Ćao! Prepoznavanje akcenata ume da zvuči kao nemoguća misija, ali kratkouzlazni i kratkosilazni akcenat postaju logični kad ih posmatraš kroz tri stvari: dužinu, melodiju i mesto u reči.
Glavna fora: oba su kratka, ali jedan pada, a drugi se penje.
U ovoj lekciji učimo kako da čuješ i proveriš razliku bez panike.
Ako ti je još mutno šta znači samo mesto naglaska, prvo se prirodno nadoveži na lekciju određivanje mesta akcenta.
U srpskom književnom jeziku postoje četiri akcenta. Dva su duga, a dva kratka. Danas radimo kratku ekipu: kratkosilazni i kratkouzlazni.
Tu pomaže lekcija određivanje dužine akcenta, jer bez dužine nema sigurnog odgovora.
Dužina govori koliko slog traje, a melodija govori da li ton pada ili raste. Kod ova dva akcenta dužina je ista: oba su kratka.
kratko, brzo, bez rastezanja
silazno ili uzlazno kretanje tona
Kad dođe red na melodiju, korisno je da uporediš ovu lekciju sa određivanjem intonacije akcenta.
kratkosilazni = kratak + silazan
kratkouzlazni = kratak + uzlazan
razlika je u smeru tona
Kratkosilazni akcenat obeležava se znakom ȁ. Kod njega se ton brzo i odsečno spusti, kao da se sva energija potroši na jednom slogu.
Glavno pravilo: kratkosilazni akcenat može stajati samo na prvom slogu višesložnih reči ili na jednosložnim rečima.
jednosložne reči: može
prvi slog: može
unutrašnji slog: ne može
U primerima brȁt, vȍda, žȅna i nȅbo čuješ brz, odsečan pad tona.
Kod kratkosilaznog akcenta energija ostaje na naglašenom slogu. Sledeći slog, ako postoji, zvuči tiše i ravnije.
kratko
odsečno
nema prenosa energije na sledeći slog
Kratkouzlazni akcenat obeležava se znakom à. Kod njega ton kratko raste, kao da se izgovor malo penje ka sledećem slogu.
Kratkouzlazni akcenat može da stoji na bilo kom slogu u reči, osim na poslednjem. Zato ga možeš naći i na prvom i na unutrašnjem slogu.
prvi slog: može
unutrašnji slog: može
poslednji slog: ne može
jednosložna reč: ne može
U primerima kùća, nòga, òtac i učìtelj ton ide kratko nagore.
Kod kratkouzlaznog akcenta deo energije prirodno prelazi na sledeći slog. Zato reč ne zvuči presečeno, nego kao da glas kratko nastavlja kretanje.
kratko
ton raste
deo energije prelazi dalje
Najveća muka je kad reč ima dva sloga, a akcenat stoji na prvom. Tu gramatički mogu da se nađu i kratkosilazni i kratkouzlazni.
Pravilo sledećeg sloga kaže: ako deo energije prelazi na sledeći slog, akcenat je kratkouzlazni; ako se sve završi odsečno na prvom slogu, akcenat je kratkosilazni.
nò-ga vuče ka drugom slogu.
vȍ-da se odseče na prvom slogu.
sledeći slog življi = kratkouzlazni
sledeći slog ravan = kratkosilazni
Ako ne čuješ razliku, uporedi sumnjivu reč sa jednosložnom rečju kao pȁs, brȁt ili dȁn. Jednosložne reči trpe samo silazne akcente.
Reči sa jednim slogom ne mogu imati uzlazni akcenat. Zato rad, brat, dan i meč dobijaju silazni akcenat.
Ovo je deo opštih pravila akcentuacije u srpskom jeziku.
uzlazni: ne
silazni: da
primer: brȁt
Na unutrašnjim slogovima mogu stajati samo uzlazni akcenti. Zato u reči učìtelj akcenat na drugom slogu mora biti uzlazni.
U srpskom književnom jeziku poslednji slog ne može biti akcentovan. Ovo pravilo važi i za kratke i za duge akcente.
poslednji slog: ne
unutrašnji slog: samo uzlazni
prvi slog: zavisi
Ovako izgleda najbrže poređenje dva akcenta.
| Akcenat | Znak | Melodija | Mesto |
|---|---|---|---|
| Kratkosilazni | ȁ | brz pad | jednosložne ili prvi slog |
| Kratkouzlazni | à | kratak rast | svuda osim poslednjeg, ne u jednosložnim |
Akcenat može promeniti značenje reči. Primer je orao: ȍrao je ptica, a òrao može biti radni glagolski pridev od glagola orati.
Takve razlike su deo šire priče o tome kako se gradi i prepoznaje značenje reči.
ȍrao = ptica
òrao = radio radnju oranja
isti oblik, drugo značenje
Kad nisi siguran, dobar rečnik može pokazati akcenat, dužinu i značenje. Zato akcenat nije samo za izgovor, nego i za precizno razumevanje reči.
Ako nisi siguran kako se čita oznaka u rečniku, vrati se na lekciju korišćenje rečnika srpskog jezika.
Ne rešavaj napamet. Idi redom: slogovi, mesto, dužina, pa melodija.
Najbrža fora je da prvo proveriš mesto akcenta. Ako je unutrašnji slog, silazni ne može. Ako je jednosložna reč, uzlazni ne može.
1. slogovi
2. mesto
3. melodija
4. znak
Najveća zamka je stavljanje kratkosilaznog akcenta u sredinu reči. Na primer, u reči učitelj ne smeš staviti silazni akcenat na slog či.
Druga velika greška je pisanje kratkouzlaznog akcenta na jednosložnim rečima: rad, brat, dan, meč.
rȁd — može
brȁt — može
ràd — ne
bràt — ne
Treća greška je stavljanje bilo kog akcenta na poslednji slog. U srpskom književnom jeziku poslednji slog ne može biti akcentovan.
Ovo su primeri koje možeš ponoviti pred kontrolni.
brȁt, vȍda, žȅna, nȅbo
kùća, nòga, òtac, učìtelj
Izgovori parove naglas: vȍda i nòga. Kod prve reči glas se brže preseče, a kod druge se prirodnije prenosi dalje.
Ako čuješ sledeći slog kao življi, misli na kratkouzlazni.
Ne moraš odmah savršeno čuti melodiju. Prvo koristi pravila mesta, pa tek onda slušaj nijansu.
vȍ-da = odsečno
nò-ga = vuče dalje
učì-telj = unutrašnji slog, uzlazni
Da sumiramo najbitnije:
Za potpuno sigurno određivanje ponovi mesto akcenta, zatim dužinu akcenta i na kraju intonaciju akcenta, jer tek zajedno daju tačan odgovor.
ȁ = kratak pad
à = kratak rast
prvo proveri mesto
zatim slušaj sledeći slog
