Pozdrav šestaci! Do sada smo prešli velike ratove, seobe naroda i moćne imperije poput Vizantije. Ali istorija nisu samo datumi i bitke — istorija je priča o stvarnim ljudima!
Šta ćemo istražiti?
Kako je izgledao jedan običan dan: gde su ljudi spavali, šta su jeli (i zašto im je hrana bila bljutava), kako su se branili od bolesti i kako su trgovci stvorili prve moderne gradove.
Srednji vek je bio podeljen na dva paralelna sveta — selo i zamak. 🌾
U srednjem veku najveći deo stanovništva (čak preko 90%) živeo je na selu. Život zavisnih seljaka — kmetova — bio je neverovatno težak.
Sela su podizana blizu šuma i reka zbog drva za ogrev i pijaće vode. Rad na njivi počinjao je sa prvim zracima sunca i završavao se tek kada padne mrak.
Zaboravi na udobne sobe i kupatila. Seoske kuće su bile skromne kolibe od drveta, blata pomešanog sa slamom ili grubog kamena, sa krovom od obične slame.
Kuće su uglavnom imale samo jednu jedinu prostoriju u kojoj je živela cela mnogobrojna porodica — a zimi bi unutra ubacivali i stoku da se ne smrzne!
U centru prostorije nalazilo se ognjište (otvorena vatra). Iznad njega je visio metalni lonac u kome se kuvala svakodnevna hrana: žitarice, kupus, bob i repa.
Meso se na seoskoj trpezi sretalo retko — uglavnom za velike praznike (Božić ili Vaskrs). Zbog gladi i slabih lekova, smrtnost dece je bila ogromna.
Žitarice, kupus, bob, repa — iz jednog lonca.
Začini = luksuz za bogate.
Meso samo za praznike.
Potpuno drugačija priča važila je za feudalce (plemiće). Moćniji su živeli u ogromnim kamenim zamkovima 🏰.
Zamkovi su namerno građeni na visokim, teško pristupačnim brdima, opasani dvostrukim debelim bedemima i kulama za osmatranje.
Unutar kamenih zidina nalazio se poseban svet:
Glavna zabava plemstva bio je lov sa sokolovima ili psima.
Sokolovi i psi — zabava plemstva.
Vežba jahanja i oružja za rat.
Narodu strogo zabranjen.
U poznom srednjem veku najpopularniji su bili uzbudljivi viteški turniri, na kojima su se najhrabriji ratnici nadmetali za slavu i poštovanje devojaka.
Na dvorovima su priređivane bogate gozbe — jelo se pečeno meso divljači i pilo najkvalitetnije vino, a goste su zabavljali putujući muzičari — trubaduri i glumci.
Tokom ranog srednjeg veka gradski život je skoro zamro, ali od XI veka dolazi do ponovnog procvata gradova. Sa razvojem zanatstva i trgovine rađa se nov, slobodan sloj — građanstvo.
Zanatstvo je bilo srce svakog grada. Da bi se zaštitili od konkurencije, majstori istog zanata udruživali su se u esnafe (cehove) — obućari svoj, pekari svoj, mesari svoj. Svaki je imao grb, pečat i zastavu.
Unutar svake zanatske radionice postojao je strogi lanac napredovanja kroz tri nivoa:
Srednjovekovni gradovi su uglavnom bili mali, opasani visokim kamenim bedemima. Pošto je prostor unutar zidina bio ograničen, zgrade su građene gusto jedna uz drugu, a ulice su bile izuzetno uske, mračne i krivudave.
Mali prostor → guste zgrade.
Uske, mračne, krivudave ulice.
Bez kaldrme = blato posle kiše.
U centru grada nalazio se veliki gradski trg. Tu se obavljala glavna trgovina i stajale su dve najvažnije zgrade:
Većnica (sedište gradskih vlasti) i velika, raskošna crkva ili katedrala — čija je veličina pokazivala koliko je grad bogat.
Srednji vek je u istoriji medicine dobio manje slavan nadimak — „zlatno doba bakterija".
Nema kanalizacije — smeće sa prozora.
Zagađena voda za piće.
Idealni uslovi za epidemije.
Najgora epidemija u istoriji Evrope, „Crna smrt" (kuga), izbila je sredinom XIV veka.
Najviše je stradalo gradsko stanovništvo jer su ljudi živeli zbijeno na malom prostoru.
Prenose je buve sa pacova.
Pokosila ~1/3 Evrope.
Najviše stradali gusto naseljeni gradovi.
Ljudi su masovno umirali od kolere, boginja, tifusa i strašne lepre (gube).
Lečilo se narodnom medicinom i lekovitim biljem (čajevi i melemi), a prve skromne bolnice otvarane su pri manastirima. Zato je prosečan životni vek bio duplo kraći nego danas.
Život tri staleža drastično se razlikovao u stanovanju, ishrani i slobodnom vremenu:
| Stalež | Stanovanje | Slobodno vreme |
|---|---|---|
| Seljaci (kmetovi) | koliba sa jednom prostorijom | gotovo ga nema — rad od jutra do mraka |
| Plemići | kameni zamak | lov, gozbe, viteški turniri |
| Građani | kuće na sprat (radnja + stan) | vašari, pozorište, trubaduri |
Seljaci: rad i koliba.
Plemići: zamak, lov, turniri.
Građani: radnja, vašari, više slobode.
Sa ocem i stricem otputovao je na Daleki istok i proveo čak 17 godina na dvoru moćnog kineskog cara Kublaj-kana! Kada se vratio, napisao je čuvenu knjigu „Milion", u kojoj je Evropljanima opisao papirni novac, svilu, začine i tehnologiju istoka.
Venecija, XIII vek; 17 godina kod Kublaj-kana.
Knjiga „Milion" — istok za Evropu.
Inspirisao Kolumba i velika otkrića.
Dve zamke na kojima odeljenje redovno gubi bodove — zapamti ih.
Ne! U velikim kamenim zamkovima živele su samo najbogatije plemićke porodice. Većina sitnih vitezova i plemića živela je u skromnim seoskim kućama koje su se jedva razlikovale od kuća bogatijih seljaka.
Šegrt je dete koje tek uči zanat, radi najteže poslove i prima 0 dinara (radi besplatno). Kalfa je profesionalni pomoćnik koji je završio školu zanata i prima redovnu platu.
Zamak = samo najbogatije plemstvo.
Šegrt (besplatno) ≠ kalfa (plata).
Dve sitnice — dva sigurna boda.
Da sumiramo najbitnije:
Dok su kmetovi preživljavali epidemije, a vlastela uživala u dvorcima, uspon slobodnih gradova postavio je temelj za rađanje modernog društva.
Selo (kmetovi) · zamak (plemstvo) · grad (esnafi)
XIV vek — kuga; XIII vek — Marko Polo
Šegrt → kalfa → majstor.
