Građa i funkcija su povezane i međusobno zavisne

Građa i funkcija idu zajedno

Gde si! Kad čuješ lekciju građa i funkcija, možda zvuči kao da pričamo o zidanju kuće, a ne o prirodi. Ali ovo je zapravo jedna od najlogičnijih ideja u biologiji.

Zamisli da probaš da jedeš supu viljuškom. Ne ide, jer viljuška ima pogrešan oblik za taj posao. U prirodi važi ista logika: kako nešto izgleda direktno utiče na to šta može da radi.

U prirodi oblik govori šta nešto može da radi.

Kada ovo povežeš sa pričom o tome zašto je ćelija osnovna jedinica života i sa osobinama po kojima prepoznajemo živa bića, cela tema postaje mnogo jasnija.

U ovoj lekciji videćeš kako se ista veza između građe i funkcije pojavljuje kod šake, kljuna, zuba, nogu, ali i kod samih ćelija.

Različiti oblici ptičjih kljunova kao primer povezanosti građe i funkcije

Šta tačno znače građa i funkcija

Građa

To je kako nešto izgleda: oblik, veličina i raspored delova.

Funkcija

To je šta taj deo radi: njegova uloga ili zadatak.

Građa dakle opisuje kako je nešto građeno, a funkcija opisuje čemu to služi. Kada posmatraš primere živih bića iz svog okruženja, svuda možeš da vidiš tu vezu.

Najkraće: građa = izgled, a funkcija = posao.

Dve reči, dve ideje

Građa: kako izgleda

Funkcija: šta radi

Biologija stalno spaja te dve stvari

Zlatno pravilo i ljudska šaka

U biologiji važi važno pravilo: građa je prilagođena funkciji. Živa bića su se menjala tako da njihovi delovi tela dobiju oblik koji im pomaže da bolje prežive.

Zlatno pravilo biologije

Građa je uvek prilagođena funkciji.

Najjednostavniji primer si ti. Tvoja šaka ima pet prstiju, ali je palac postavljen naspram ostala četiri. Upravo ta građa omogućava ti da čvrsto uhvatiš olovku, loptu ili telefon.

Bez takvog palca, predmeti bi mnogo lakše ispadali iz ruke. Na ovom primeru se odmah vidi kako oblik donosi određenu mogućnost.

Ljudska šaka sa palcem postavljenim naspram ostalih prstiju

Ptičji kljunovi

Nisu sve ptice iste i ne jedu istu hranu, pa im ni kljunovi ne izgledaju isto. To je jedan od najboljih primera veze između građe i funkcije.

Životinja	Građa	Funkcija
Orao	Oštar, snažan i zakrivljen kljun	Kida meso plena
Detlić	Prav i jak kljun	Udara po kori i vadi insekte
Patka	Širok i pljosnat kljun sa zupcima	Zahvata vodu i cedi sitnu hranu

Ovi primeri se prirodno naslanjaju na različite načine ishrane u prirodi, jer se odmah vidi da oblik kljuna prati vrstu hrane.

Patka sa širokim pljosnatim kljunom prilagođenim uzimanju hrane iz vode

Zubi kod sisara

I zubi pokazuju da oblik prati posao. Kad pogledaš zube, možeš mnogo da zaključiš o načinu ishrane.

Biljojedi
Imaju široke, jake i ravne kutnjake za dugo mlevenje trave.

Mesojedi
Imaju velike i oštre očnjake za hvatanje plena i kidanje mesa.

Svaštojedi
Imaju kombinaciju sekutića i kutnjaka, jer jedu raznovrsnu hranu.

Ljudi su dobar primer svaštojeda: odrasla osoba obično ima 32 zuba, pa zato može i da gricka i da žvaće.

Lav kao primer mesojeda sa zubima prilagođenim hvatanju plena i kidanju mesa

Udovi i kretanje

U prirodi veoma često važi pravilo: gde živiš, tako se i krećeš. Mesto života oblikuje telo i način kretanja.

Dva jasna primera

Ribe imaju peraja i hidrodinamičan oblik tela, pa brzo seku vodu.

Žabe imaju duge zadnje noge i plovne kožice, pa dobro skaču i plivaju.

Ovo se lepo povezuje sa tim zašto je voda važna za organizme i kako se živa bića prilagođavaju sredini u kojoj žive.

Žabe sa dugim zadnjim nogama i plovnim kožicama prilagođenim skakanju i plivanju

Život pod zemljom

Povezanost građe i funkcije vidi se i kod organizama koji žive ispod površine zemlje. Krtica, kišna glista i rovac imaju telo i delove tela prilagođene stalnom kopanju tunela.

Krtica

Jaki prednji udovi pomažu joj da kopa zemlju.

Kišna glista

Izduženo i sluzavo telo olakšava joj kretanje kroz zemlju.

Rovac

Telo i noge su mu prilagođeni kopanju i životu pod zemljom.

Ovde se još jednom vidi da u biologiji oblik nikad nije slučajan, već prati uslove života.

Životna sredina stalno „traži“ od organizma oblik koji će mu pomoći da se kreće, hrani i opstane.

Povezanost postoji i kod ćelija: crvena krvna zrnca

Pravilo građe i funkcije ne važi samo za velike delove tela. Važi i za male, okom nevidljive ćelije.

Oblik eritrocita pomaže prenos kiseonika.

Crvena krvna zrnca izgledaju kao mali diskovi sa udubljenjem u sredini, što im omogućava da se provlače kroz uske krvne sudove i raznose kiseonik.

Zato se ova tema lepo naslanja na objašnjenje kako se u telu razmenjuju gasovi.

Crvena krvna zrnca sa udubljenjem u sredini prilagođena prolasku kroz krvne sudove

Nervne ćelije

Nervne ćelije podsećaju na drvo sa dugim granama i kablovima. Ta razgranata građa nije tu bez razloga.

Njihova dužina i razgranatost omogućavaju da poruka od mozga do različitih delova tela stigne za veoma kratko vreme.

Drugim rečima, dugačka i razgranata građa prati funkciju brzog prenosa impulsa.

Nervna ćelija razgranatog oblika prilagođena brzom prenosu impulsa

Ćelijska membrana i veličina ćelije

Povezanost građe i funkcije vidi se i u samoj ćelijskoj membrani. Ona ćeliji daje oblik, štiti je i selektivno propušta samo ono što ćeliji treba.

Dve važne ideje

Membrana kontroliše razmenu materija između ćelije i spoljašnje sredine.

Male ćelije imaju povoljniji odnos površine i zapremine, pa razmena materija može da bude efikasnija.

Tu se jasno vidi kako i kod najsitnijih delova života građa određuje koliko će neka funkcija biti uspešna.

Na nivou ćelije

Oblik membrane ima ulogu

Veličina ćelije ima ulogu

Ni tu ništa nije slučajno

Biljna i životinjska ćelija po građi

I biljna i životinjska ćelija imaju ćelijsku membranu, citoplazmu i jedro. Ali biljna ćelija ima i dodatne delove koje životinjska nema.

Biljna ćelija	Životinjska ćelija
Ima ćelijski zid	Nema ćelijski zid
Ima hloroplaste	Nema hloroplaste
Ima vakuolu	Nema veliku vakuolu biljke

Ćelijski zid daje čvrstinu, hloroplasti omogućavaju fotosintezu, a vakuola služi kao skladište vode i hranljivih supstanci. Tako i ovde građa prati poseban način života biljke.

Životinjska ćelija kao poređenje sa biljnom ćelijom

Zašto je klasifikacija živog sveta bitna za biologiju

Biologija proučava ogroman broj različitih živih bića, pa je zato važna klasifikacija. Ona uvodi red u veliku raznovrsnost života.

Lakše proučavanje

Slični organizmi se grupišu prema zajedničkim osobinama.

Razumevanje srodnosti

Klasifikacija pomaže da shvatimo srodnost i razvoj živog sveta.

Jasna imena

Karl Line uveo je sistem dvorečnih latinskih naziva.

Danas govorimo o tri domena: prastare bakterije, prave bakterije i eukariote. Ako želiš širi pregled, pogledaj i objašnjenje kako grupišemo živa bića.

Klasifikacija uvodi red u ogromnu raznovrsnost života.

Karl Line

Ime vrste sastoji se od dve reči.

Prva reč označava rod, a druga samu vrstu.

Zašto su virusi granični slučaj između živog i neživog

Virusi su poseban slučaj jer nemaju ćelijsku građu, pa se zato razlikuju od pravih živih bića.

Virus ne može samostalno da obavlja životne procese kao organizam građen od ćelija.

Može da se umnožava tek kada uđe u ćeliju domaćina.

Zbog te dvojnosti biolozi ih opisuju kao granični oblik života. To je dobar podsetnik na priču zašto su živa bića građena od ćelija i kako se razlikuju od oblika koji nemaju ćelijsku građu.

Virusi nisu smešteni na klasično drvo života, jer nemaju osnovnu ćelijsku građu kao organizmi iz domena živog sveta.

Bratov savet: kako da odgovoriš zadatak na kontrolnom

Formula za odgovor

Prvo napiši kako nešto izgleda, a odmah zatim napiši šta mu to omogućava.

Korak 1: napiši građu odnosno oblik, veličinu ili raspored delova.
Korak 2: napiši funkciju odnosno posao koji taj deo obavlja.
Korak 3: poveži ih jednom rečenicom, na primer: „Žaba ima duge noge i kožice, pa zato dobro skače i pliva.“

Ako napišeš samo kako nešto izgleda ili samo šta radi, odgovor ostaje polovičan.

Brza formula

Kako izgleda

Šta radi

Spoji te dve ideje

Najčešće greške

Greška 1: mešanje pojmova građe i funkcije. Građa je kako nešto izgleda, a funkcija je ono što taj deo radi.

Deca često napišu samo da orao ima oštar kljun, ali ne napišu da mu taj kljun služi da kida meso. Tada odgovor nije potpun.

Druga velika zamka

Naučiš primer napamet, ali zaboraviš zašto.

Zato uvek pitaj sebe: „Zašto mu baš to treba?“

Kad razumeš vezu između oblika i posla, nema bubanja napamet. Tada primer ostaje u glavi mnogo duže.

Najviše poena se gubi kada napišeš samo građu, a preskočiš funkciju ili ih potpuno zameniš.

Pitanja za dalje razmišljanje

Objasni vezu građe i funkcije na primeru ćelije.
Kako se razlikuju biljna i životinjska ćelija po građi?
Zašto je klasifikacija živog sveta bitna za biologiju?
Koja su tri domena u klasifikaciji živog sveta?
Kako Karl Line imenuje vrste u sistemu klasifikacije?
Zašto virusi predstavljaju granični slučaj između živog i neživog?
Kako se virusi razmnožavaju unutar ćelije domaćina?
Objasni vezu građe i funkcije na primeru ptičjih kljunova.

Ova pitanja su dobar most između ove lekcije i narednih tema o ćelijama, klasifikaciji i raznovrsnosti života.

Šta dalje

Vrati se na primere iz lekcije i probaj da za svaki od njih sam napišeš: građa + funkcija.

Zaključak: šta smo naučili

Najbitnije iz lekcije

Kad znaš kako nešto izgleda i šta radi, objasnio si vezu građe i funkcije.

Naučili smo da je građa kako nešto izgleda, a funkcija ono što taj deo radi.
Zapamtili smo zlatno pravilo: građa je prilagođena funkciji.
Videli smo jasne primere kod šake, ptičjih kljunova, zuba, kretanja i života pod zemljom.
Ponovili smo da isto pravilo važi i kod crvenih krvnih zrnaca, nervnih ćelija i ćelijske membrane.
Razlikovali smo biljnu i životinjsku ćeliju, kao i važnost klasifikacije i poseban položaj virusa.
Najvažnije za kontrolni je da uvek napišeš i građu i funkciju, a ne samo jedno od ta dva.

Ako umeš da na bilo kom primeru spojiš izgled nekog dela sa njegovim zadatkom, savladao si suštinu cele lekcije.

Rezime za kontrolni

Građa = kako izgleda

Funkcija = šta radi

Te dve stvari u biologiji uvek idu zajedno

Kvizovi38otvorizatvori