Živa bića su građena od ćelija

Živa bića su građena od ćelija

Gde si! Znam, čim otvoriš knjigu iz biologije i vidiš definiciju „osnovna jedinica građe i funkcije“, smrači ti se pred očima. Ali ne brini, lekcija koja kaže da su živa bića građena od ćelija za 5. razred je zapravo skroz logična kad je povežeš sa stvarima koje već znaš.

Zamisli Lego kocke. Da bi napravio dvorac, moraš da slažeš kockicu po kockicu. E, pa ćelije su bukvalno tvoje Lego kockice! Od njih je napravljen svaki čovek, tvoj pas, pa čak i onaj komarac što te nervira leti.

Ovde ćemo polako proći kroz to šta je ćelija, koji su njeni delovi, kako se ćelije udružuju i po čemu se razlikuju jednoćelijski i višećelijski organizmi.

Da li sve ćelije moraju da se gledaju mikroskopom

Iako su ćelije uglavnom toliko sitne da ih gledamo kroz mikroskop, postoje i one koje su prilično krupne. To je važna stvar koju često zaboravimo čim čujemo reč ćelija.

Zato nemoj da misliš da je svaka ćelija automatski nevidljiva. Većina jeste veoma sitna, ali neke mogu da budu dovoljno krupne da ih primetiš i bez mikroskopa.

Ćelijska membrana

Ćelijska membrana je spoljni omotač koji ćeliji daje oblik i čuva je od spoljnih uticaja. Ali ona nije skroz zatvorena.

Zahvaljujući toj osobini, ćelija može da se hrani, da diše i da se oslobađa nepotrebnih materija. Zato je membrana mnogo više od običnog zida.

Jedro i nasledni materijal

Jedro je glavni regulatorni i kontrolni centar ćelije. Njegova uloga je da upravlja celom ćelijom i da čuva nasledni materijal.

Kod svih višećelijskih i većine jednoćelijskih živih bića, nasledni materijal je bezbedno smešten upravo u jedru. Zato je jedro deo koji ne smeš da pomešaš sa citoplazmom ili membranom.

Višećelijski organizmi

Višećelijski organizmi su izgrađeni od velikog broja ćelija, često i milijardi, koje se međusobno razlikuju po obliku, veličini i funkciji.

U višećelijske organizme ubrajamo nas ljude, sve životinje, biljke i većinu gljiva. Ovde nema solo igranja, nego saradnje ogromnog broja ćelija.

To je glavna razlika u odnosu na jednoćelijske organizme. Jedna ćelija više ne radi sve sama, nego se posao deli između mnogo različitih ćelija.

Bakterije i razlike u obliku ćelija

Pazi se ovoga na kontrolnom, tu se najlakše gube poeni. Mnogi pomisle da sve ćelije imaju jedro. Netačno! Bakterije su posebne — one su jednoćelijska bića koja nemaju jedro. Kod njih je nasledni materijal samo rasut i slobodno pliva po citoplazmi.

Druga česta greška je misao da sve ćelije u tvom telu izgledaju isto. I to je pogrešno. Oblik ćelije zavisi od mesta gde se nalazi i od njene uloge.

Bratov savet za pamćenje

• Membrana je dežurni učenik na vratima — odlučuje ko ulazi, a ko izlazi.
• Citoplazma su hodnici i učionice gde su đaci i gde se dešava sva akcija.
• Jedro je kancelarija direktora — odatle se svime upravlja i tamo se čuvaju najvažnija dokumenta.

Zaključak: šta smo naučili

• Naučili smo da ćelija nije samo građevni deo, nego i mesto u kome se odvija život.
• Ponovili smo tri glavna dela ćelije: ćelijska membrana, citoplazma i jedro.
• Zapamtili smo da postoje jednoćelijski i višećelijski organizmi.
• Videli smo kako se u višećelijskim organizmima ćelije udružuju u tkiva, organe, sisteme organa i na kraju u organizam.
• Razlikovali smo biljnu i životinjsku ćeliju.
• Pazimo na česte greške: nisu sve ćelije iste i nisu sve ćelije sa jedrom.