Ćao! Kada pomisliš na prva živa bića, možda ti prvo padnu na pamet ribe ili neke praistorijske životinje. Ali prvi stanovnici planete bili su mnogo prostiji i potpuno nevidljivi golim okom.
Organizmi bez jedra bili su prvi oblici života na Zemlji. Ova lekcija se direktno nastavlja na priču o postanku života na Zemlji.
Priroda na početku nije pravila složene ćelije, već najjednostavnije moguće oblike života.
Sva živa bića imaju nasledni materijal, odnosno DNK. Kod složenijih ćelija DNK je uredno spakovan u jedru.
Kod organizama bez jedra toga nema. To su veoma proste ćelije kod kojih nasledni materijal nije zatvoren u pravo jedro, već se nalazi slobodno u citoplazmi.
Ovakvi organizmi zovu se prokarioti. U njih danas spadaju bakterije.
Najčešća zabuna je da organizmi bez jedra nemaju DNK. To nije tačno. Svako živo biće mora da ima nasledni materijal.
Razlika je samo u tome što je kod prokariota DNK slobodno raspoređen po citoplazmi, a nije zatvoren u zaštitnoj opni jedra.
Lako pobrkaš šta znači „bez jedra”? Zamislimo da je ćelija soba, a DNK tvoje stvari.
stvari su uredno spakovane u ormar
stvari su razbacane po sobi, ali su i dalje tu
To je najlakši način da zapamtiš razliku između prokariotske i eukariotske ćelije.
Prvi organizmi bez jedra pojavili su se pre oko $3.5$ milijardi godina, u toploj vodi praokeana.
Bili su to prvi oblici života nastali posle procesa o kome si učio u lekciji postanak života na Zemlji. U tom periodu planeta je i dalje bila bez kiseonika.
To znači da su prvi stanovnici planete bili jednoćelijski prokarioti, a ne biljke ili životinje.
Odgovor je jednostavan: evolucija ide korak po korak. Priroda na početku nije pravila složene ćelije, već najprostije moguće varijante.
Jedro je složenija struktura koja se pojavila kasnije. Zbog toga su prvi organizmi imali samo osnovnu ćelijsku organizaciju bez tog „zaštitnog ormara” za DNK.
Kasnije su nastale složenije ćelije sa jedrom, što se povezuje sa daljom evolucijom života.
Pošto u ranoj atmosferi nije bilo kiseonika, prvi organizmi ga nisu ni koristili. Hranili su se gotovim materijama iz svoje okoline i bili prilagođeni životu bez kiseonika.
To znači da su mogli da opstanu u uslovima koji bi za većinu današnjih organizama bili veoma nepovoljni.
Danas su najpoznatiji prokarioti upravo bakterije. One su živi primer kako izgledaju organizmi bez pravog jedra.
Ima ih skoro svuda: u vodi, u zemljištu, na površinama, pa i u telima drugih organizama. Zato se kasnije povezuju i sa lekcijom bakterije kao izazivači zaraznih bolesti.
Za širi pregled njihovog mesta među živim bićima možeš pogledati i prikaz raznovrsnosti života.
Posle dugog vremena među prokariotima su se pojavile cijanobakterije, koje se često nazivaju i modrozelene bakterije.
One su bile posebne zato što su prve naučile da koriste sunčevu svetlost da same sebi prave hranu. Taj proces zove se fotosinteza.
Cijanobakterije su bile prve male „fabrike” koje su počele da menjaju sastav atmosfere.
Kada su vršile fotosintezu, cijanobakterije su kao nusproizvod počele da ispuštaju kiseonik u praokean i atmosferu.
Milionima godina su postepeno punile atmosferu gasom koji je kasnije postao neophodan za razvoj složenijeg života.
Česta greška je da se cijanobakterije smatraju vrstom biljaka, jer se ranije koristio naziv „modrozelene alge”.
To je pogrešno. Iako imaju fotosintezu, one su i dalje bakterije, što znači da su organizmi bez jedra.
Glavna razlika između prokariota i kasnije nastalih organizama sa jedrom jeste položaj naslednog materijala.
Tu priču dalje šire lekcije živa bića su građena od ćelija i jednoćelijski i višećelijski organizmi.
Greška 1: misliš da organizmi bez jedra nemaju DNK.
Rešenje: imaju DNK, samo nije spakovan u jedro.
Greška 2: napišeš da su cijanobakterije biljke jer ih zovu modrozelene alge.
Rešenje: to su bakterije, dakle prokarioti bez pravog jedra.
Greška 3: zamišljaš da su prvi organizmi bili složeni.
Rešenje: prvi stanovnici bili su najprostije jednoćelijske forme.
Za dalje učenje prirodno nastavi na postanak života na Zemlji, zatim na jednoćelijske organizme i na kraju na evoluciju.
prokarioti = bez jedra
DNK postoji, ali nije u jedru
cijanobakterije su pomogle stvaranje kiseonika
