Balkanski ratovi 1912-1913.

Balkanski ratovi 1912-1913. — komšije protiv Turske, pa svađa oko plena

Gde si, drugaru! Spremaš se za kontrolni iz istorije i čini ti se da ima previše bitaka, država i preokreta? Potpuno te razumem, gradivo na kraju 7. razreda ume da bude gusto.

Zamisli ove događaje kao napetu stratešku igricu.

Balkanske države se prvo udružuju da pobede glavnog protivnika — Osmansko carstvo — a onda se svađaju oko toga ko je dobio bolji deo oslobođenih teritorija.

U ovoj lekciji pratimo Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, najvažnije bitke, mirove u Londonu i Bukureštu i posledice po Srbiju, Crnu Goru, Grčku, Bugarsku i Tursku.

Zašto je nastao Balkanski savez?

Tokom 19. veka, hrišćanske države na Balkanu — Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska — uspele su da obnove ili steknu samostalnost. Ali ogroman problem je ostao: stotine hiljada njihovih sunarodnika i dalje je živelo pod vlašću Osmanskog carstva.

Položaj hrišćana pod turskom vlašću bio je težak: stari feudalni sistem je opstajao, privreda je zaostajala, a bezbednost naroda bila je ugrožena. Zato su balkanske države smatrale da imaju istorijsku dužnost da oslobode svoje sunarodnike.

💡 Nijedna balkanska država nije mogla sama da pobedi Tursku. Zato je nastao Balkanski savez.

Ova težnja se nastavlja na dužu borbu za slobodu, od Prvog srpskog ustanka do srpske nezavisnosti posle Berlinskog kongresa.

Kosovo i Stara Srbija pod osmanskom vlašću pre balkanskih ratova

Interesi balkanskih država — svako je imao svoju računicu

Savez je bio neophodan, ali nije bilo lako napraviti ga. Svaka država imala je svoj plan širenja i svoje nacionalne ciljeve.

🇷🇸

Srbija

Želela je izlaz na Jadransko more preko Albanije, radi slobodne trgovine i privrednog razvoja.

🇧🇬

Bugarska

Želela je da prigrabi čitavu oblast Makedonije.

🇬🇷

Grčka

Ciljala je na Solun i oblasti važne za širenje ka severu.

🇲🇪

Crna Gora

Želela je Skadar i proširenje na sever i istok.

⚠️ Glavni problem: saveznici su imali zajedničkog neprijatelja, ali nisu imali potpuno iste planove posle pobede.

ZAPAMTI

Prvi cilj: pobediti Tursku.

Drugi problem: podeliti teritorije.

Tu se krije uzrok Drugog balkanskog rata.

Velike sile i Rusija — savez ne nastaje u praznom prostoru

Stvaranje saveza kočile su i velike sile, naročito Austro-Ugarska. Ona se plašila da jačanje balkanskih država znači širenje ruskog uticaja. Zato su balkanska pitanja bila deo šireg Istočnog pitanja.

Rusija je imala važnu ulogu posrednika. Kada je dogovoreno da sporne tačke između Srbije i Bugarske, naročito oko Makedonije, rešava ruski car kao arbitar, sklapanje saveza je ubrzano.

29. februar 1912.
Srbija i Bugarska potpisuju pakt o odbrambenom savezu.

Maj 1912.
Bugarska i Grčka potpisuju tajni sporazum.

6. oktobar 1912.
Srbija i Crna Gora zaokružuju saradnju vojnom konvencijom.

U jesen 1912. godine Balkanski savez je bio spreman za rat.

Granice na Balkanu u vreme balkanskih ratova

Prvi balkanski rat — početak oslobođenja

Prvi balkanski rat počeo je kada je Crna Gora 8. oktobra 1912. godine prva objavila rat Turskoj. Odmah za njom u rat ulaze Srbija, Bugarska i Grčka.

Velike sile su odmah poručile da, bez obzira na ishod rata, nema menjanja granica. Ali balkanske saveznike to nije zaustavilo. Njihov cilj bio je da oslobode teritorije pod osmanskom vlašću.

✅ Srpska vojska bila je motivisana oslobođenjem Kosova, Metohije i Stare Srbije. U njenim redovima bilo je mnogo dobrovoljaca.

Rat se uklapa u širu sliku sveta pred veliki sukob, koju vidiš u lekciji Svet na početku 20. veka.

Kumanovo i Bitolj — ključne srpske pobede

Srpska vojska je u Prvom balkanskom ratu ostvarila dve velike pobede koje su slomile osmanski otpor na glavnom pravcu.

🎯 KUMANOVSKA BITKA

Krajem oktobra 1912. godine, srpska vojska je potpuno razbila tursku vojsku. To je bila ključna pobeda.

📍 BITKA KOD BITOLJA

Sredinom novembra 1912. godine, turska armija doživela je još jedan težak poraz.

ZA TEST

Prvi rat pamti kroz: Kumanovo → Bitolj → oslobođenje Stare Srbije i Makedonije.

Kosovo i pravci oslobađanja u Prvom balkanskom ratu

Jadransko more, Solun i turski porazi

U isto vreme, srpska vojska je preko zaleđenih planina severne Albanije uspela da izađe na Jadransko more. To je izgledalo skoro nemoguće, ali je za Srbiju bilo ogromno pitanje privrednog razvoja i slobodne trgovine.

Grci su zauzeli Solun, a Bugari su nizali uspehe na istoku. Osmansko carstvo je bilo na kolenima i zatražilo pregovore.

💡 Zato je Prvi balkanski rat delovao kao veliki oslobodilački trijumf: saveznici su potisnuli Tursku skoro sa celog Balkana.

Ipak, tu nastupa politika velikih sila. Vojna pobeda nije značila da će pobednici moći da zadrže sve što su osvojili.

London, Albanija i pritisak Austro-Ugarske

U decembru 1912. godine počela je mirovna konferencija u Londonu. Tada na scenu snažno stupa Austro-Ugarska. Ona nije želela da Srbija dobije izlaz na Jadransko more.

Uz podršku Italije, Austro-Ugarska je podržala stvaranje nezavisne Albanije. Albanska nezavisnost proglašena je u novembru 1912. godine, a velike sile su to iskoristile da Srbiji preseku put ka moru.

⚠️ Važno: srpska vojska nije napustila primorje zato što je vojno poražena, nego zbog političkog pritiska i pretnji velikih sila.

Ovo je direktno povezano sa austrougarskim strahom od jačanja Srbije, što se nastavlja u lekciji o Kraljevini Srbiji 1903-1912.

Jedrene, Skadar i Londonski mir

Rat se nakratko nastavio jer je u Turskoj došlo do državnog udara. Saveznici su morali da zadaju konačan udarac. Bugari su, uz pomoć srpske teške artiljerije, zauzeli Jedrene.

Crnogorci su zauzeli Skadar, ali su pod pritiskom velikih sila morali da se povuku. To je za Crnu Goru bio težak udarac, jer je Skadar bio jedan od njenih glavnih ciljeva.

✅ Prvi balkanski rat zvanično je završen Londonskim mirom 30. maja 1913. godine. Turska je izgubila skoro sve teritorije na Balkanu, osim okoline Carigrada.

Za Crnu Goru u ovom periodu koristi i lekciju o Crnoj Gori na početku 20. veka.

Kralj Nikola Petrović i Crna Gora u doba balkanskih ratova

Zašto počinje Drugi balkanski rat?

Čim je potpisan mir, saveznici su se posvađali oko plena. Srbija je pod pritiskom Austro-Ugarske morala da napusti Jadransko more, pa je tražila nadoknadu u Makedoniji, naročito u oblastima koje je njena vojska oslobodila.

Bugarska je to odbila jer je želela celu Makedoniju za sebe. Grčka i Bugarska takođe nisu mogle da se dogovore oko Soluna. Videvši zajedničku opasnost, Srbija i Grčka sklapaju tajni odbrambeni savez.

Razlika između dva rata:

Prvi balkanski rat je zajednička borba protiv Turske. Drugi balkanski rat je sukob bivših saveznika oko teritorija.

JABUKA RAZDORA

Makedonija

Saveznici se više ne bore zajedno, već jedni protiv drugih.

Bregalnica — bugarski napad bez objave rata

Austro-Ugarska je bila zadovoljna sukobom među saveznicima i podsticala Bugarsku da napadne Srbiju. To se i dogodilo: u noći između 29. i 30. juna 1913. godine, bugarska vojska je bez objave rata napala srpske položaje na reci Bregalnici.

Srpska vojska je izdržala prvi udar, a zatim u protivnapadu potpuno razbila bugarsku armiju. Tako je Bitka na Bregalnici postala ključna pobeda u Drugom balkanskom ratu.

⚠️ Ne piši da je Srbija napala Bugarsku. Bugari su napali bez objave rata; Srbija se u tom trenutku branila.

Bugarska vojska i sukobi tokom Drugog balkanskog rata

Bugarska opkoljena i Bukureški mir

Bugarska je napravila katastrofalnu procenu. Kada je postalo jasno da je u problemu, protiv nje ulaze u rat Grčka, Crna Gora, Rumunija i sama Turska, koja je želela da povrati bar nešto od izgubljenog.

Bugarska je bila opkoljena sa svih strana i već posle tri nedelje morala je da moli za mir. Rat je završen Bukureškim mirom 10. avgusta 1913. godine.

🗺️ POSLE BUKUREŠTA

Srbija je dobila Vardarsku Makedoniju, Grčka Solun i Egejsku Makedoniju, Rumunija Dobrudžu, a Turska je povratila Jedrene.

Pregovori i učesnici Bukureškog mira 1913. godine

Posledice balkanskih ratova — Balkan potpuno promenjen

Balkanski ratovi su potpuno promenili istoriju ovog dela Evrope. Osmansko carstvo je skoro potpuno proterano iz Evrope posle više od pet vekova vladavine, a balkanske države su značajno proširile svoje teritorije.

Država	Bilans
Srbija	Oslobodila Kosovo, Metohiju i Staru Srbiju; teritorija uvećana za oko 40.000 km², stanovništvo poraslo za oko 1,5 miliona.
Crna Gora	Proširila granice na sever i istok i dobila zajedničku granicu sa Srbijom, ali je morala da preda Skadar.
Grčka	Dobila Solun, Egejsku Makedoniju i delove Trakije; znatno uvećala teritoriju i stanovništvo.
Bugarska	Najveći gubitnik; zadržala mali izlaz na Egejsko more i ostala u neprijateljstvu sa Srbijom.
Turska	Izgubila skoro sve evropske posede, osim okoline Carigrada i Jedrena.

Nove granice na Balkanu posle balkanskih ratova

Bilans Srbije i Crne Gore

Za Srbiju su balkanski ratovi bili ogroman uspeh, ali i ogromna žrtva. Oslobođeni su Kosovo, Metohija i Stara Srbija, ukinut je turski feudalni sistem, a država je teritorijalno i demografski znatno porasla.

🇷🇸 SRBIJA

Teritorija je uvećana za oko 40.000 km², broj stanovnika porastao za oko 1,5 miliona, ali je poginulo oko 50.000 vojnika.

Crna Gora je proširila granice i dobila zajedničku granicu sa Srbijom, ali je morala da se povuče iz Skadra. To je bila velika cena pritiska velikih sila.

Bilans Grčke, Bugarske i Turske

Grčka je prošla veoma dobro: dobila je Solun, Egejsku Makedoniju i delove Trakije, pa je znatno uvećala teritoriju i stanovništvo.

Bugarska je bila najveći gubitnik Drugog balkanskog rata. Izgubila je veliki deo onoga čemu se nadala, zadržala samo mali izlaz na Egejsko more i ostala u dubokom neprijateljstvu sa Srbijom.

Turska je skoro potpuno proterana iz Evrope nakon više od pet vekova vladavine. Ipak, u Drugom balkanskom ratu uspela je da povrati Jedrene.

✅ Mapa Balkana posle 1913. godine više nije ličila na mapu pre ratova.

Teritorijalne promene na Balkanu posle 1913. godine

Velike sile — zašto pobeda nije značila potpunu slobodu odlučivanja?

Velike sile su imale presudnu ulogu u sklapanju mira i prekrajanju granica. One su gledale svoje interese, a ne samo oslobodilačke ciljeve balkanskih naroda.

🇦🇹 AUSTRO-UGARSKI CILJ

Sprečiti Srbiju da izađe na Jadransko more i da previše ojača.

🇲🇪 SKADAR

Crna Gora je zauzela Skadar, ali je morala da ga napusti jer su velike sile odlučile da pripadne Albaniji.

Zato je jasno: balkanske države su pobedile vojno, ali su velike sile često odlučivale diplomatski.

Londonska konferencija i uloga velikih sila

Bratov savet i najčešće greške

Kako da ne pobrkaš dve ključne bitke i dva mira? Zapamti jednostavnu formulu:

Prvi rat: Kumanovska bitka → Londonski mir.

Drugi rat: Bregalnička bitka → Bukureški mir.

Greška 1: Srbija je napala Bugarsku na Bregalnici

Netačno. Bugarska je bez objave rata napala srpske položaje u noći između 29. i 30. juna 1913. godine.

Greška 2: Albanci su sami isterali srpsku vojsku sa mora

Ključno je bilo stvaranje Albanije i pritisak Austro-Ugarske, uz podršku velikih sila.

Greška 3: ratovi su trajali godinama

Oba rata stala su u kratak period od jeseni 1912. do leta 1913. godine.

Drugi rat se vrti oko slova B: Bugari, Bregalnica, Bukurešt.

FORMULA

Prvi: Kumanovo → London

Drugi: Bregalnica → Bukurešt

To su sigurni bodovi.

Zaključak

REZIME

Balkanski ratovi su doneli veliki trijumf nad osmanskom vlašću, ali i nove sukobe među saveznicima.

Da sumiramo najbitnije:

Balkanski savez stvoren je da Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska zajedno napadnu Tursku.
Prvi balkanski rat počinje 8. oktobra 1912. godine i završava se Londonskim mirom 30. maja 1913. godine.
Kumanovo i Bitolj ključne su srpske pobede u Prvom ratu.
Albanija je stvorena uz podršku velikih sila da Srbiji preseče izlaz na Jadransko more.
Drugi balkanski rat počinje bugarskim napadom na Bregalnici i završava se Bukureškim mirom 10. avgusta 1913. godine.
Srbija izlazi veća i vojno iskusna, ali teško iscrpljena pred 1914. godinu.

Balkanski ratovi su uvod u novu krizu. Posle njih Srbija je jača, ali Austro-Ugarska je sve nervoznija. Zato odmah poveži ovu lekciju sa uzrocima i povodom Prvog svetskog rata, kao i sa položajem Srba pod Austro-Ugarskom.