Kada već znaš šta je drvo života, sledeći korak je da razumeš položaj živih bića na tom drvetu. Nisu sva bića na istom mestu: neka su bliže korenu, neka su u deblu, a neka su u krošnji.
Ovaj raspored nije slučajan. On pokazuje starost, složenost i srodstvo organizama kroz vreme.
Kad znaš kako da gledaš koren, deblo i grane, lako čitaš položaj svake vrste.
Kada gledaš nagore, ideš od starijih i prostijih oblika ka mlađim i složenijim. Što si bliže korenu, to si dublje u prošlosti. Što si bliže vrhovima grana, to si bliže današnjem vremenu.
Zato su organizmi pri dnu stariji, a oni u gornjim delovima drveta predstavljaju mlađe i složenije grupe.
Ovo se prirodno nadovezuje na lekcije postanak života na Zemlji i evolucija.
dole = starije
gore = mlađe
niže = prostije
više = složenije
Na samom dnu nalaze se najstariji oblici života. To su organizmi koji su nastali veoma rano i čine početak priče o živom svetu.
U školskom prikazu tu mesto imaju bakterije, odnosno grupa koju stariji modeli često zovu Monere. Njihov položaj pri korenu pokazuje da su veoma stare i veoma proste.
Bakterije su organizmi od samo jedne ćelije i nemaju pravo jedro. Zbog te prostе građe i veoma rane pojave u istoriji života, njihovo mesto je pri samom početku drveta.
Ovaj deo se direktno povezuje sa lekcijom postanak organizama bez jedra, jer se upravo tamo objašnjava kako su prvi oblici života izgledali.
Kada se malo udaljiš od korena i kreneš naviše uz deblo, dolaziš do protista. Oni su obično sledeća „stepenica” iznad bakterija u školskom prikazu.
I oni su uglavnom jednoćelijski, ali su napredniji jer imaju pravo jedro. Zato se ne nalaze u samom korenu, nego malo iznad njega.
Protisti su za korak složeniji jer je njihov nasledni materijal smešten u jedru. To znači da su organizmi sa jedrom „viša stepenica” od onih bez jedra.
Primeri su ameba i euglena. Zbog te razlike njihovo mesto je u donjem delu debla, a ne u samom korenu.
Za više o toj razlici korisna je i lekcija postanak organizama sa jedrom.
Što više ideš uz drvo, deblo prelazi u krošnju i počinje veliko grananje. Tu se izdvajaju tri ogromne i složene grane: gljive, biljke i životinje.
To su grupe koje imaju složeniju građu, više ćelija i ozbiljnu podelu rada. Njihov položaj visoko u drvetu pokazuje da su nastale kasnije od prvih prostih oblika.
Ovaj deo se dobro povezuje sa lekcijom postanak višećelijskih organizama.
Gljive nisu biljke. Iako rastu iz zemlje, one ne vrše fotosintezu i zato imaju posebnu, samostalnu granu na drvetu života.
One su važne jer razlažu organske ostatke i imaju specifičnu ulogu u prirodi. Zato ih ne smeš stavljati na istu veliku granu sa biljkama.
Biljke zauzimaju posebnu veliku granu zato što same prave hranu pomoću fotosinteze. Zbog toga su glavni proizvođači hrane u prirodi.
Na vrhovima te grane nalaze se i savremenije biljne grupe, poput cvetnica. Njihov položaj na spoljnim granama pokazuje da su deo današnjeg živog sveta.
Za njihove osnovne životne procese možeš povezati i lekciju životni procesi kod životinja, biljaka i gljiva.
Životinje su velika grana potrošača. Tu su organizmi koji se kreću, traže hranu i imaju veoma složenu organizaciju tela.
Na spoljnim, najmlađim grančicama te grane nalaze se savremene grupe kao što su sisari i ptice. Među tim granama nalazi se i čovek, ali samo kao jedna od mnogih današnjih vrsta.
Ako uporediš psa i medveda, vidiš da su oboje u grani životinja, i to među granama sisara. Zato su njihove grančice relativno blizu.
Takvi primeri pokazuju blisko srodstvo: dve vrste dele dosta zajedničkih osobina i njihovo grananje se dešava visoko u krošnji.
Pas je na velikoj grani životinja, a suncokret na velikoj grani biljaka. Da bi pronašao gde se te dve grane spajaju, moraš da se spuštaš mnogo niže niz drvo.
To znači da su daleki rođaci. I dalje imaju veoma davnog zajedničkog pretka, ali se njihove grane razdvajaju mnogo dublje u prošlosti.
ista visina danas = da
ista velika grana = ne
bliski rođaci = ne
Osim visine, važno je i koliko su grančice blizu jedna drugoj. Što su dve grančice bliže u krošnji, to su ta bića bliži rođaci.
Ako moraš da ideš duboko nadole da bi našao mesto gde se spajaju, onda su ta dva organizma dalji rođaci.
Česta zabluda je da su ljudi „iznad” ostalih vrsta. To nije tačno. Sva živa bića koja danas postoje nalaze se na krajevima današnjih grana.
To znači da su i čovek, i komarac, i hrast podjednako deo današnjeg živog sveta. Niko nema poseban tron na vrhu drveta.
Evolucija nema favorite. Čovek nije cilj drveta života, nego samo jedna današnja vrsta na jednoj od grana životinja.
Zato je korisno povezati ovu lekciju sa temama drvo života i klasifikacija živih bića: obe pomažu da shvatiš da u prirodi postoji srodstvo, a ne tabela pobednika.
Greška 1: ljudi su na posebnom vrhu drveta.
Rešenje: svi današnji organizmi su na krajevima današnjih grana.
Greška 2: gljive i biljke su na istoj grani jer rastu iz zemlje.
Rešenje: gljive imaju posebnu granu i ne vrše fotosintezu.
Greška 3: dve vrste su bliske samo zato što liče.
Rešenje: gleda se gde se njihove grane spajaju, a ne samo spoljašnji izgled.
Za nastavak ove teme poveži je sa lekcijama drvo života, klasifikacija živih bića i evolucija.
gore = mlađe i složenije
dole = starije i prostije
bliže grane = bliži rođaci
dalje grane = dalji rođaci
