Biolozi koriste drvo života da prikažu srodstvo vrsta i da objasne kako su se različite grupe živih bića tokom vremena granale iz zajedničkih predaka.
To je kao veliki porodični album života na Zemlji. Umesto tetki, stričeva i deda, na njemu su bakterije, biljke, gljive, životinje i čovek.
Ako znaš da čitaš grane i mesta gde se one spajaju, znaćeš i ko je kome bliži rođak u prirodi.
Na tom crtežu svaki kraj grane predstavlja jednu vrstu koja danas postoji. To može biti čovek, pas, ruža, pečurka ili bakterija.
Kada se jedna veća grana dalje deli na manje grane, to znači da su se iz starijih oblika života izdvojile nove grupe. Zato drvo života prikazuje evolutivno srodstvo, a ne takmičenje ko je „bolji”.
Ovo se prirodno nadovezuje na lekcije poreklo i raznovrsnost života i evolucija.
Zamisli pravo drvo. Оно ima koren, stablo, debele grane, tanje grančice i na kraju listove.
Na biološkom drvetu života listovi predstavljaju današnje vrste, grane predstavljaju njihove starije grupe, a stablo vodi unazad ka zajedničkom poreklu.
jedna današnja vrsta
šira grupa srodnika
najstarije zajedničko poreklo
Na samom dnu drveta života nalazi se koren. On simbolično vodi do najstarijeg zajedničkog pretka svih današnjih živih bića.
U školskom objašnjenju to je prva sićušna ćelija iz praokeana, povezana sa lekcijom postanak života na Zemlji. U dodatnim objašnjenjima često se koristi i naziv LUCA — poslednji univerzalni zajednički predak.
U školskom modelu drvo života se često objašnjava kroz pet carstava živog sveta. To pomaže da lakše vidiš kako se stablo širilo i kako su se formirale velike grane.
Najstarije grane pripadaju prostim oblicima života, a kasnije se izdvajaju složenije grupe. Taj put se lepo povezuje sa lekcijama postanak organizama bez jedra, postanak organizama sa jedrom i postanak višećelijskih organizama.
Na dnu se prvo izdvajaju bakterije kao veoma stare grane života. Iznad njih se pojavljuju protisti, odnosno jednoćelijska bića sa pravim jedrom, poput amebe.
Još više na drvetu izdvajaju se velike grane gljiva, biljaka i životinja. To ne znači da su one „bolje”, već da se njihovo grananje dogodilo kasnije.
Drvo života je zato istovremeno i mapa srodstva i mapa velikih evolutivnih razdvajanja.
bakterije, najprostiji oblici
jednoćelijski eukarioti, poput amebe
posebna grana, nisu biljke
fotosinteza i sopstvena hrana
heterotrofni i uglavnom pokretni organizmi
Ovo je školski model koji pomaže da lakše razvrstaš veliki broj živih bića. Za poređenje životnih procesa tih grana možeš pogledati i lekciju životni procesi kod životinja, biljaka i gljiva.
Na drvetu života niže grane obično označavaju starije izdvajanje, a više grane novija grananja. To nema veze sa tim da li je neka grupa „važnija” ili „pametnija”.
Ljudi nisu na vrhu kao pobednici, već su samo jedan list na jednoj maloj grani životinja. Isto važi za mačku, orla ili pečurku.
Svako mesto gde se jedna grana deli na dve nove označava zajedničkog pretka tih novih grupa.
Što je to mesto spajanja bliže krajevima grana, to su ta dva organizma bliži rođaci. Što moraš više da ideš ka korenu da bi našao mesto spajanja, to su dalji rođaci.
Čovek i šimpanza imaju veoma skorog zajedničkog pretka u poređenju sa mnogim drugim vrstama. Zato se njihove grane spajaju relativno visoko na drvetu.
To ne znači da je čovek nastao od današnje šimpanze. Znači samo da su obe vrste nastale iz iste starije grane. Tu temu možeš dublje da pratiš kroz evoluciju čoveka.
Kada pratiš grane psa i vuka, brzo stižeš do mesta gde se spajaju. To znači da dele skorijeg zajedničkog pretka i da su veoma bliski rođaci.
Ni ovde ne važi priča da je pas nastao od današnjeg vuka. Obe današnje grane vode do starijeg pretka, a ne jedna iz druge.
Čovek i žaba, ili čovek i pečurka, takođe imaju zajedničkog pretka. Samo je ta tačka spajanja mnogo starija i mnogo niže na drvetu.
Zato su takvi organizmi dalji rođaci nego čovek i šimpanza ili pas i vuk. Ovakva poređenja su direktno povezana sa lekcijom živa bića potiču od zajedničkih predaka.
Kada gledaš drvo života, može ti delovati kao da je neko na vrhu, a neko ispod. Ali svi današnji listovi stoje na krajevima svojih grana i svi predstavljaju savremene vrste.
To znači da su i bakterija, i gljiva, i mačka, i čovek podjednako deo današnjeg živog sveta. Niko nije „pobednik” samo zato što nam je bliži ili poznatiji.
Drvo života se ne crta napamet. Naučnici porede građu tela, fosile i gene, pa tek onda zaključuju ko je kome bliži rođak.
Fosili i prelazne forme pokazuju šta je postojalo u prošlosti, a analiza gena dodatno potvrđuje srodstvo. Za te tragove najviše služi lekcija dokazi evolucije, fosili i filogenetski nizovi.
Što su organizmi sličniji po građi i genima, to se njihove grane obično spajaju bliže krajevima drveta.
Greška 1: ljudi su na samom vrhu jer su najpametniji.
Rešenje: svi današnji organizmi nalaze se na krajevima svojih grana i podjednako su „savremeni”.
Greška 2: čovek je nastao od današnje šimpanze ili pas od današnjeg vuka.
Rešenje: današnje vrste nisu direktni preci jedna drugoj, već rođaci sa zajedničkim pretkom.
Greška 3: niže grane znače „lošije” organizme.
Rešenje: niže grane uglavnom označavaju starija odvajanja, a ne manju vrednost.
Za nastavak ove teme poveži je sa lekcijama živa bića potiču od zajedničkih predaka, dokazi evolucije, fosili i filogenetski nizovi i evolucija.
grane bliže listovima = bliži rođaci
grane bliže korenu = dalji rođaci
današnje vrste su rođaci, ne direktni preci jedne drugih
