Kada učiš ekologiju, često prvo zapamtiš kako sunce, voda, temperatura i zemljište utiču na biljke i životinje. Ali priroda ne funkcioniše samo u jednom smeru. I živa bića svakog dana menjaju svoj prostor.
Šuma hladi vazduh, lišajevi mrve kamen, gliste popravljaju tlo, a dabar ume da promeni tok vode.
Ova tema se prirodno nadovezuje na osnove ekologije, jer pokazuje da odnos između živog sveta i okoline nikad nije jednosmeran.
Gusta šuma nije samo skup drveća. Ona menja mikroklimu prostora oko sebe. Krošnje prave senku, zadržavaju deo sunčeve toplote izvan tla i usporavaju jak vetar, pa je u šumi obično prijatnije nego na otvorenoj livadi.
Ovo je odličan primer kako živi svet utiče na abiotičke faktore. Ako želiš širu sliku, ovde se tema direktno povezuje sa lekcijom ekološki faktori.
Biljke kroz listove ispuštaju vodenu paru i taj proces se zove transpiracija. Zato vazduh u šumi nije samo hladniji nego i vlažniji. Zbog te vlage šumski vazduh deluje svežije i prijatnije.
Otvorena livada → više sunca i toplote.
Gusta šuma → više senke, više vlage i slabiji vetar.
Biljka ne stoji pasivno u prostoru, nego svojim listovima aktivno menja vazduh oko sebe.
Na goloj ili retko obrasloj livadi Sunce lakše zagreva tlo, vetar slobodno prolazi, a vazduh se brže isušuje. Tamo gde ima mnogo biljaka, uslovi postaju blaži i stabilniji.
Zato biljke ne utiču samo na sebe, već i na sve druge organizme koji žive u istom staništu. One oblikuju prostor u kome će se druge vrste kretati, hraniti i skrivati.
Lišajevi mogu da rastu čak i na goloj steni. Dok žive, oni luče supstance koje postepeno razaraju kamen i pretvaraju ga u sitne čestice. Tako nastaje prvi korak ka stvaranju zemljišta.
Gola stena → lišajevi → mrvljenje kamena → prvi sloj tla.
Baš zato se lišajevi često pamte kao organizmi koji pripremaju teren za druge biljke.
Kišna glista stalno prolazi kroz zemlju i pravi male kanale. Ti prolazi unose vazduh u tlo, čine zemlju rastresitijom i pomažu korenu biljaka da lakše raste.
Pored toga, glista pomaže i mešanju organskih ostataka sa zemljom. Tako tlo postaje pogodnije za život biljaka i drugih organizama.
Iako je mala, kišna glista svakog dana obavlja veliki posao za čitavo zemljište.
Kada pogledaš zemljište, lako je da pomisliš da je to samo prljavština ili gomila sitnih čestica. U stvarnosti, tlo je prostor koji stalno menjaju gliste, korenje, mikroorganizmi i raspadnuti organski ostaci.
Zato živa bića ne utiču samo na vazduh i vodu, već i na samu osnovu kopnenih staništa. Odatle i veza sa lekcijom životno stanište i uslovi života, jer kvalitet tla menja ceo biotop.
Kada koren raste, on ne ostaje uvek samo u mekoj zemlji. Ako naiđe na pukotinu u kamenu ili steni, nastavlja da raste i postepeno širi taj prostor. Vremenom takav pritisak može da dovede do pucanja i mrvljenja stene.
To je lep primer kako biljke menjaju i reljef i fizički izgled podloge, a ne samo vazduh oko sebe.
Dabar obara granje i pravi brane preko vodenih tokova. Kada podigne branu, voda se zadržava, usporava ili menja pravac, pa na tom mestu može da nastane bara, močvara ili malo jezero.
Jedna životinja može da izmeni tok vode, izgled obale i uslove života za mnoge druge vrste.
Tu se dobro vidi i ideja ekološke niše, jer dabar ne menja sredinu slučajno, već baš kroz svoj način života i građenja skloništa.
Ako šuma poveća vlagu vazduha, menja se i temperatura prostora. Ako gliste poprave zemlju, biljke lakše rastu. Ako dabar zaustavi vodu, menja se i izgled obale i život na tom mestu. Zato su voda, vazduh i tlo uvek povezani.
Ovo je razlog zašto u ekologiji stalno govorimo o mreži uticaja, a ne o izolovanim pojavama.
Neživa priroda postavlja početne uslove života, ali živi organizmi na te uslove odgovaraju i zatim ih menjaju. To znači da u prirodi postoji povratna sprega: abiotički uslovi menjaju organizme, a organizmi potom menjaju abiotičke uslove.
Tu se ova tema direktno vezuje i za ekološke faktore. Razlika je samo u smeru posmatranja: tamo gledaš kako sredina utiče na organizam, a ovde kako organizam utiče na sredinu.
Ekosistem nije mirna slika nego stalni razgovor između živog sveta i nežive prirode.
Zamisli praznu, hladnu sobu. Kada u nju uđe više ljudi, soba brzo postaje toplija i zagušljivija. Niko nije morao da gradi novi zid, a prostor se već promenio.
Na isti način i biljke i životinje menjaju uslove oko sebe samo svojim prisustvom i aktivnostima.
Ako organizam diše, raste, kopa, pušta koren ili gradi sklonište, on istovremeno menja i svoju okolinu.
Za poređenje ljudskog uticaja sa uticajem drugih vrsta korisno je da povežeš ovu lekciju i sa temom antropogeni faktori.
Na usmenom odgovoru najbolje prolaziš kada uz svaku definiciju odmah dodaš jedan jasan primer.
Da sumiramo najbitnije:
Kada savladaš ovu lekciju, lakše povezuješ teme kao što su ekološki faktori, ekološka niša, antropogeni faktori i ugrožavanje živih bića i njihova zaštita.
Biljke menjaju vazduh i klimu.
Lišajevi i gliste menjaju tlo.
Koren menja kamen.
Dabar menja vodu i obalu.
