Grad — unutrašnja struktura i odnosi sa okolnim prostorom

Grad — mapa koja ne sme da bude nabacana

Gde si, šestak! Ako si igrao igricu pravljenja gradova, znaš da metropolis ne može da bude nabacan bez ikakvog reda. Fabrika koja dimi ne ide pored luksuznih kuća, a ogroman tržni centar ne ide nasred šume na ivici mape.

Grad funkcioniše zato što svaki deo ima svoje mesto i svoju ulogu.

Unutrašnja struktura grada objašnjava kako je gradski prostor podeljen, a odnosi sa okolnim prostorom pokazuju kako grad utiče na sela i manja naselja oko sebe.

Ova lekcija se direktno oslanja na funkcije naselja, jer svaka gradska zona ima određenu funkciju.

Unutrašnja struktura grada

Svaki grad, bez obzira na to da li ima $10\,000$ ili $10\,\text{miliona}$ stanovnika, ima delove sa različitom namenom. Ti delovi se zovu funkcionalne zone.

Funkcionalna zona je deo grada koji ima tačno određenu ulogu: upravljanje, stanovanje, proizvodnju, trgovinu, saobraćaj, odmor ili rekreaciju.

U većini gradova prepoznajemo centar, stambenu zonu, industrijsku zonu i zonu odmora i rekreacije.

4 ZONE

centar

stanovanje

industrija

odmor i rekreacija

Gradski centar — urbano jezgro

Gradski centar ili urbano jezgro je srce grada. To je najstariji deo naselja, mesto najveće gužve i deo grada u kojem su zgrade najčešće zbijene.

🏛

Uprava

Skupština, sudovi i važne ustanove.

🏦

Posao

Banke, firme i glavne prodavnice.

🎭

Kultura

Muzeji, pozorišta i kulturne ustanove.

U velikim svetskim metropolisima ova zona se često naziva Siti ili Dauntaun.

Siti i dauntaun

U velikim gradovima centar se lako prepoznaje po visokim zgradama, gustoj gradnji, bankama, poslovnim objektima i velikoj koncentraciji ljudi.

Ako zadatak pominje najvažnije ustanove, banke, muzeje, pozorišta, prodavnice i najveću gužvu, odgovor je: gradski centar.

Ova zona objašnjava zašto su gradovi polifunkcionalna naselja: na malom prostoru ima mnogo različitih uloga.

Stambena zona — deo grada za život

Stambena zona je najveća zona u gradu i služi za život ljudi. Čine je blokovi zgrada ili četvrti sa privatnim kućama.

ŠTA SE TU NALAZI?

Parkovi, igrališta, osnovne škole, lokalne prodavnice i mirniji prostori u koje ljudi dolaze posle posla.

Za razliku od centra, stambena zona prvenstveno služi za spavanje, porodični život i odmor.

Stambena zona grada sa zgradama i ulicama

Centar nije isto što i stambena zona

Česta greška je mešanje centralne i stambene zone zato što i u centru ima zgrada. Ključ nije u tome da li postoje zgrade, nego u primarnoj nameni.

Centar ima administrativnu i trgovačku funkciju. Stambena zona služi prvenstveno za život, porodicu, odmor i svakodnevicu van najveće gužve.

Na testu ne gledaj samo izgled zgrada; gledaj čemu taj deo grada služi.

ZAMKA

centar = uprava + trgovina

stambeno = život + odmor

Industrijska zona — fabrike na ivici grada

Industrijska zona je deo grada namenjen fabrikama, skladištima, radionicama i velikim preduzećima. Ona se uglavnom gradi na periferiji, odnosno na ivici grada.

Industriji treba mnogo prostora i dobra veza sa autoputevima i železničkim prugama radi prevoza sirovina i robe.

Ovaj deo lekcije prirodno se povezuje sa saobraćajem, jer bez dobrih puteva i pruga industrijska zona ne radi dobro.

Industrijska zona sa fabrikama i skladištima

Zašto industrija ide na periferiju?

Najkraći odgovor za kontrolni glasi: zdravlje i kamioni.

Zdravlje
Fabrike se pomeraju od stanova zbog dima, buke i zagađenja.

Kamioni
Šleperi i teretni saobraćaj lakše koriste obilaznice, pruge i autoputeve.

Prostor
Pogoni i skladišta traže velike parcele koje centar nema.

To je cela logika: industrija ne sme da pravi haos u gradskom jezgru.

Saobraćajna povezanost industrijske zone

Zona odmora i rekreacije — pluća grada

Zona odmora i rekreacije obuhvata parkove, izletišta, sportske dvorane, bazene, šetališta i prostore pored reka. To su "pluća grada".

Ova zona služi da se ljudi odmore, bave sportom i pobegnu od gradske buke, gužve i vreve.

Primer koji se lako pamti je Ada Ciganlija u Beogradu, kao prostor odmora, sporta i rekreacije.

Zona odmora i rekreacije kao pluća grada

Morfološka struktura grada

Morfološka struktura grada opisuje izgled grada: raspored ulica, način gradnje, visinu zgrada, širinu blokova i odnos izgrađenog i slobodnog prostora.

Prosto rečeno: funkcionalna struktura pita "čemu služi prostor", a morfološka struktura pita "kako taj prostor izgleda".

Tržni centri i poslovne zgrade menjaju morfološku strukturu savremenih gradova jer imaju velike dimenzije, poseban izgled i jak uticaj na okolne ulice.

MORFOLOGIJA

ulice

zgrade

blokovi

izgled grada

Interpolacije zgrada u niskim zonama

Interpolacije stambenih zgrada znače da se visoke višestambene zgrade ubacuju među postojeće niske porodične kuće.

Takva gradnja može promeniti izgled čitave četvrti: visoka zgrada odskače od kuća, opterećuje vodu, struju i kanalizaciju, a često donosi manjak parkinga, vrtića, igrališta i slobodnog prostora.

U korisničkom materijalu se pominje i problem gradnje radi profita: parcele se maksimalno izgrađuju, a kvalitet porodičnog života često pada.

Interpolacija višestambene zgrade u stambenoj zoni

Otvoren i zatvoren način gradnje

U gradovima se može razlikovati otvoren način gradnje i zatvoren način gradnje. Kod zatvorenog načina zgrade se često nižu uz ulicu, stvarajući jasnu ulicu i kontinuiran gradski front.

Prednost zatvorenog načina gradnje je jasna gradska ulica i iskorišćen prostor. Mana je manje svetla, manje slobodnog prostora i veći osećaj gustine ako se ne planira pažljivo.

Kod otvorenog načina gradnje zgrade imaju više prostora oko sebe, što može dati više zelenila, ali i rasutiji izgled naselja.

GRADNJA

zatvoreno = niz uz ulicu

otvoreno = više prostora okolo

Odnosi grada sa okolnim prostorom

Grad nikada ne živi sam za sebe. On je kao magnet koji privlači stanovništvo, robu, usluge i saobraćaj iz okolnih seoskih i mešovitih naselja.

🚌

Dnevne migracije

Ljudi putuju u grad zbog posla i škole.

🛰

Satelitska naselja

Manja naselja čvrsto vezana za veliki grad.

🏙

Urbanizacija okoline

Okolina dobija gradski način života.

Ovo se direktno nastavlja na lekciju urbanizacija.

Grad i okolna naselja kao povezani prostor

Dnevne migracije

Dnevne migracije su svakodnevna putovanja ljudi iz okolnih sela i manjih mesta u veliki grad zbog posla, fakulteta ili srednje škole, pa povratak kući istog dana.

Ako neko ujutru putuje u grad na posao ili školu, a popodne se vraća u svoje naselje, to je dnevna migracija.

Dnevne migracije pokazuju koliko okolina zavisi od grada i njegovih poslova, škola i usluga.

Satelitska naselja

Satelitska naselja su manja naselja oko velikog grada koja su čvrsto vezana za njega. Ime nema veze sa svemirom, nego sa položajem: kao da "kruže" oko velikog centra.

Nemoj da pomešaš: satelitsko naselje nije telekomunikacioni satelit. To je obično naselje u okolini velikog grada, povezano poslom, školom i saobraćajem.

Ljudi u njima često žive zbog jeftinijih stanova i čistije okoline, ali su poslom i školom vezani za grad. Primeri u odnosu na Beograd mogu biti Borča ili Pančevo.

Satelitsko naselje u okolini velikog grada

Urbanizacija okoline

Kada grad raste, on fizički širi svoj uticaj na okolna sela. Sela gube deo njiva, dobijaju asfalt, zgrade, vodovod i poprimaju gradski način života.

To je urbanizacija okoline: gradski prostor i gradski način života šire se van prvobitnog gradskog jezgra.

Ova pojava objašnjava zašto se oko velikih gradova često stvaraju mešoviti prostori, pa se veza sa tipovima naselja vidi odmah.

Tržni centri i savremeni grad

Tržni centri i poslovne zgrade su važni elementi savremenog grada. Oni menjaju izgled urbanih sredina zbog velikih dimenzija, posebnog načina gradnje i jakog uticaja na saobraćaj.

Veliki tržni centar privlači kupce iz različitih delova grada i okoline, pa utiče na saobraćaj, parking, radna mesta i raspored usluga.

Ovaj deo se može povezati i sa lekcijom turizam, jer veliki gradovi često privlače posetioce trgovinom, zabavom i kulturnim sadržajima.

Savremeni grad sa tržnim i poslovnim zonama

Bratov savet za kontrolni

Kada dobiješ pitanje zašto se industrijska zona gradi na ivici grada, nemoj komplikovati. Seti se dve reči: zdravlje i kamioni.

Zdravlje
Fabrike se udaljavaju od stanova zbog dima, buke i zagađenja.

Kamioni
Roba i šleperi treba da idu ka autoputu i pruzi, ne kroz najgušći centar.

Kratko, jasno, i nosi bodove: industrija ide na periferiju zbog zdravlja ljudi i lakšeg prevoza robe.

Zagađenje kao razlog izmeštanja industrije na periferiju

Najčešće greške

Prva greška je mešanje stambene i centralne zone. Centar ima upravu, trgovinu, banke i najveću gužvu; stambena zona služi za svakodnevni život i odmor.

Druga greška je mišljenje da satelitska naselja imaju veze sa svemirom. Nemaju: to su zemaljska naselja oko velikog grada, vezana za njega poslom, školom i saobraćajem.

Treća greška je zaboravljanje industrijske zone: fabrike idu na periferiju zbog zagađenja, prostora i saobraćaja.

TEST ZAMKE

centar ≠ stanovanje

satelit ≠ svemir

industrija = periferija

Zaključak

Lekcija o unutrašnjoj strukturi grada uči nas da je gradski prostor podeljen na funkcionalne zone: centar, stambenu zonu, industrijsku zonu i zonu odmora i rekreacije.

Glavna logika: centar upravlja i trguje, stambena zona služi za život, industrija proizvodi na periferiji, a rekreaciona zona odmara grad.

Istovremeno, grad preko dnevnih migracija, satelitskih naselja i urbanizacije okoline stvara širi sistem sa okolnim prostorom. Ako na mapi vidiš deo sa skladištima, carinskim terminalima i tekstilnom fabrikom, odgovor je: industrijska zona.