Politička-geografska karta sveta posle Drugog svetskog rata

Politička karta sveta posle rata — nova mapa planete

Gde si, šestak! U strategiji se posle ogromnog rata mapa često potpuno promeni: neke države nestanu, neke se podele, a granice dobiju nove boje i zastave. 🎮

U stvarnom svetu takva velika promena dogodila se posle $1945$. godine.

Politička-geografska karta sveta posle Drugog svetskog rata dobila je novi izgled zbog Hladnog rata, podele Evrope i dekolonizacije Afrike i Azije.

Ova lekcija se prirodno nadovezuje na političku kartu Evrope i političku kartu ostalog dela sveta.

Globus i promena političke karte sveta posle rata
Tematska karta za političko-geografske promene

Zašto se karta promenila posle 1945?

Pre Drugog svetskog rata glavnu reč na političkoj karti imale su evropske sile, posebno Velika Britanija i Francuska. Posle rata Evropa je bila porušena i oslabljena.

💡 Na svetsku scenu tada stupaju dve supersile: SAD i SSSR.
✅ Glavna promena: stari evropski poredak slabi, a svet se deli na blokove i nove nezavisne države.

Promene granica uvek poveži sa lekcijom pojam i funkcija državnih granica.

Dve supersile — novi šefovi svetske table

Posle $1945$. godine svetom više ne upravljaju prvenstveno stare evropske imperije, nego dve države ogromne vojne, političke i ekonomske snage.

🇺🇸
SAD

Vođa kapitalističkog, zapadnog bloka.

⭐
SSSR

Vođa socijalističkog, istočnog bloka.

🌍
Interesne sfere

Manje države se okupljaju oko jedne od dve supersile.

SAD možeš povezati sa lekcijom politička podela Severne Amerike, a SSSR sa prostorom kasnije Rusije.

🎯 ZAPAMTI

SAD = Zapad

SSSR = Istok

svet se deli na blokove

Istočna Evropa i prostor sovjetskog uticaja

Blokovska podela sveta

Blokovska podela sveta znači da su se države grupisale oko dve supersile i njihovih interesa. Svet je bio podeljen na zapadni i istočni tabor.

BlokVođaGlavna odlikaPrimeri
ZapadniSADKapitalistički i demokratski sistemSAD, Zapadna Evropa
IstočniSSSRSocijalistički sistem i komunističke vladeSSSR, Poljska, Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska

Ova podela je oblikovala političku kartu Evrope, ali i odnose u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

Hladni rat — rat bez direktnog rata

Hladni rat nije bio jedan klasičan rat u kome SAD i SSSR direktno ratuju jedni protiv drugih. To je bilo stanje stalne napetosti, propagande, trke u naoružanju, svemirske trke i borbe za uticaj.

Napetost
Dve strane se stalno plaše jedna druge.
Naoružanje
Trka u nuklearnom oružju i vojnoj snazi.
Uticaj
Borba za nove saveznike na karti sveta.
Svemir
Takmičenje u tehnologiji i istraživanju svemira.

Hladni rat je promenio kartu bez jednog velikog direktnog sukoba SAD i SSSR-a.

HLADNI RAT

napetost

propaganda

naoružanje

borba za uticaj

SAVEZI

NATO — 1949

Varšavski pakt — odgovor Istoka

NATO, Varšavski pakt i ekonomski pritisci

Blokovska podela nije ostala samo na rečima. Zapadni blok je $1949$. godine osnovao NATO, dok je Istočni blok kasnije odgovorio Varšavskim paktom.

SAD su $1947$. godine pokrenule Trumanovu doktrinu i Maršalov plan. SSSR je to video kao širenje američkog uticaja i pokušao je da čvrsto kontroliše komunističke partije Evrope.

Ovo pokazuje da se politička karta menja i kroz saveze, novac, vojsku i ideologiju.

Evropa — kontinent presečen napola

Najvidljivije posledice blokovske podele bile su u Evropi. Zapadne zemlje bile su demokratske i povezane sa SAD, dok su istočne zemlje bile socijalističke i pod snažnim uticajem SSSR-a.

GLAVNA SLIKA EVROPE
Zapadna Evropa + SAD naspram Istočne Evrope + SSSR.

Za širu sliku kontinenta pogledaj geografske regije Evrope, Zapadnu Evropu i Istočnu Evropu.

Evropa na karti kao prostor blokovske podele
Nemačka na karti posle rata

Podela Nemačke na dve države

Nemačka je kao poražena strana posle rata podeljena na okupacione zone, a one su kasnije prerasle u dve države.

DržavaStranaUticajZapamti
SR NemačkaZapadna NemačkaSAD, Velika Britanija, FrancuskaBogatija i povezana sa Zapadom
DR NemačkaIstočna NemačkaSSSRSocijalistička i pod sovjetskim uticajem

Za kasnije ujedinjenje Nemačke poveži lekciju ujedinjenje Italije i Nemačke kao istorijski kontekst nemačkog pitanja.

Berlin — grad presečen istorijom

Nije bila podeljena samo država. I Berlin, glavni grad poražene Nemačke, bio je podeljen na zapadni i istočni deo.

Berlinski zid je bio stvarni građevinski objekat koji je fizički odvojio delove grada.
✅ Berlinski zid je postao glavni simbol Hladnog rata jer se politička podela sveta videla kao pravi zid usred grada.

Berlin je važan i za lekciju Savezna Republika Nemačka.

Berlin kao simbol podeljene Nemačke
Berlinski zid kao simbol Hladnog rata

Gvozdena zavesa nije pravi zid

Gvozdena zavesa nije bila zid od gvožđa. To je zamišljena politička i vojna linija koja je delila zapadni i istočni deo Evrope.

⚠️ Ne mešaj: Berlinski zid je bio stvarni zid u Berlinu. Gvozdena zavesa je politički pojam za granicu između blokova u Evropi.

Rušenje Berlinskog zida $1989$. godine postalo je znak slabljenja komunizma u Evropi, a ujedinjenje Nemačke usledilo je $1990$. godine.

Dekolonizacija — rađanje novih država

Pre Drugog svetskog rata ogroman deo Afrike i Azije bio je pod kolonijalnom vlašću evropskih država. Posle rata, oslabljene evropske sile više nisu mogle da kontrolišu kolonije kao ranije.

Dekolonizacija je proces u kojem kolonije stiču nezavisnost i postaju samostalne države.

Na političkoj karti sveta tada se pojavljuju desetine novih država, naročito u Africi i Aziji: Indija, Egipat, Alžir i mnoge druge.

Kolonijalna Afrika i proces dekolonizacije
Afrika posle dekolonizacije i nove države

Afrika — najbrža promena političke karte

U Africi su promene bile ogromne. Neposredno posle rata nezavisne su bile samo četiri države: Liberija, Etiopija, Egipat i Južnoafrička Unija.

PeriodŠta se desilo?Primeri
$1960$. godinaNezavisnost stiče čak $17$ državaNiger, Čad, Togo, Senegal, Madagaskar, Republika Kongo
$1961$-$1964$.Oslobađaju se bivše britanske kolonijeSijera Leone, Kenija, Tanzanija
1970-eNezavisnost dobijaju portugalske kolonijeAngola, Mozambik, Gvineja Bisao

Više o tome možeš povezati sa lekcijom politička i regionalna podela Afrike.

Ujedinjene nacije i rast broja država

Kako su kolonije postajale nezavisne, rastao je broj država u Ujedinjenim nacijama. To je odličan pokazatelj koliko se politička karta promenila.

PeriodBroj članica UNGlavna odlika karte
$1945$. godina$51$Osnivanje UN; još postoje velike imperije
Period dekolonizacijepreko $100$Masovno nastaju nove nezavisne države u Africi i Aziji
ZAPAMTI BROJ
UN kreću sa 51 članicom, a dekolonizacija vodi ka više od 100 država članica.

UN

1945: 51 članica

dekolonizacija: preko 100

Sirovine Afrike i neokolonijalna zavisnost

Neokolonijalizam — sloboda na papiru, zavisnost u privredi

Nove države su stekle političku nezavisnost, ali to nije uvek značilo potpunu ekonomsku slobodu. Mnoge su ostale zavisne od stranog kapitala, tehnologije i tržišta.

Neokolonijalizam znači da država formalno jeste nezavisna, ali je njena privreda i dalje pod jakim uticajem bogatijih zemalja i njihovih kompanija.

To se kasnije direktno povezuje sa lekcijom razvijeni i nerazvijeni regioni u svetu.

Pokret nesvrstanih — treći put na podeljenoj karti

Neke države nisu želele da budu ni u zapadnom ni u istočnom bloku. Među njima su bile Jugoslavija, Egipat i Indija.

Pokret nesvrstanih osnovan je $1961$. godine u Beogradu kao pokušaj da nove i nezavisne države imaju svoj glas, van kontrole supersila.

Na prvoj konferenciji učestvovalo je $25$ država, a do samita u Kairu $1964$. broj članica porastao je na $47$.

Jugoslaviju dalje možeš povezati sa lekcijom Jugoistočna Evropa, integracioni i dezintegracioni procesi.

Jugoslavija kao osnivač Pokreta nesvrstanih

TRIK

Jugoslavija nije Zapad

nije ni Istok

nego nesvrstana

Bratov savet — Jugoslavija i nesvrstani 💡

Na kontrolnom često pitaju šta je Jugoslavija radila u podeljenom svetu. Nemoj napisati da je automatski bila u zapadnom ili istočnom bloku.

✅ Zapamti: Jugoslavija je bila jedna od osnivačica Pokreta nesvrstanih i pokušala je da vodi politiku izvan dva bloka.

Nesvrstani su pokušali da budu treći glas na karti koju su pritiskale dve supersile.

Najčešće greške na kontrolnom ⚠️

Prva greška je mešanje Gvozdene zavese i Berlinskog zida. Jedno je politički pojam, drugo je pravi zid.

⚠️ GREŠKA 1: "Gvozdena zavesa je pravi zid."
✅ Ispravno: pravi zid je Berlinski zid; Gvozdena zavesa je politička granica između blokova.
⚠️ GREŠKA 2: mešanje SR Nemačke i DR Nemačke.
✅ SRN = Zapadna Nemačka; DRN = Istočna Nemačka.

Treća greška je zaboravljanje dekolonizacije: politička karta sveta nije se menjala samo u Evropi, nego najviše u Africi i Aziji.

Berlinski zid i najčešće greške o Hladnom ratu
SFRJ i političke promene posle Drugog svetskog rata

Zaključak 🌍

🎯 REZIME
Posle 1945. granice i boje na političkoj karti sveta više nisu izgledale isto.

Šta treba da zapamtiš:

  • ✅ Posle $1945$. nastaju dve supersile: SAD i SSSR.
  • ✅ Svet se deli na zapadni i istočni blok.
  • ✅ Hladni rat je stanje napetosti, a ne direktan rat SAD i SSSR-a.
  • ✅ Nemačka se deli na SRN i DRN, a Berlin postaje simbol podele.
  • ✅ Dekolonizacija stvara desetine novih država u Africi i Aziji.
  • ✅ Pokret nesvrstanih pokušava da ostane van blokova.
🤔 Zamisli za vežbu: posmatraš istorijsku kartu Evrope iz $1960$. godine i analiziraš Nemačku. Na koliko glavnih država je bila podeljena?

Odgovor: na dve države — SR Nemačku i DR Nemačku.

Za dalje učenje poveži ovu lekciju sa integracionim procesima i teritorijalnim integritetom i sporovima.