Prirodne odlike Severne Amerike

Prirodne odlike Severne Amerike — vode i prirodne zone

Pozdrav ekipo! Danas ulazimo u unutrašnjost trećeg najvećeg kontinenta na svetu i istražujemo hidrografiju, reke, jezera, prirodne zone i zaštitu prirode.

Glavna ideja: Severna Amerika je kontinent moćnih reka, najvećeg sistema slatkovodnih jezera i prirodnih zona koje se menjaju od leda do prerija i pustinja.

Ovu lekciju poveži sa geografskim položajem i regionalnom podelom Severne Amerike, jer položaj i reljef objašnjavaju tok reka i raspored zona.

Hidrografija — voda nije svuda raspoređena isto

Severna Amerika je izuzetno bogata površinskim vodama, ali reke nisu ravnomerno raspoređene. Najlakše ih učimo prema okeanima u koje se ulivaju.

🌊

Atlantski sliv

Misisipi i Sveti Lorens.

❄️

Severni ledeni okean

Makenzi i hladni tokovi Kanade.

🏔️

Pacifik

Kolorado, Kolumbija, Frejzer i Jukon.

Za osnovne pojmove sliva, toka i ušća ponovi Površinske vode — reke.

Atlantski sliv — vodeni autoput kontinenta

Najveći broj reka Severne Amerike teče ka istoku i jugu i pripada slivu Atlantskog okeana.

GLAVNI REČNI JUNACI

Misisipi sa Misurijem i reka Sveti Lorens čine najvažniji deo vodenog saobraćaja ovog prostora.

Ovaj sliv je važan jer povezuje unutrašnjost kontinenta sa Atlantikom i Meksičkim zalivom.

Misisipi kao vodeni autoput Severne Amerike

Misisipi sa Misurijem — car kontinenta

Misisipi sa Misurijem je najveća reka Severne Amerike, duga $6300 \, ext{km}$ .

💡 Misisipi preseca Središnju niziju od severa ka jugu i bogat je vodom tokom cele godine.

Nemoj ga mešati sa Nilom: Misisipi je rekorder Severne Amerike, ali nije najduža reka sveta.

Pritoke Misisipija — struja i navodnjavanje

Pritoke Misisipija nemaju istu ulogu. Desne pritoke silaze sa visokih planina, a leve se koriste za navodnjavanje plodnih njiva.

ZAPAMTI RAZLIKU

Desne pritoke = hidroenergija. Leve pritoke = navodnjavanje.

Zato Misisipi nije samo reka na karti, već osovina saobraćaja, poljoprivrede i energetike.

MISISIPI

Desne pritoke: struja.

Leve pritoke: navodnjavanje.

Glavni tok: plovidba.

Delta i poplave Misisipija

Kada nivo Misisipija naglo poraste, nastaju velike poplave u nizijama. Na ušću u Meksički zaliv reka gradi ogromnu i prepoznatljivu deltu.

⚠️ Na kontrolnom: delta znači da reka pri ušću taloži nanos i grana se u više rukavaca.

Za oblikovanje reljefa vodom možeš povezati sa lekcijom Oblikovanje reljefa dejstvom vode.

Sveti Lorens — izlaz Velikih jezera ka Atlantiku

Sveti Lorens je izuzetno važna reka jer odvodi vodu iz sistema Velikih američkih jezera u Atlantski okean.

💡 Velika jezera i Sveti Lorens zajedno čine ključni deo unutrašnjeg vodenog saobraćaja kontinenta.

Zato ova reka ima ogroman saobraćajni značaj, iako nije najduža reka kontinenta.

Sliv Severnog ledenog okeana — reke pod ledom

Reke ovog sliva teku ka severu Kanade i Severnom ledenom okeanu. Vodu dobijaju uglavnom od otopljenog snega.

NAJVEĆA REKA

Najveća reka ovog hladnog sliva je Makenzi.

Zbog surove klime reke su smrznute veći deo godine i slabo plovne.

Reka Makenzi u slivu Severnog ledenog okeana

Pacifički sliv — kratke, brze i divlje reke

Reke koje teku na zapad i ulivaju se u Tihi okean kratke su, brze i divlje jer izviru visoko na Kordiljerima.

GLAVNE REKE

Kolorado, Kolumbija, Frejzer i Jukon na Aljasci.

Za razumevanje veze reljefa i reka podseti se lekcije Reljef.

Kanjoni, vodopadi i hidroenergija

Pacifičke reke zbog velikog pada usecaju duboke kanjone i doline, imaju mnogo vodopada i ogroman hidroenergetski potencijal.

Najkraće objašnjenje: visoke planine + brz tok + mnogo vode = velika snaga reke.

Ovo je razlog zašto se reke zapada često vezuju za proizvodnju električne energije.

Kanjoni i hidroenergetski potencijal reka zapada

Velika američka jezera — najveći slatkovodni sistem

Severna Amerika je kontinent jezera. Najveći broj jezera je ledničkog porekla, jer su ih izdubili prastari lednici.

💡 Na jugu Kanadskog štita nalazi se najveći jezerski sistem na svetu: Velika američka jezera.

Za podelu jezera prema postanku koristi lekciju Jezera - podela jezerskih basena prema načinu postanka.

Velika američka jezera ledničkog porekla

Pet Velikih jezera — nauči ih kao pesmicu

Velika američka jezera čini tačno pet jezera koja moraš znati redom.

Jezero	Šta zapamtiti?
Gornje	Najveće na kontinentu i najveće slatkovodno jezero na svetu
Mičigen	Jedno od pet velikih jezera
Hjuron	Deo istog sistema
Iri	Povezano sa Ontarijom preko Nijagare
Ontario	Izlaz ka Svetom Lorensu

Nijagara — kratka reka, veliki spektakl

Jezera Iri i Ontario spaja reka Nijagara, duga samo $54 \, ext{km}$ .

TURISTIČKI SIMBOL

Na svom toku Nijagara pravi veličanstvene Nijagarine vodopade, jednu od najpoznatijih prirodnih atrakcija sveta.

Zapamti par: Iri + Ontario = Nijagara.

Najveći unutrašnji vodeni put na planeti

Velika jezera skoro nikada potpuno ne zamrzavaju, pa je na njima razvijen ogroman brodski saobraćaj.

Velika veza: reka Sveti Lorens, Velika jezera i veštački kanali u Kanadi i SAD čine najveći sistem unutrašnjih vodenih puteva na svetu.

To je razlog zašto su vode Severne Amerike toliko važne za privredu i saobraćaj.

Kanali Velikih jezera i reke Sveti Lorens

Prirodne zone — od večitog leda do pustinja

Pošto Severna Amerika prolazi kroz sve toplotne pojaseve, na njoj postoje skoro sve prirodne zone koje poznajemo.

🧊

Led

Polarne pustinje i tundra na severu.

🌲

Šume

Tajga i listopadne šume.

🌾

Trave i suša

Prerije, pustinje i polupustinje.

Za opšti pojam zona poveži sa lekcijom Biljni i životinjski svet.

Ledene polarne pustinje i tundra

Na krajnjem severu kontinenta, delovima Grenlanda i Kanadskom arktičkom arhipelagu prostiru se ledene polarne pustinje.

TUNDRA

Malo južnije, do polovine Labradora, led se leti blago otopi, zemljište je močvarno, a rastu lišajevi i mahovine.

Tundra je zona kratkog leta, niskih biljaka i teških uslova za život.

SEVER

Ledene pustinje.

Tundra.

Lišajevi i mahovine.

Američka tajga — treći šumski pojas sveta

Američka tajga, odnosno četinarske šume, pruža se od Labradora do Aljaske.

💡 To je treći po veličini šumski pojas na svetu, posle Amazonije i Sibira, i bogatiji je različitim vrstama drveća od ruske tajge.

Ovaj pojas je ogroman prirodni resurs i jedno od glavnih obeležja severa kontinenta.

Ispod Velikih jezera — zone se menjaju istok-zapad

U centralnom delu kontinenta prirodne zone se ne menjaju samo od severa ka jugu, već i od istoka ka zapadu.

⚠️ Razlog: planine zaustavljaju vlagu, pa se od vlažnijeg istoka ka suvom zapadu menjaju šume, trave, pustinje i polupustinje.

U Severnoj Americi reljef direktno premešta raspored prirodnih zona.

Smena prirodnih zona od istoka ka zapadu u Severnoj Americi

Listopadne šume, prerije i pustinje

Ispod Velikih jezera, priroda se menja ovako: na istoku su listopadne šume, u centru su prerije, a u unutrašnjosti Kordiljera pustinje i polupustinje.

Deo prostora	Prirodna zona	Glavni znak
Istok, Apalači	Listopadne šume	Proređene, ali bogate
Centar, Središnja nizija	Prerije	Visoke trave
Unutrašnjost Kordiljera	Pustinje i polupustinje	Suve kotline i visoravni
Krajnji zapad	Sredozemne šume	Sekvoje i stara džinovska stabla

Listopadne šume prerije pustinje i sredozemne šume Severne Amerike

Prerije — američke stepe

Prerije su američke stepe: beskrajne plodne ravnice obrasle travom.

BRATOV SAVET

Ako nastavnik pita kako se zove američka stepa, nemoj pisati samo stepa. Tačan pojam je prerija.

Prerije se često vezuju za vestern filmove, kauboje, bizone i velika travnata prostranstva.

PRERIJA

Američka stepa.

Visoke trave.

Plodno tlo.

Sekvoje — džinovi iz prošlosti

Na krajnjem zapadu, u Kaliforniji, rastu čuvene sekvoje, najveća i najstarija stabla na planeti.

💡 Sekvoje mogu dostići visinu preko

100 \, ext{m}

i živeti hiljadama godina.

One su dokaz da krajnji zapad Severne Amerike ima posebne prirodne uslove i jedinstvenu vegetaciju.

SEKVOJE

Kalifornija.

Preko 100 m.

Hiljade godina života.

Ljudski uticaj — prerije pretvorene u njive

Prirodna sredina Severne Amerike danas je snažno izmenjena industrijom, gradovima i poljoprivredom.

⚠️ Najjasniji primer: u SAD su velike površine prerija preorane u njive za pšenicu i kukuruz.

Za odnos čoveka i prirode možeš pogledati lekciju Čovek i klima.

Zaštita prirode i nacionalni parkovi Severne Amerike

Nacionalni parkovi — spasavanje divlje prirode

Da bi se sačuvale divlje životinje i prirodni predeli, u Severnoj Americi osnovan je veliki broj nacionalnih parkova.

Primer iz lekcije: Jelouston je čuven kao prvi nacionalni park na svetu. Zaštita obuhvata životinje kao što su grizli medvedi, bizoni i jeleni.

Uz nacionalne parkove doneti su i strogi zakoni o zaštiti životne sredine.

Jelouston i nacionalni parkovi Severne Amerike

Najčešće greške na kontrolnom

Greška 1: Misisipi je najduža reka sveta

Netačno. Misisipi sa Misurijem jeste najduža reka Severne Amerike, ali najduža reka sveta je Nil.

Greška 2: Velika jezera su slana

Netačno. To je najveći sistem slatkovodnih jezera na svetu.

Greška 3: u unutrašnjosti Kordiljera su prašume

Netačno. Kordiljeri zaustavljaju vlagu, pa su unutrašnje visoravni i kotline suve.

Greška 4: prerija je bilo koja šuma

Netačno. Prerija je američka stepa, travnata prirodna zona.

PAZI

Misisipi nije Nil.

Velika jezera su slatkovodna.

Prerije su stepe.

Zaključak — kontinent vode, šuma i prerija

REZIME

Prirodne odlike Severne Amerike najbolje se pamte kroz tri rečna sliva, Velika jezera, Nijagaru i smenu prirodnih zona od severa ka jugu i istoka ka zapadu.

Za peticu zapamti:

Atlantski sliv — Misisipi sa Misurijem i Sveti Lorens
Severni ledeni okean — Makenzi i zaleđeni tokovi Kanade
Pacifički sliv — Kolorado, Kolumbija, Frejzer i Jukon
Velika jezera — Gornje, Mičigen, Hjuron, Iri i Ontario
Prirodne zone — polarne pustinje, tundra, tajga, listopadne šume, prerije, pustinje i sekvoje

Za nastavak učenja pređi na društveno-geografske odlike Severne Amerike i političku podelu Severne Amerike.

Zaključak o vodama i prirodnim zonama Severne Amerike

Kvizovi50otvorizatvori

Prirodne odlike Severne Amerike