Jednoćelijski i višećelijski organizmi

Jednoćelijski i višećelijski organizmi

Gde si! U prošloj lekciji smo naučili šta je ćelija i koji su njeni delovi. Sada idemo korak dalje i gledamo kako su živa bića podeljena prema broju ćelija.

Ako pogledaš kroz prozor, videćeš drveće, ptice ili možda neku mačku. Svi oni su građeni od ogromnog broja ćelija. Ali u vodi, bari ili vlažnoj sredini postoje i bića koja su građena od samo jedne jedine ćelije.

Neka živa bića su solo igrači, a neka rade kao savršena ekipa.

Ova podela lepo se naslanja na uvod u razliku između živog i neživog sveta i na osobine po kojima prepoznajemo živa bića.

Ajde da razjasnimo ko su ti jednoćelijski organizmi, a ko su višećelijski organizmi, i zašto je ta razlika važna.

Mikroskop kao alat za proučavanje sitnih jednoćelijskih organizama

Glavna razlika između jednoćelijskih i višećelijskih organizama

Glavna razlika leži u broju ćelija i u načinu na koji organizam obavlja životne funkcije.

Dve velike grupe

Jednoćelijski organizmi imaju samo jednu ćeliju.

Višećelijski organizmi imaju veliki broj ćelija.

Kod prve grupe jedna ćelija radi sve, a kod druge postoji podela uloga.

Kada ovo zapamtiš, cela lekcija postaje mnogo lakša. Sve ostalo je samo objašnjenje kako ta jedna ćelija radi sama ili kako se mnoge ćelije udružuju.

Razlika nije samo u broju ćelija, nego i u tome kako je posao raspoređen.

Najkraće moguće

Jedna ćelija = sve radi sama

Mnogo ćelija = podela posla

To je srce cele lekcije

Jednoćelijski organizmi

Jednoćelijski organizmi su organizmi čije se celo telo sastoji od samo jedne ćelije. Pošto nemaju druge ćelije da im pomognu, sve životne funkcije obavljaju uz pomoć organela unutar te jedne ćelije.

Ta jedna ćelija mora sama da obavi ishranu, disanje, kretanje i druge procese.

U ovu grupu spadaju bakterije, praživotinje, ali i neke alge i gljive. Zato se ova lekcija lepo povezuje sa pričama o tome kako se živa bića hrane, kako obavljaju razmenu gasova i zašto im je voda neophodna.

Različiti jednoćelijski organizmi koji se posmatraju pod mikroskopom

Mikrobiologija i mikroorganizmi

Ova bića su uglavnom nevidljiva golim okom, pa nauku koja ih proučava zovemo mikrobiologija.

Drugim rečima, kada čuješ reč mikroorganizam, misli na veoma sitno živo biće koje se najčešće proučava pod mikroskopom.

U jednoj običnoj bari ili kapi vode može da postoji čitav mali svet takvih organizama. Ta ideja se lepo nadovezuje na priču o tome kako su živa bića povezana sa svojim okruženjem.

Mikrobiologija proučava sitne organizme koji se najčešće vide tek uz pomoć mikroskopa.

Zelena euglena

Zelena euglena je poznat primer jednoćelijskog organizma koji ima očnu mrlju. Pomoću nje prepoznaje svetlost i pronalazi Sunce.

Zašto joj treba svetlost
Zelena euglena može sama sebi da pravi hranu procesom fotosinteze.

Pošto je zelena, ona može da stvara hranu kao biljka. Za plivanje koristi jedan dugačak bič, pa zato pripada grupi bičara.

Zelena euglena sa bičem i očnom mrljom

Papučica ili paramecijum

Papučica, odnosno paramecijum, živi u vodi i zaista podseća na đon od papuče. To je i dalje jednoćelijski organizam, iako na slici izgleda veoma složeno.

Kako se kreće

Po celoj površini ima sitne dlačice koje se zovu treplje.

Pomoću njih se kreće kroz vodu.

Zbog toga pripada grupi trepljara.

Važno je da ne pomešaš složen izgled sa brojem ćelija. Svi ti delovi koje vidiš unutar papučice jesu njene organele, a ne više različitih ćelija.

Papučica odnosno paramecijum sa trepljama

Bakterije i Ešerihija koli

Bakterije su takođe jednoćelijski organizmi. Važno je da znaš da nisu sve bakterije loše.

Dobra strana

Ešerihija koli normalno živi u našim crevima i pomaže u varenju hrane.

Problem nastaje

Kada zbog loše higijene dospe na mesta gde joj nije mesto.

Ovo je dobar podsetnik da u biologiji ne treba odmah sve deliti na „dobro“ i „loše“, već razumeti gde se organizam nalazi i kakvu ulogu ima.

Mikroskopski prikaz bakterija kao jednoćelijskih organizama

Kolonije i Volvoks

Ponekad se jednoćelijski organizmi udruže u grupe koje se zovu kolonije. U koloniji im je lakše da se hrane, kreću i brane od predatora.

Volvoks je kolonija koja može imati od 500 do 50 000 ćelija.

Upravo zbog ovakvih udruženih grupa, naučnici smatraju da višećelijski organizmi vode poreklo od sličnih kolonija.

Ova priča se lepo povezuje sa lekcijom o tome kako grupišemo živa bića, jer i ovde vidiš kako organizacija menja način života.

Kolonija Volvoksa kao primer udruživanja jednoćelijskih organizama

Višećelijski organizmi

Višećelijski organizmi su građeni od velikog broja ćelija, često od miliona ili milijardi ćelija.

U višećelijske organizme spadamo mi ljudi, sve životinje, biljke i većina gljiva.

U tekstu se kao primer životinje pominje i Dafnija, odnosno vodena buva. To znači da se i među veoma sitnim organizmima mogu naći višećelijski predstavnici.

Dafnija kao primer višećelijskog organizma među sitnim vodenim životinjama

Podela uloga među ćelijama

Kod višećelijskih organizama ćelije su napravile dogovor i izvršile podelu uloga. Zato više ne izgledaju isto i ne rade isti posao.

Mnogo ćelija
Organizam ima veliki broj ćelija.
Specijalizacija
Svaka grupa ćelija preuzima određeni posao.
Različit oblik
Ćelije menjaju građu da bi bile uspešne u svom zadatku.

Ovo je važan most ka priči kako se ćelije udružuju u tkiva, organe i organizam, gde se jasno vidi kako se male celine uklapaju u veće.

Podela posla

Kod višećelijskih organizama svaka ćelija ne radi sve.

Različite ćelije rade različite poslove.

Crvena krvna zrnca

Crvena krvna zrnca izgledaju kao mali ovalni diskovi sa udubljenjem. Taj oblik nije slučajan.

Njihov glavni zadatak

Da na sebe „natovare“ kiseonik.

Da ga prenose kroz ceo krvotok.

Ovaj primer lepo pokazuje kako se oblik ćelije prilagođava njenoj ulozi. Zato se ova tema prirodno nadovezuje na objašnjenje kako se u telu razmenjuju gasovi.

Crvena krvna zrnca prilagođena prenošenju kiseonika

Nervne ćelije

Nervne ćelije prenose poruke i impulse, pa zato imaju dugačke nastavke i izgledaju kao razgranata mreža kablova.

Takva građa omogućava da poruka stigne veoma brzo, na primer od mozga do ruke u deliću sekunde.

Ovaj primer pokazuje zašto su nervne ćelije razgranate. Njihov oblik prati njihovu ulogu, baš kao što je kod eritrocita oblik prilagođen prenošenju kiseonika.

Nervna ćelija sa razgranatim nastavcima za prenos impulsa

Buđi, gljive i penicilin

One obične buđi koje se uhvate na pomorandži ili drugom voću spadaju u višećelijske organizme, tačnije u gljive.

Iako ti deluju odbojno, neke buđi su imale ogroman značaj za čoveka.

Aleksandar Fleming je upravo od jedne buđi napravio penicilin, poznati antibiotik.

To je dobar primer kako isto carstvo živih bića može da bude i neprijatno u svakodnevici i veoma važno za medicinu.

Buđ je gljiva, a u ovoj lekciji služi kao primer višećelijskog organizma.

Bratov savet: kako da ne pomešaš euglenu i papučicu

Prečica za kontrolni
Veži ime organizma za ono po čemu je najlakši za prepoznavanje.
  • Zelena euglena = zelena boja + pravi hranu kao biljka + ima jedan dugačak bič.
  • Papučica = liči na papuču + svuda po ivici ima sitne treplje.
Ako zapamtiš „zelena + bič“ i „papuča + treplje“, teško ćeš ih pomešati.

Dve brze asocijacije

Euglena = bič

Papučica = treplje

To je dovoljno za start

Najčešće greške

Greška 1: „Papučica je višećelijski organizam jer izgleda složeno.“ Netačno. Papučica je jednoćelijski organizam i svi detalji u njoj su samo organele.

Druga česta greška glasi: „Ako odsečem buđ sa jabuke ili pomorandže, ostatak smem da pojedem.“ Nikako.

Zašto ne smemo da jedemo takvo voće

Buđ ima sitne delove koji se zovu hife.

One su se već raširile kroz celu voćku, iako ih golim okom ne vidiš.

Zato se takvo voće baca.

Ovde je važna i svakodnevna primena biologije: ono što ne vidiš spolja ne znači da ne postoji i iznutra.

Buđava narandža kao primer zašto se celo voće baca kada se pojavi buđ

Pitanja za dalje razmišljanje

Iz ove lekcije prirodno se otvaraju i sledeća pitanja:

  • Kako se kreću drugi jednoćelijski organizmi poput ameba i euglena?
  • Koje su osnovne organele zajedničke za sve tipove ćelija?
  • Šta je to očna mrlja kod zelene euglene?
  • Kako se papučica kreće kroz vodu?
  • Šta su to kolonije poput Volvoksa?
  • Koje su karakteristike bakterije Ešerihije koli?
  • Zbog čega su virusi na samoj granici živog i neživog?
  • Zašto su nervne ćelije razgranate?

Ova pitanja su dobar most ka narednim biologijskim lekcijama i širem razumevanju raznovrsnosti živog sveta.

Za dalje učenje

Ponovi najvažnije iz ove lekcije, pa se onda vrati na ova pitanja.

Zaključak: šta smo naučili

Najbitnije iz lekcije
Jednoćelijski organizmi imaju jednu ćeliju koja radi sve, a višećelijski imaju mnogo ćelija koje dele posao.
  • Naučili smo da se živa bića prema broju ćelija dele na jednoćelijske i višećelijske organizme.
  • Zapamtili smo da jednoćelijski organizmi sve životne funkcije obavljaju u okviru jedne ćelije.
  • Ponovili smo najvažnije primere: zelena euglena, papučica, bakterije i kolonija Volvoks.
  • Videli smo da kod višećelijskih organizama postoji podela uloga, pa zato ćelije mogu imati različit oblik i funkciju.
  • Upamtili smo primere specijalizovanih ćelija: crvena krvna zrnca i nervne ćelije.
  • Posebno pamtimo dve zamke: papučica nije višećelijska i voće sa buđi se ne jede.
Ako možeš svojim rečima da objasniš razliku između jedne ćelije koja radi sve i mnogo ćelija koje sarađuju, savladao si suštinu ove lekcije.

Rezime za kontrolni

Jedna ćelija ili mnogo ćelija

Euglena, papučica, bakterije, Volvoks

Podela uloga kod višećelijskih