Gde si! Zamisli da slučajno staviš ruku na vrelu ringlu. Tvoja ruka će se u stotinki sekunde sama trgnuti unazad!
Zašto nisi prvo osetio bol, pa onda odlučio da skloniš ruku?
Zato što bi svesno razmišljanje u mozgu trajalo predugo i tvoja ruka bi izgorela! Telo ima sistem za hitne slučajeve koji reaguje pre svesti.
Taj sistem se zove refleks, a putanja impulsa je refleksni luk.
Refleks je brza, automatska i nevoljna reakcija tvog organizma na neku draž iz spoljašnje sredine.
Ovaj sistem radi non-stop, čuvajući tvoj nervni sistem.
Da bi se refleks desio, nervni impuls (struja) mora da pređe tačno određeni put kroz tvoje telo bez ikakvog skretanja.
On povezuje receptore u koži sa centrima u moždini.
Da bi refleksni luk radio, on uvek mora da ima 5 delova poređanih tačno ovim redosledom.
Učimo ih redom, od momenta dodira do momenta pokreta!
Ovo je mesto gde sve počinje. Receptor je čulna ćelija koja prima nadražaj iz spoljašnje sredine.
To su isti oni senzori koje smo učili kod čula kože.
Ovo vlakno je "dolazni autoput" tvojih informacija. Njegov stručni naziv je senzitivno ili aferentno vlakno.
Ovaj impuls putuje kroz dugačke aksone nervnih ćelija.
Centar refleksne radnje se nalazi u sivoj masi kičmene moždine. Ovde se donosi hitna odluka.
Kičmena moždina prepoznaje opasnost i reaguje bez odobrenja mozga.
Ovo vlakno je motorno ili eferentno. Ono prenosi komandu iz centra ka organu koji treba da izvrši radnju.
Ono direktno aktivira tvoj mišićni sistem.
To je organ koji prima komandu i vrši radnju kako bi nas zaštitio od opasnosti.
Mišić se naglo zgrči i povlači ruku sa vrele ringle.
Kičmena moždina donosi odluku brže jer je put impulsa do nje znatno kraći nego put do moždanih centara.
Ovaj sistem štedi dragocene milisekunde koje čuvaju tvoje ćelije od opekotina.
Dok kičmena moždina šalje brzu komandu mišiću, ona istovremeno šalje i sporiji signal ka mozgu da ga "obavesti".
Zato uvek prvo trgneš ruku, pa tek onda kažeš "Jao!".
Nisu svi refleksi iste "složenosti". Razlikujemo ih po broju veza unutar nervnog centra:
Većina odbrambenih reakcija je polisinaptička.
To je onaj trzaj noge kada te lekar lupi čekićem ispod kolena. To je savršen primer monosinaptičkog refleksa.
Ovaj test pokazuje da li je tvoj periferni nervni sistem zdrav.
U sivoj masi kičmene moždine, interneuroni služe kao "skretničari" koji povezuju dolazne i odlazne informacije.
To je vrhunac inženjeringa tvog centralnog nervnog sistema.
Profesori obožavaju da pomešaju redosled ovih 5 delova. Samo zapamti logiku struje:
Ako ideš ovim redom (Receptor, Senzitivno, Centar, Motorno, Efektor), nikada nećeš pogrešiti.
Glavni refleksni centar (za ruke i noge) je KIČMENA MOŽDINA. Mozak dobija informaciju o refleksu tek nakon što je pokret već izvršen. Mozak ne učestvuje u samoj reakciji!
Zapamti ovo za peticu na kontrolnom.
Motorno (pokretačko) vlakno uvek nosi samo jednu stvar — komandu za POKRET mišiću.
Nemoj pomešati smerove informacija!
Kosti su pasivni delovi tela i ne mogu same da se pomeraju. Efektor je organ koji vrši radnju (zgrči se) — a to su uvek mišići ili žlezde koji luče supstance.
Uvek piši "mišić" kao odgovor na efektora.
Refleksi zaobilaze svesno odlučivanje radi maksimalne brzine u situacijama gde bi "razmišljanje" bilo pogubno.
To je esencijalni deo tvoje homeostaze.
Zapamti za 5-icu:
Sada razumeš zašto tvoje telo reaguje brže nego što osetiš bol! Iskoristi "bratov savet", zapamti redosled od 5 delova i na kontrolnom ćeš dominirati. Srećno!
Putanja je snaga.
Brzina je opstanak.
Reaguj Pre Misli!
