manji.

To je razlog zašto se u tekstovima o kalemljenju stalno pominju brzina, čistoća preseka i zaštita spoja.

Voćka kao primer biljke koja se često kalemi radi boljeg roda

Zašto ne mogu bilo koje dve biljke

Jedna od najvažnijih stvari je kompatibilnost. Ne mogu se uspešno spojiti bilo koje dve biljke.

Primer	Da li može
jabuka na jabuku	može
kruška na dunju	može u nekim slučajevima
kruška na bor	ne može
jabuka na hrast	ne može

Najbolje rezultate daju biljke iste vrste, a nekad i blisko srodne vrste.

Najvažnije pravilo

Srodne biljke imaju šansu da srastu.

Nesrodne biljke uglavnom ne uspevaju.

Najčešći načini kalemljenja

Ne postoji samo jedan način spajanja podloge i plemke. U praksi se često pominju sledeće metode:

Prosto spajanje

Koristi se kada su podloga i plemka približno iste debljine i kada se njihovi preseci prislone jedan uz drugi.

Englesko spajanje

Ima dodatne zaseke, pa spoj bude čvršći i stabilniji.

Okulacija ili očenje

Kao plemka se koristi jedan pupoljak, a ne cela grančica.

Za šesti razred je najvažnije da prepoznaš da svi ovi načini imaju isti cilj: dodir kambijuma i srastanje dve biljke.

Bitno za test: nije presudno da znaš svaki rez napamet, nego da znaš zašto se ti rezovi prave.

Primeri iz voćnjaka i vinograda

Jabuke

Plemka domaće jabuke stavlja se na otporniju podlogu da bi drvo bilo jače i rod kvalitetniji.

Kruške

Neke sorte krušaka mogu se kalemiti na dunju.

Vinova loza

Osetljive sorte spajaju se sa otpornijim podlogama kako bi bolje odolele problemima u zemljištu i bolestima.

Kod svih ovih primera logika je ista: podloga daje otpornost, a plemka daje osobinu koju želimo.

Vinova loza kao primer biljke kod koje je kalemljenje veoma važno

Kalemljenje i drugi oblici veštačkog vegetativnog razmnožavanja

Kalemljenje nije jedini način na koji čovek veštački umnožava biljke. Postoje i:

reznice - deo biljke se odseče i pusti koren,
položenice - grana se savije do zemlje i ožili,
deljenje bokora - jedna biljka se podeli na više delova.

Razlika je u tome što kod kalemljenja ne praviš novu biljku samo od jednog dela, nego spajaš dve biljke u jednu.

Tu vezu već možeš da prepoznaš sa lekcijom o razmnožavanju biljaka, gde se kalemljenje pominje kao jedan od načina vegetativnog razmnožavanja.

Poenta poređenja

Reznica = jedan deo biljke postaje nova biljka.

Kalemljenje = dva dela različitih biljaka srastaju u jednu biljku.

Najčešće greške

Greška 1: Misliti da su podloga i plemka isto. Nisu - jedna daje koren i otpornost, druga kvalitet ploda.

Greška 2: Zaboraviti da kambijum mora da se poklopi. Bez toga nema dobrog srastanja.

Greška 3: Misliti da mogu bilo koje dve biljke. Nesrodne biljke uglavnom ne uspevaju.

Greška 4: Zaboraviti na pravo vreme, vezivanje i zaštitu spoja.

Kontrolni trik: ako znaš podlogu, plemku i kambijum, znaš srce cele lekcije.

Pitanja koja nastavnik lako pita

Šta je kalemljenje?

Kalemljenje je veštački oblik vegetativnog, odnosno bespolnog razmnožavanja biljaka u kome se spajaju podloga i plemka.

Koja je razlika između podloge i plemke?

Podloga je donji deo sa korenom i daje otpornost, a plemka je gornji deo koji daje željeni plod ili cvet.

Zašto je kambijum važan?

Zato što kambijum podloge i plemke mora da se dodiruje da bi došlo do srastanja i formiranja provodnih sudova.

Zašto se kalemljenje radi najčešće u proleće?

Zato što tada sokovi kreću i aktivnost kambijuma je veća, pa je srastanje uspešnije.

Zašto ne mogu bilo koje dve biljke da se kaleme?

Zato što podloga i plemka moraju biti botanički srodne i kompatibilne.

Za brzo preslišavanje

Najčešće se proverava da li razlikuješ podlogu, plemku, kambijum i uslove uspešnog kalemljenja.

Zaključak

REZIME

Kalemljenje je veštačko vegetativno razmnožavanje u kome podloga daje snagu i otpornost, a plemka osobinu koju želimo, pod uslovom da se njihovi kambijumi dobro spoje.

Da sumiramo najbitnije: