Ugrožavanje živih bića i njihova zaštita

Ugrožavanje živih bića znači da vrste polako gube šansu da opstanu

Ugrožavanje živih bića je tema koja deluje tužno, ali je zapravo važna zato što pokazuje kako priroda funkcioniše i šta čovek može da pokvari, ali i da popravi. Kada jedna vrsta počne da nestaje, ne nestaje samo ona, nego se menja i ceo ekosistem.

Ovde spajaš ekologiju, čovekov uticaj, zaštitu vrsta i priču o tome zašto nije svejedno da li jedna ptica, biljka ili sisar ostanu bez svog doma.

Najopasnije nije samo kada lovac povuče obarač, nego i kada bager, dim, otpad ili seča šume tiho unište mesto gde neka vrsta živi.

Gubitak staništa je najveći problem za opstanak vrsta

Stanište je mesto gde neko živo biće živi, nalazi hranu, sklonište i prostor za razmnožavanje. Kada čovek poseče šumu, isuši baru ili preore livadu, on ne uklanja samo biljke nego ruši čitav dom hiljadama organizama.

To znači da vrste odjednom ostaju bez hrane, zaklona i prostora za mladunce. Zato se često kaže da je bager veći neprijatelj od puške.

Ovo se dobro povezuje i sa lekcijom ekološki faktori, jer promena prostora menja i uslove života svake vrste.

Zagađenje ugrožava biljke i životinje čak i kada ih niko direktno ne dira

Kada čovek zagadi vazduh, vodu ili zemljište, posledice osećaju i vrste koje niko nije lovio. Ribe mogu uginuti zbog otrova u vodi, biljke se suše zbog kiselih kiša, a životinje ostaju bez zdrave hrane i bezbednog prostora.

Zato se ova lekcija prirodno nadovezuje na zagađivanje vazduha i zagađivanje vode.

Priroda može biti ozbiljno oštećena i bez jednog jedinog pucnja, samo kroz dim, otpad i otrove koji se sporo šire kroz ekosistem.

Crvena knjiga je alarm koji upozorava da je vrsta u opasnosti

Crvena knjiga je spisak ugroženih biljaka i životinja koje moraju da budu pod posebnom pažnjom. Kada se neka vrsta nađe u toj knjizi, to znači da ljudi moraju da stanu i da je zaštite.

Najlakše se pamti preko semafora: crveno svetlo znači opasnost i stop. Tako i Crvena knjiga poručuje: „Ova vrsta ne sme da se uništava, lovi ili čupa.”

Nacionalni parkovi i rezervati štite prirodu tako što čuvaju njen dom

Nije dovoljno samo reći da neku vrstu treba sačuvati. Mora se zaštititi i njen prostor za život. Zato postoje nacionalni parkovi i rezervati prirode, gde važe stroža pravila: nema divlje seče, nema lova i nema uništavanja staništa.

U Srbiji su važni primeri Tara, Fruška gora, Kopaonik i Đerdap. Tu se čuva i biljni i životinjski svet, ali i cela prirodna ravnoteža.

Kako i učenik može da pomogne prirodi

Iako deluje da su ovo ogromni problemi, i obične navike mnogo znače. Ne bacaš otpad u prirodu, ne uništavaš biljke, ne uznemiravaš životinje, ne pališ vatru gde ne sme i ne kupuješ proizvode od zaštićenih vrsta. To je već ozbiljna pomoć.

Zaštita prirode počinje mnogo pre nacionalnog parka i zakona, a često kreće od najobičnije odluke da nešto ne polomiš, ne ubereš i ne ostaviš iza sebe.

Najčešće greške na kontrolnom

Zaključak

Za dalje povezivanje gradiva pogledaj i lekcije antropogeni faktori, ekološki faktori, životna sredina i ekologija, zagađivanje vazduha i zagađivanje vode.