Gde si! Ako slučajno dodirneš vrelu ringlu, telo ne čeka da ti filozofiraš. Ruka se brzo trgne nazad. To je zato što živa bića stalno primaju promene iz sredine i odgovaraju na njih.
Sposobnost reagovanja je osnovna osobina živih bića.
Bez nje organizam ne bi mogao da pronađe hranu, pobegne od opasnosti, sačuva vodu, toplotu ili unutrašnju ravnotežu.
Ova lekcija objašnjava draž, receptor, efektor, taksije, tropizme, nastije i vezu sa homeostazom.
Sredina se stalno menja: svetlost, temperatura, voda, zvuk, mirisi, predatori, hrana, virusi i bakterije. Organizam koji ne reaguje na promene ne može dugo da opstane.
Jednoćelijski organizam može da otpliva ka svetlosti, životinja može da pobegne, a biljka može da savije stablo ili zatvori listove.
oseti promenu
odgovori na vreme
Draž, odnosno stimulus, jeste promena u spoljašnjoj ili unutrašnjoj sredini koja izaziva odgovor organizma.
Svetlost, temperatura, dodir, zvuk, gravitacija.
Miris hrane, ukus otrova, nedostatak kiseonika.
Predatori, paraziti, virusi, bakterije.
Receptor je specijalizovana ćelija ili čulni organ koji prima draž i pretvara je u signal razumljiv organizmu.
Bez receptora draž postoji, ali organizam nema način da je registruje. Zato su receptori prva karika u lancu reakcije.
prima draž
šalje signal
Efektor je organ koji izvršava reakciju. Kod životinja efektori su najčešće mišići i žlezde.
Jednostavan lanac izgleda ovako: draž → receptor → kontrolni centar → efektor → reakcija.
Životinje imaju mišiće i nervni sistem, pa često reaguju brzim kretanjem celog tela. Mogu da priđu izvoru draži ili da pobegnu od njega.
Kretanje celog organizma prema draži ili od nje naziva se taksija.
Taksije mogu postojati kod jednoćelijskih organizama, ali i kod višecelijskih životinja. Nisu ograničene samo na mikroskopska bića.
celo telo
prema ili od draži
Pozitivna taksija je kretanje prema izvoru draži. Negativna taksija je kretanje od izvora draži.
| Vrsta | Šta znači? | Primer |
|---|---|---|
| Pozitivna | Organizam ide prema draži | Euglena pliva ka svetlosti |
| Negativna | Organizam beži od draži | Bubašvabe beže od svetla |
Taksija je kao taksi: celo telo se premesti na drugo mesto.
Fototaksija je kretanje celog organizma u odnosu na svetlost. Ako organizam ide ka svetlosti, to je pozitivna fototaksija. Ako beži od svetlosti, to je negativna fototaksija.
Ovo povezuje reakcije organizama sa lekcijom o fotosintezi.
svetlost
ka njoj ili od nje
Hemotaksija je reakcija kretanjem na hemijsku draž. Organizam se može kretati prema mirisu hrane ili bežati od štetne supstance.
Hemotaksija pokazuje da draž nije samo svetlost. Mirisi i ukusi takođe mogu snažno usmeriti ponašanje.
Refleks je brza, automatska i nesvesna reakcija na draž. Kada trgneš ruku sa vrele ringle, to se dešava pre nego što svesno odlučiš.
Refleksi su povezani sa čulnim i nervnim sistemom, pa ovu temu možeš proširiti kroz nervni sistem i čula.
brzo
bez razmišljanja
Instinkt je složen urođen obrazac ponašanja. Nije isto što i prost refleks, jer može uključiti duži niz radnji.
Instinkti pomažu životinjama da na vreme pronađu hranu, partnera, sklonište ili povoljniju sredinu.
Biljke su pričvršćene za podlogu i ne mogu da pobegnu od suše, hladnoće ili predatora. Ipak, one se kreću: savijaju stabla, otvaraju i zatvaraju cvetove, pomeraju listove i usmeravaju rast korena.
Biljni pokreti se najčešće dele na tropizme i nastije.
ne hoda
ali se kreće
Tropizmi su spori, usmereni pokreti rasta biljke izazvani dražima koje dolaze iz određenog pravca.
Biljka ne pomera celo telo.
Kod tropizma se najčešće savija ili usmerava rast jednog dela biljke: stablo, koren, list ili izdanak.
Tropizmi su povezani sa biljnim hormonima, naročito auksinima. Pogledaj i hormone kod biljaka.
Fototropizam je usmereni rast biljke prema svetlosti. Saksijsko cveće na prozoru često se savija ka izvoru svetlosti.
Ovo nije taksija, jer biljka ne premešta celo telo. Menja se pravac rasta dela biljke.
svetlost
stablo se savija
Geotropizam je rast biljnih delova u odnosu na silu Zemljine teže. Koren obično raste naniže, a stablo naviše.
| Biljni deo | Reakcija | Objašnjenje |
|---|---|---|
| Koren | Pozitivan geotropizam | Raste ka sili teže |
| Stablo | Negativan geotropizam | Raste suprotno od sile teže |
Koren ne raste naniže samo zato što “beži od svetlosti”, već pre svega zbog gravitacije.
Nastije su pokreti delova biljke koji ne zavise od pravca iz kog draž dolazi. Često su brže od tropizama.
Zato nastije nisu usmereni rast ka izvoru. To su pokreti delova biljke kao odgovor na dodir, svetlost ili temperaturu.
brz pokret
pravac nije ključan
Seizmonastija je nastija izazvana dodirnom ili mehaničkom draži. Najpoznatiji primer je stidljiva mimoza, čiji listovi se sklapaju kada se dodirnu.
Kako mimoza reaguje bez nervnog sistema?
Promena pritiska vode u ćelijama pokreće listove. Biljka nema nerve kao životinja, ali ima ćelijske mehanizme za brz pokret.
Takav pokret može zbuniti insekte ili smanjiti oštećenje biljke.
Fotonastija je reakcija biljke na promenu osvetljenosti, a termonastija reakcija na promenu temperature.
Ovaj pokret ne mora biti usmeren prema tačnom mestu odakle dolazi draž. Zato ga svrstavamo u nastije, a ne u tropizme.
svetlo i toplota
otvaranje i zatvaranje
Ovo je najvažnija tabela za kontrolni. Sva tri pojma su reakcije na draži, ali ne znače isto.
| Pojam | Ko se kreće? | Pravac draži? | Primer |
|---|---|---|---|
| Taksija | Ceo organizam | Važan | Euglena ka svetlosti |
| Tropizam | Deo biljke rastom | Važan | Stablo ka Suncu |
| Nastija | Deo biljke pokretom | Nije presudan | Mimoza sklapa listove |
Taksija seli celo telo, tropizam savija rast, nastija brzo pomera deo biljke.
Homeostaza je održavanje stabilnih unutrašnjih uslova u organizmu. Reakcije na promene sredine često postoje upravo da bi se homeostaza sačuvala.
Homeostaza se održava automatski, najčešće preko nervnog i endokrinog sistema.
unutrašnja ravnoteža
uske granice
Ako napolju padne sneg, hladnoća deluje kao draž. Termoreceptori u koži registruju promenu, mozak prima informaciju, a mišići počinju da drhte.
To je primer reakcije koja pomaže organizmu da ne izgubi unutrašnju ravnotežu. Poveži sa principima povratne sprege.
Organizmi se razlikuju po tome koliko aktivno održavaju unutrašnje uslove. Regulatori održavaju unutrašnju sredinu u uskim granicama, dok se konformisti više prilagođavaju promenama spoljašnje sredine.
Ova podela pomaže da razumeš zašto različite vrste ne reaguju isto na hladnoću, sušu, slanost ili nedostatak kiseonika.
čuva stabilnost
konformista prati sredinu
Najlakši trik: taksija zvuči kao taksi. Organizam “uđe u taksi” i premesti celo telo. Tropizam poveži sa trupom: biljka ne hoda, već savija svoj trup, odnosno stablo ili drugi deo.
Ako tako podeliš pojmove, pitanja sa euglenom, suncokretom i mimozom postaju mnogo lakša.
Netačno. Ne menjaju mesto boravka kao životinje, ali se kreću delovi biljke: stablo, listovi i cvetovi.
Ne. Jednoćelijski organizmi su česti primeri, ali i višecelijske životinje mogu se kretati celim telom prema draži ili od nje.
Glavni razlog je gravitacija, odnosno pozitivan geotropizam korena.
Ne. Tropizmi zavise od pravca draži i povezani su sa rastom. Nastije ne zavise od pravca draži i često su brže.
taksija ≠ tropizam
nastija ≠ usmereni rast
Naučili smo:
Za dalje učenje poveži ovu lekciju sa čulnim ćelijama, čulno-nervnim sistemom životinja i hormonima kod biljaka.
