Gde si! Odnosne rečenice su zavisne rečenice koje bliže određuju neki pojam iz glavne rečenice. One se na taj pojam doslovno odnose.
Primer: U bioskopu je film koji čekam mesecima.
Deo koji čekam mesecima objašnjava o kom filmu govorimo.
Za osnovu prvo ponovi predikatske i komunikativne rečenice.
Odnosna rečenica je zavisna rečenica koja bliže određuje imenicu, zamenicu ili imeničku sintagmu iz glavne rečenice.
To je dečko kakav se retko sreće.
Odnosna rečenica kakav se retko sreće određuje imenicu dečko.
Zato je ova lekcija prirodno povezana sa lekcijom sintagma.
Odnosna rečenica najčešće se odnosi na imenski pojam iz glavne rečenice: imenicu, zamenicu ili celu imeničku sintagmu.
| Glavna rečenica | Pojam | Odnosna rečenica |
|---|---|---|
| Našao sam loptu... | loptu | koja je bila probušena |
| To je pisac... | pisac | čiji smo roman pročitali |
| Uzeću... | to | šta poželim |
Najčešće oznake odnosnih rečenica su zamenice koji, čiji, kakav i koliki.
Pronašao sam pisca čiji smo roman pročitali.
Rečenica čiji smo roman pročitali određuje imenicu pisca.
Odnosne rečenice mogu početi i prilozima gde, kuda, kamo, odakle, kad, koliko. Tada opet određuju neki pojam iz glavne rečenice.
Ovo je hotel gde sam odseo.
Rečenica gde sam odseo određuje imenicu hotel.
Baš ovde nastaje zamka sa mesnim i vremenskim rečenicama.
Odnosna rečenica može početi i veznikom što, naročito u izrazima koji se odnose na celu situaciju ili prethodni pojam.
Uradio je sve što je obećao.
što je obećao bliže određuje reč sve.
Oznake zavisnih rečenica lakše se pamte kada znaš veznike.
Odnosne rečenice mogu imati tri važne službe: atribut, subjekat i objekat.
| Služba | Pitanje | Primer |
|---|---|---|
| atribut | kakav? | lopta koja je probušena |
| subjekat | ko? | Ko rano rani... |
| objekat | šta? | Dobila je šta je tražila. |
Najčešće odnosna rečenica ima službu atributa. Tada bliže određuje imenicu iz glavne rečenice.
Marko je našao loptu koja je bila probušena.
Kakva lopta? Koja je bila probušena.
Atribut možeš obnoviti kroz lekciju apozicija, jer se zarez kod apozitivnih dodataka često meša.
Odnosna rečenica može biti i subjekat, najčešće kada počinje zamenicom ko.
Ko rano rani, dve sreće grabi.
Ko grabi dve sreće? Ko rano rani.
Za službu subjekta možeš pogledati i lekciju subjekat.
Kada odnosna rečenica pokazuje šta neko dobija, uzima, traži ili želi, može imati službu objekta.
Dobila je šta je tražila.
Šta je dobila? Šta je tražila.
Ovo je slično objektu u prostoj rečenici, pa možeš obnoviti objekat.
Zarez kod odnosnih rečenica zavisi od položaja i značenja. Najvažnija pravila su: inverzija, lična imena i razlika između atributske i apozitivne uloge.
zavisna prva, zarez obavezan
dodatak se odvaja
apozitivno, sa zarezom
Ako odnosna rečenica stoji pre glavne, to je inverzija. Tada je zarez obavezan.
Kada odnosna rečenica dodaje informaciju uz lično ime, odvaja se zarezom.
Svi su slušali Petra, koji je svirao.
Ime Petar je već dovoljno određeno; odnosna rečenica dodaje informaciju.
Kada odnosna rečenica precizira tačno na koga ili šta se misli, ima atributsku ulogu i ne odvaja se zarezom.
Značenje: aplauz su dobili samo oni igrači koji su dobro igrali, ne nužno svi.
Kada odnosna rečenica donosi samo dodatnu informaciju, ima apozitivnu ulogu i odvaja se zarezima.
Značenje: svi igrači su dobro igrali i svi su ispraćeni aplauzom.
Za ovu razliku pomaže i lekcija dodata odredba: apozicija.
Postavi pitanje: da li odnosna rečenica sužava značenje ili samo dodaje usputnu informaciju?
| Uloga | Značenje | Zarez |
|---|---|---|
| atributska | neophodna je za tačno značenje | nema |
| apozitivna | dodatna informacija | ima |
Reč gde može uvesti odnosnu ili mesnu rečenicu. Gledaj šta stoji ispred nje.
| Primer | Pitanje | Vrsta |
|---|---|---|
| Ovo je hotel gde sam odseo. | kakav hotel? | odnosna |
| Naći ćemo se gde smo se dogovorili. | gde ćemo se naći? | mesna |
I reč kad može biti zamka. Ako određuje imenicu vreme, rečenica je odnosna. Ako određuje vreme radnje, rečenica je vremenska.
Bilo je to vreme kad smo bili deca. Odnosna: kakvo vreme?
Naći ćemo se kad hoćeš. Vremenska: kada ćemo se naći?
Za širu podelu zavisnih rečenica korisna je lekcija nezavisne i zavisne rečenice.
Kod odnosnih rečenica prilog gde često možeš zameniti izrazom u kojem ili na kojem.
Zamenica koji mora biti u padežu koji traži njena služba u odnosnoj rečenici.
Za padeže obnovi padeže.
Najčešće greške su: zarez u inverziji se zaboravi, svako gde se proglasi mesnim, a zamenica koji ostane u pogrešnom padežu.
Ko radi, ne boji se gladi.
hotel gde = odnosna
kojeg/koga sam sreo
Za kontrolni pamti tri stvari: odnosna rečenica određuje pojam, počinje odnosnom rečju i često ima službu atributa.
Probaj da odrediš službu i zarez.
| Primer | Služba | Zarez |
|---|---|---|
| Film koji čekam stiže sutra. | atribut | ne |
| Petar, koji svira gitaru, dolazi. | apozitivna dopuna | da |
| Ko uči, znaće. | subjekat | da |
Odnosne rečenice bliže određuju imenicu, zamenicu ili imeničku sintagmu iz glavne rečenice. Najčešće imaju službu atributa, ali mogu biti i subjekat ili objekat.
Zapamti: ako rečenica sa koji, čiji, gde, kad, što objašnjava neki pojam, najverovatnije je odnosna.
Za dalje poređenje nastavi sa izričnim rečenicama i ostalim zavisnim rečenicama.
