Gde si! Tvoj mozak je zatvoren u lobanji, u mraku i tišini. On ne dodiruje svetlost, ne miriše picu direktno i ne oseća toplotu sam. Da bi znao šta se dešava oko tela, potrebni su mu biološki senzori.
Ti senzori su čulne ćelije, odnosno receptori.
Njihov posao je da draž iz prirode pretvore u nervni impuls koji mozak može da obradi.
Ova lekcija nastavlja temu reakcija organizama na promene sredine: draž mora biti primljena, prevedena i poslata do mozga.
Receptori su specijalizovane čulne ćelije ili završeci nerava koji primaju određenu draž. Svaki receptor je prilagođen jednoj vrsti informacije.
Zato receptor radi kao prevodilac: primi svetlost, hemikaliju, pritisak, toplotu ili bolnu draž, pa je pretvori u električni signal.
prima draž
pravi nervni impuls
Draž je promena u sredini, nervni impuls je električni signal, a osećaj nastaje tek kada mozak obradi signal.
| Pojam | Šta znači? | Primer |
|---|---|---|
| Draž | Promena koja deluje na receptor | Svetlost, miris, dodir |
| Impuls | Električni signal kroz nerv | Signal od oka do mozga |
| Osećaj | Obrada u mozgu | Vidim, mirišem, boli me |
Oko ne vidi samo od sebe. Mozak stvara osećaj vida.
Najvažnija uloga čulnih ćelija je pretvaranje draži. To znači da receptor prevodi fizičku, hemijsku ili drugu draž u jezik nervnog sistema.
Bez tog prevođenja mozak ne bi imao nikakvu korisnu informaciju o okolini.
Čulne ćelije su vrlo specijalizovane. Fotoreceptor u oku ne može da oseti miris, a receptor za ukus na jeziku ne može da vidi svetlost.
To je razlog zašto imamo više tipova receptora: za svetlost, hemijske supstance, pritisak, temperaturu i bol.
Prema vrsti draži koju primaju, receptore delimo u pet glavnih grupa.
Svetlost.
Hemijske supstance.
Pritisak, zvuk, pokret.
Toplo i hladno.
Posebno važni su i nociceptori, receptori za bol.
foto, hemo, mehano
termo, noci
Fotoreceptori reaguju na svetlost. Kod čoveka se nalaze u mrežnjači oka i omogućavaju opažanje svetlosti, boja, oblika i pokreta.
U mrežnjači postoje štapići i čepići. Štapići su važni za vid pri slabijem svetlu, a čepići za boje i oštriji vid.
Fotoreceptori u oku nisu svi isti. Štapići pomažu da vidimo pri slabijem osvetljenju, dok čepići omogućavaju razlikovanje boja i precizniji vid.
Oko je kamera, ali mrežnjača je mesto gde se nalaze pravi svetlosni senzori.
Svetlosna draž se u fotoreceptorima pretvara u impulse koji očnim nervom idu do centra za vid u mozgu.
štapići
čepići
Hemoreceptori reaguju na hemijske supstance. Nalaze se u nosu, na jeziku, ali i unutar tela, gde mogu pratiti sastav krvi.
U nosu hemoreceptori reaguju na molekule u vazduhu. Na jeziku reaguju na supstance rastvorene u pljuvački.
Kada kažeš “miriše na picu”, molekuli iz hrane ulaze u nos i nadražuju hemoreceptore. Receptor ih ne šalje mozgu kao miris, već kao nervni impuls.
Tek kada mozak obradi signal, nastaje osećaj mirisa. Isto važi i za ukus.
miris i ukus
hemijska draž
Mehanoreceptori reaguju na mehaničku silu: dodir, pritisak, istezanje, treperenje i pokret.
U koži omogućavaju dodir i pritisak. U uvetu učestvuju u sluhu i ravnoteži, jer zvučni talasi i pomeranje tečnosti fizički pomeraju osetljive ćelije.
Zvuk nije hemija. Zvuk je mehaničko treperenje vazduha. Kada neko govori, zvučni talasi pokreću delove uha, a zatim sitne čulne ćelije pretvaraju to treperenje u nervni impuls.
Zato sluh spada u čula koja se oslanjaju na mehaničku draž.
treperenje
mehanoreceptori
Termoreceptori reaguju na promenu temperature. Najviše ih ima u koži i sluzokoži.
Oni pomažu da brzo primetiš opasnost od hladnoće ili toplote. Informacije iz termoreceptora učestvuju i u održavanju homeostaze.
Nociceptori su receptori za bol. Oni se aktiviraju kada je draž toliko jaka da može oštetiti tkivo: ekstremna toplota, jak udarac, kiselina ili bolest u telu.
Bol nije prijatan, ali je zaštitni signal.
Bez bola ne bi znao da treba da skloniš ruku, zaštitiš povredu ili potražiš pomoć.
Nociceptori su biološki alarmi tela.
opasna draž
alarm za telo
Nociceptori nisu samo na površini tela. Ima ih u koži, mišićima, kostima i unutrašnjim organima. Zato mogu boleti stomak, zub, mišić ili slepo crevo.
Kada se aktiviraju, šalju impulse do mozga, gde nastaje osećaj bola.
Čulne ćelije su senzori koji primaju draž. Čulni organi su složenije strukture u kojima su receptori smešteni zajedno sa pomoćnim delovima.
| Pojam | Uloga | Primer |
|---|---|---|
| Čulna ćelija | Pretvara draž u impuls | Fotoreceptor |
| Čulni organ | Štiti i usmerava draž ka receptorima | Oko |
Čulni organ nije samo gomila receptora. On ima delove koji pomažu da draž pravilno stigne do receptora.
Oko je čulni organ. Fotoreceptori su smešteni u mrežnjači, ali oko ima i pomoćne delove: rožnjaču, zenicu, sočivo i druge strukture koje usmeravaju i fokusiraju svetlost.
Zato se kaže: oko prima i usmerava svetlost, fotoreceptori je pretvaraju u impuls, a mozak stvara osećaj vida. Poveži sa čulnim organima.
Da bi nastao osećaj, informacija mora proći kroz više koraka. Ako bilo koji važan deo puta ne radi, osećaj može biti slab, pogrešan ili potpuno izgubljen.
Receptor prima draž.
Impuls putuje senzitivnim nervnim vlaknom.
Mozak stvara osećaj.
Ovo povezuje receptore sa čulno-nervnim sistemom životinja.
to je put osećaja
Osećaj ne nastaje u oku, nosu ili koži, već u mozgu. Čulni organi i receptori prikupljaju podatke, ali mozak ih tumači.
Ako je oko zdravo, ali je oštećen centar za vid u mozgu, čovek može izgubiti osećaj vida.
Prag draži je najmanja jačina draži koja može da izazove reakciju receptora. Ako je draž preslaba, receptor je možda neće pretvoriti u impuls.
Prag draži je važan jer receptori ne šalju mozgu svaku sitnu promenu, već one koje su dovoljno značajne.
minimum draži
za nastanak impulsa
Receptori ne prate samo spoljašnju sredinu. U telu postoje receptori koji prate količinu kiseonika, ugljen-dioksida, pritisak, rastezanje organa, temperaturu i druge uslove.
Ovo je povezano sa lekcijom homeostaza, jer receptori daju informacije potrebne za regulaciju tela.
Receptori su prvi korak u refleksu. Kada dodirneš vrelo, nociceptori i termoreceptori registruju opasnu draž, signal brzo putuje kroz nervni sistem, a mišići povlače ruku.
Refleks je brz jer telo ne čeka sporu svesnu odluku.
Za širu sliku pogledaj nervni sistem i čula.
receptor prvi
mišić reaguje
Čulne ćelije nisu važne samo kod čoveka. Životinje koriste receptore da pronađu hranu, partnera, sklonište i da izbegnu opasnost.
Čula su zato deo preživljavanja, ne samo “ukras” organizma.
Najlakše pamćenje: foto = svetlost, hemo = hemija, mehano = sila, termo = temperatura, noci = bol.
Receptor prima poruku, nerv je nosi, mozak je razume.
foto, hemo, mehano
termo, noci
Ne. Foto znači svetlost. Za dodir i pritisak služe mehanoreceptori.
Ne. Nociceptori postoje i u unutrašnjim organima, mišićima i kostima.
Ne. Zvuk je mehaničko treperenje, pa ga primaju mehanoreceptori u uhu.
Ne. Čulni organ prima draž, ali osećaj nastaje u mozgu.
Naučili smo:
Za dalje učenje poveži ovu lekciju sa čulnim sistemom, poremećajima funkcije čula i reakcijom organizama na promene sredine.
