Razmnožavanje biljaka

Razmnožavanje biljaka - kako od jednog cveta nastane cela nova biljka

Na prvi pogled biljka samo stoji u saksiji ili na livadi i ne radi ništa posebno. U stvarnosti, iza tog mira krije se veoma pametan sistem kojim biljka stvara potomstvo i obezbeđuje opstanak svoje vrste.

Biljke imaju dva potpuno različita plana: mogu da naprave klon same sebe ili da kroz cvet, polen i seme stvore novu jedinku.

U ovoj lekciji povezaćeš vegetativno razmnožavanje, polno razmnožavanje, oprašivanje, oplođenje, plod i seme u jednu logičnu priču.

Ako ti je korisno da prvo vidiš širu sliku, ova tema se prirodno nastavlja na lekciju o polnom i bespolnom razmnožavanju kod biljaka, a ovde sve to sređujemo baš za kontrolni iz šestog razreda.

Razmnožavanje biljaka kroz cvet, plod i seme

Dva osnovna načina razmnožavanja biljaka

Biljke mogu da se razmnožavaju na dva osnovna načina, a razlika između njih je velika:

Način	Ko učestvuje	Šta nastaje
Bespolno ili vegetativno	jedna biljka	nova biljka slična matičnoj, praktično klon
Polno	muška i ženska polna ćelija	nova biljka iz semena

Drugim rečima, biljka ima i brz način i raznovrsniji način. Kada to zapamtiš, pola lekcije je već rešeno.

Ovo je ista osnovna podela koju već srećeš i u opštoj lekciji o razmnožavanju u šestom razredu i u lekciji o bespolnom razmnožavanju.

Vegetativno razmnožavanje biljaka kao oblik bespolnog razmnožavanja

Bespolno ili vegetativno razmnožavanje

Kada čuješ izraz vegetativno razmnožavanje, to znači da biljka koristi svoje obične organe, kao što su koren, stablo ili list, da bi napravila novu biljku.

U ovom načinu nema cveta i nema semena. Učestvuje samo jedna biljka, pa je potomak veoma sličan matičnoj biljci.

Vegetativno razmnožavanje je brz način da biljka napravi novu jedinku bez čekanja na polen, cvet i oplođenje.

Zato se često kaže da biljka ovde pravi svojevrsne klonove.

Šta pamtiš za test

1 biljka učestvuje.

Nema cveta.

Nema semena.

Nastaje nova biljka iz dela stare.

Primeri vegetativnog razmnožavanja iz svakodnevnog života

Krompir

Krompir je krtola, odnosno zadebljalo podzemno stablo. Kada pusti klice, iz njega može da izraste nova biljka.

Ljubičica

Jedan list može da pusti žilice i da od njega nastane nova biljka.

Jagoda

Preko vreža ili brkova dodiruje zemlju, pušta koren i pravi novu jagodu.

Čovek isti princip koristi i namerno, pa kod mnogih biljaka primenjuje reznice, položenice, deljenje bokora i kalemljenje. To je posebno važno u voćarstvu, pa se ova tema lepo nadovezuje na vegetativno razmnožavanje kalemljenjem.

Krompir kao krtola i primer vegetativnog razmnožavanja

Cvet je organ za razmnožavanje

Kada pređemo na polno razmnožavanje, glavni lik postaje cvet. Cvet nije tu samo zbog mirisa i boje, nego zato što je to organ u kome se odvija razmnožavanje biljke.

Da bi nastalo seme, u cvetu moraju da se spoje muška polna ćelija i ženska polna ćelija.

Kada učiš ovu lekciju, uvek misli ovako: cvet = mesto gde biljka pravi seme.

Ako ti treba dodatno objašnjenje građe, sve se lepo nastavlja na lekciju šta je cvet.

Građa cveta kao organa za razmnožavanje biljke

Muški i ženski delovi cveta

Prašnik - muški deo

Prašnici stvaraju polen. U polenovim zrncima nalaze se muške polne ćelije.

Tučak - ženski deo

Tučak se nalazi u sredini cveta. U njegovom donjem delu, plodniku, nalazi se jajna ćelija.

Ova podela mora da bude potpuno jasna, jer od nje zavisi da li ćeš pravilno razumeti oprašivanje i oplođenje.

Najkraće pamćenje

Prašnik pravi polen.

Polen nosi mušku ćeliju.

Tučak sadrži jajnu ćeliju.

Plodnik je donji deo tučka.

Oprašivanje i oplođenje - nemoj da ih pomešaš

Da bi iz cveta nastalo seme, moraju da se dese dva koraka, i to baš ovim redom:

Proces	Šta znači
Oprašivanje	prenošenje polena sa prašnika na vrh tučka
Oplođenje	spajanje muške i ženske polne ćelije

Najlakše pamćenje je: oprašivanje je putovanje, a oplođenje je sastanak.

Ako na kontrolnom napišeš da je oprašivanje isto što i oplođenje, nastavnik će to računati kao grešku.

Oprašivanje biljke prenosom polena na tučak

Kako muška ćelija stiže do jajne ćelije

Kada polenovo zrno sleti na vrh tučka, ono ne završava posao tu. Tada počinje da raste polenova cevčica koja se spušta do plodnika.

Kroz tu cevčicu putuje muška polna ćelija i tek kada stigne do jajne ćelije, nastaje oplođenje.

Dakle, polen samo donosi mušku ćeliju, a polenova cevčica joj omogućava da stigne do mesta spajanja.

Polen do tučka najčešće prenose vetar i insekti, ali u nekim slučajevima mogu pomoći i voda ili čovek.

Polenova cevčica kroz koju muška ćelija stiže do jajne ćelije

Šta nastaje posle oplođenja

Kada se oplođenje uspešno završi, cvet počinje da se menja. Latice se suše i otpadaju, a plodnik raste i pretvara se u plod.

U unutrašnjosti ploda nalazi se seme, a u semenu se razvija nova biljka.

Najkraća formula: 1 polenovo zrno + 1 jajna ćelija = 1 seme.

Ako do oprašivanja ili oplođenja ne dođe, cvet jednostavno precveta, osuši se i opadne bez formiranja ploda i semena.

Ovaj deo lekcije se prirodno vezuje za temu plod i seme, kao i za lekciju o cvetanju, plodonošenju i sazrevanju plodova biljaka.

Plod kao struktura koja nastaje posle oplođenja i štiti seme

Koja je prava uloga ploda

Velika greška je da se misli da plod služi da hrani mladu biljku. To nije njegova glavna uloga.

Zaštita

Plod štiti seme tokom razvoja.

Rasejavanje

Slatki i mesnati deo ploda privlači životinje koje raznose seme dalje od matične biljke.

Hrana za mladu biljku nalazi se pre svega u samom semenu, a ne u mesu ploda.

Zapamti: plod štiti i pomaže širenju semena, a seme nosi klicu i zalihe hrane.

Mahovine i paprati - ne razmnožavaju se semenom

Nisu sve biljke iste. Mahovine i paprati nemaju cvet ni seme, pa se zato ne razmnožavaju na isti način kao cvetnice.

One se razmnožavaju pomoću spora, sitnih ćelija koje, kada dospeju u povoljne uslove, mogu da daju novu jedinku.

Kad čuješ mahovine ili paprati, odmah misli: nema semena, nema cveta, nego spore.

Tvrdnja da se sve biljke razmnožavaju semenom nije tačna.

Životni ciklus paprati i razmnožavanje sporama

Najčešće greške

Greška 1: Oprašivanje i oplođenje nisu isto. Prvo je prenošenje polena, drugo spajanje ćelija.

Greška 2: Krompir nije koren, nego krtola, odnosno zadebljalo podzemno stablo.

Greška 3: Plod ne služi prvenstveno da hrani mladu biljku, nego da štiti seme i pomogne njegovom širenju.

Greška 4: Netačno je da se sve biljke razmnožavaju semenom.

Kontrolni trik

Putovanje = oprašivanje.

Sastanak = oplođenje.

Krtola = krompir.

Spore = mahovine i paprati.

Pitanja koja nastavnik lako pita

Koja je razlika između vegetativnog i polnog razmnožavanja biljaka?

Vegetativno koristi delove biljke i nema cvet ni seme, a polno uključuje cvet, polen, oplođenje i nastanak semena.

Šta je oprašivanje, a šta oplođenje?

Oprašivanje je prenošenje polena na tučak, a oplođenje je spajanje muške i ženske polne ćelije.

Zašto je krompir važan primer u ovoj lekciji?

Zato što pokazuje vegetativno razmnožavanje preko krtole i objašnjava da krompir nije koren.

Kako nastaju plod i seme?

Posle oplođenja plodnik se pretvara u plod, a u njemu se razvija seme.

Kako se razmnožavaju mahovine i paprati?

Pomoću spora, jer nemaju cvet ni seme.

Za brzo preslišavanje

Najčešće se proverava da li razlikuješ vegetativno, oprašivanje, oplođenje, plod i spore.

Zaključak

REZIME

Razmnožavanje biljaka može biti vegetativno ili polno: u prvom slučaju nova biljka nastaje iz dela stare, a u drugom kroz cvet, polen, oplodnju, plod i seme.

Da sumiramo najbitnije:

Vegetativno razmnožavanje koristi koren, stablo ili list i daje vrlo sličnu novu biljku.
Polno razmnožavanje odvija se u cvetu.
Prašnik pravi polen, a tučak sadrži jajnu ćeliju.
Oprašivanje je prenos polena, a oplođenje spajanje polnih ćelija.
Plod nastaje iz plodnika, a u njemu se nalazi seme.
Mahovine i paprati ne prave seme, već spore.

Kada ti ovaj redosled legne, mnogo lakše ćeš povezati i lekcije šta je cvet, plod i seme i vegetativno razmnožavanje kalemljenjem, jer sve one samo proširuju istu priču.