Ćao! Glagolski prilog sadašnji opisuje ono što se dešava dok traje glavna radnja: Marko ide ulicom pevajući, Ana uči slušajući muziku.
Najkraće: ovaj oblik povezuje dve radnje koje se odvijaju istovremeno.
Glavna fora: ako možeš da dodaš reč dok, vrlo verovatno imaš glagolski prilog sadašnji: Čitajući knjigu = dok čita knjigu.
nema ja, ti, on
gradi se od radnje koja traje
pevajući, radeći, trčeći
Glagolski prilog sadašnji je neličan glagolski oblik. On ne kaže ko vrši radnju kao lični oblici, nego dodaje okolnost glavnoj radnji.
Pripada sistemu glagola, a po mestu u sistemu najbliži mu je glagolski prilog prošli.
Marko je išao ulicom pevajući. Išao je i pevao u isto vreme.
Ovaj oblik je neličan jer se ne menja po licima. Ne praviš oblike ja pevajući, ti pevajući, oni pevajući kao poseban predikat.
| Lični oblik | Nelični oblik |
|---|---|
| ja pevam | pevajući |
| ti čitaš | čitajući |
| oni trče | trčeći |
Za širu sliku pogledaj podelu glagolskih oblika.
Glagolski prilog sadašnji objašnjava radnju koja se dešava u isto vreme kada i glavna radnja.
Građenje je kratko: uzmeš treće lice množine prezenta i dodaš nastavak -ći.
| Glagol | 3. lice množine prezenta | Oblik |
|---|---|---|
| pevati | pevaju | pevajući |
| gledati | gledaju | gledajući |
| trčati | trče | trčeći |
Ovo je ključno: glagolski prilog sadašnji gradi se samo od nesvršenih glagola, jer oni označavaju radnju koja traje.
pišući, čitajući
dok piše, dok čita
ne: napišući
Za razliku glagolskog vida može pomoći i imperfekat, jer se i on vezuje za nesvršene glagole.
Svršeni glagoli označavaju radnju koja je završena, a glagolski prilog sadašnji traži radnju koja traje uz drugu radnju.
| Nesvršeno | Tačno | Svršeno | Netačno |
|---|---|---|---|
| pisati | pišući | napisati | napišući |
| gledati | gledajući | pogledati | pogledajući |
| čitati | čitajući | pročitati | pročitajući |
Kada znaš prezent, oblik se dobija brzo. Uvek proveri oni oblik.
| Infinitiv | Oni... | Glagolski prilog sadašnji |
|---|---|---|
| raditi | rade | radeći |
| pevati | pevaju | pevajući |
| čitati | čitaju | čitajući |
| gledati | gledaju | gledajući |
Neki glagoli ne prave oblik direktno od infinitiva, nego od trećeg lica množine prezenta. Zato je važno da kreneš od oni oblika.
| Glagol | Oni... | Tačno | Netačno |
|---|---|---|---|
| plakati | plaču | plačući | plakajući |
| skakati | skaču | skačući | skakajući |
| trčati | trče | trčeći | trčajući |
Pošto je neličan, glagolski prilog sadašnji ne može biti predikat. Predikat nosi glavnu radnju, a glagolski prilog dodaje okolnost.
| Rečenica | Predikat | Glagolski prilog |
|---|---|---|
| Došao je kući plačući. | došao je | plačući |
| Idući u školu, sreo sam druga. | sreo sam | idući |
| Želeći pobedu, trenirao je. | trenirao je | želeći |
Za predikat možeš obnoviti razliku između glavne radnje i dodatne okolnosti u rečenici.
Kada odgovara na pitanje kada?, ovaj oblik pokazuje da se nešto dešava dok traje druga radnja.
Idući u školu, sreo sam drugara. Kada sam ga sreo? Dok sam išao u školu.
ulazeći, idući, prolazeći
dok ulazi, dok ide
Kada odgovara na pitanje kako?, glagolski prilog sadašnji opisuje način na koji se vrši glavna radnja.
| Rečenica | Pitanje | Odgovor |
|---|---|---|
| Došao je kući plačući. | Kako je došao? | plačući |
| Išla je hodnikom pevajući. | Kako je išla? | pevajući |
| Odgovarao je smejući se. | Kako je odgovarao? | smejući se |
Kada odgovara na pitanje zašto?, ovaj oblik pokazuje razlog zbog kog se glavna radnja dešava.
Želeći da pobedi, trenirao je svaki dan. Zašto je trenirao? Zato što je želeo da pobedi.
Glagolski prilog sadašnji može označiti i uslov: pod kojim uslovom će se nešto ostvariti.
| Rečenica | Prepričano |
|---|---|
| Samo vredno učeći, imaćemo odličan uspeh. | Ako vredno učimo, imaćemo uspeh. |
| Redovno vežbajući, napredovaćeš. | Ako redovno vežbaš, napredovaćeš. |
Ovaj odnos je blizak uslovnim rečenicama, koje se često povezuju i sa futurom drugim.
Ponekad ovaj oblik pokazuje radnju uprkos kojoj se glavna radnja ipak dešava ili ne dešava. To je dopuštenje.
I učeći, nećeš lako položiti ispit ako ne razumeš gradivo.
Kada glagolski prilog sadašnji stoji na početku rečenice, često se izdvaja zarezom jer uvodi dodatnu okolnost glavne radnje.
| Položaj | Primer |
|---|---|
| Na početku | Čitajući knjigu, zaboravio je na vreme. |
| Na kraju | Došao je kući pevajući. |
Neki oblici na -ći toliko se osamostale da počnu da se ponašaju kao pridevi. Tada stoje uz imenicu i opisuju je.
kakav tanjir?
kakva reklama?
kakva pumpa?
Tada je dobro obnoviti i lekciju o pridevima.
Kada je oblik pravi glagolski prilog sadašnji, rečca ne piše se odvojeno.
| Tačno | Netačno |
|---|---|
| ne znajući | neznajući |
| ne radeći | neradeći |
| ne misleći | nemisleći |
| ne želeći | neželeći |
U materijalu se pominju i oblici koji su se udaljili od običnog glagolskog priloga. Zato pazi na značenje.
Ne znajući šta da radim, ostao sam kod kuće. Ovde je glagolski prilog, pa je odvojeno.
Nehotice se piše spojeno jer je prilog.
Glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli lako se razlikuju po nastavku i značenju.
| Oblik | Nastavak | Značenje | Primer |
|---|---|---|---|
| Sadašnji | -ći | radnja traje istovremeno | čitajući |
| Prošli | -vši / -avši | radnja se završila pre druge | pročitavši |
Detaljno poređenje dolazi u lekciji o glagolskom prilogu prošlom.
Pošto se gradi od trećeg lica množine prezenta, moraš znati prezent glagola. To je razlog što greške najčešće nastaju kod glagola sa promenjenom osnovom.
Ovaj pristup je korisniji od učenja oblika napamet.
Najbrža provera je dok-test: zameni oblik na -ći rečenicom koja počinje sa dok.
| Oblik | Provera | Zaključak |
|---|---|---|
| Čitajući knjigu... | Dok čita knjigu... | radi |
| Pevajući pesmu... | Dok peva pesmu... | radi |
| Pročitavši knjigu... | Dok pročita knjigu... | ne radi za sadašnji |
Greške se ponavljaju u tri zone: vid glagola, građenje od pogrešnog oblika i pisanje rečce ne.
| Greška | Tačno | Zašto? |
|---|---|---|
| napišući | pišući | sadašnji ide od nesvršenog glagola |
| plakajući | plačući | oni plaču + ći |
| neznajući | ne znajući | ne se piše odvojeno |
| pomešati sa -vši | čitajući / pročitavši | drugačije vreme radnje |
Pretvori glagol u glagolski prilog sadašnji tako što prvo kažeš treće lice množine prezenta.
rade + ći = radeći
plaču + ći = plačući
trče + ći = trčeći
gledaju + ći = gledajući
Kada pronađeš oblik na -ći, pitaj se šta objašnjava: vreme, način, uzrok, uslov ili dopuštenje.
| Rečenica | Služba |
|---|---|
| Idući kući, sreo sam drugara. | vreme |
| Vratio se pevajući. | način |
| Želeći uspeh, radio je više. | uzrok |
| Redovno učeći, napredovaćeš. | uslov |
Glagolski prilog sadašnji je neličan oblik, za razliku od ličnih oblika kao što su imperativ, potencijal i futur II.
čitajući
pročitavši
pročitan
Dobro poređenje je i trpni glagolski pridev, jer je takođe neličan oblik.
Pred test proveri pet stvari: značenje, građenje, glagolski vid, službu i pravopis.
istovremena radnja
oni + -ći
samo nesvršeni
ne znajući
Ako umeš da rešiš ove provere, spreman si za kontrolni.
| Pitanje | Odgovor |
|---|---|
| pevati | pevajući |
| plakati | plačući |
| napisati | ne gradi se |
| ne + znajući | ne znajući |
Glagolski prilog sadašnji je neličan oblik koji povezuje dve radnje koje se dešavaju istovremeno. Gradi se od trećeg lica množine prezenta nesvršenih glagola i nastavka -ći.
Najvažnije je da zapamtiš: samo nesvršeni glagoli, samo dok radnja traje. Zato je tačno pišući, a netačno napišući.
Za kraj: kad nisi siguran, uradi dok-test: pevajući = dok peva; čitajući = dok čita.
